Vredi pročitati: "Kod kuće je najgore"

Freelance prevodilac Mirjana Knežević volontira u prihvatilištu za pse i mačke spasene sa ulice "Dobra nada". Svoje slobodno vreme koristi kako bi pomagala u tom azilu udaljenom tridesetak kilometara od Novog Sada. Mirjana nam je za ovu sedmicu preporučila zbirku pripovedaka "Kod kuće je je najgore" izraelskog pisca Efraima Kišona, i dela sarajevskog pisca Izeta Sarajlića koji je bio istoričar filozofije, prevodilac, esejista i pesnik.  

"Kišon poseduje vedar i britak stil. Konkretno u ovoj zbirci priča, na duhovit način priča o svakodnevnim sitnicama porodičnog života. Mislim da je ova knjiga dobar izbor za letnje dane, a ukoliko više volite poeziju, posebno ljubavnu poeziju, preporučujem knjige Izeta Sarajlića čija ljubavna poeziju nikoga ne može ostaviti ravnodušnim", kaže Mirjana.     

Efraim Kišon je bio satiričar, dramaturg, scenarista, filmski režiser i jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraelskih autora. Rođen je u Budimpešti, pod imenom Ferenc Hofman. Preživeo je strahote nemačkih logora u Drugom svetskom ratu. Kasnije će o tom iskustvu napisati: "Napravili su grešku - ostavili su jednog satiričara živog". Posle Drugog svetskog rata imigrirao je u Izrael, i počeo da piše političku i socijalnu satiru, prvo u novinama, a potom u knjigama koje se bave životom u tadašnjoj novoj jevrejskoj državi. Publiku osvaja već prvom knjigom "Osvrnite se gospođo Lot", a uspesi slede i sa knjigama "Nojeve barke, turističke klase", "Tako nam je žao što smo pobedili!", "Ništa tu Abraham ne može", "Priručnik za menadžere" i mnogim drugim.

Iako se njegov oštar urbani humor odnosio na svakodnevicu života u Izraelu i kritiku svog najbližeg okruženja i samoga sebe, u pričama Efraima Kišona svako se može prepoznati i sa mnogo toga poistovetiti.