Kultura / Film
Na zapadu ništa novo: Portret rata lišenog mitomanskih pesama
Godina je 1916. Prusija je zaglavljena u blatnim rovovima na severoistoku Francuske. Paul Bojmer ima 16 godina, falsifikuje potpise roditelja da bi se priključio drugarima iz škole koji su odlučili da idu u rat. Na stepenicama škole ispraća ih ostareli direktor vatrenim patriotskim govorom punim vrućih parola o nadmoći, pobedi, uzvišenoj smrti.
U sledećoj sceni, Paul i drugari upoznaju rat u svoj svojoj beskonačnoj truleži i patnji. Blato, vaške, glad, pacovi koji jedu mrtve, pirit koji razara pluća, juriš na bodljikavu žicu zarad 50 metara ničije zemlje, generali koji jedu kavijar i ne žele da čuju za broj mrtvih...
Ne izgledaju li svi ratovi baš ovako? Golobradi naivni klinci, nagutani otrovnih baljezgarija od, za rat prestarelih dobrovoljnih davalaca tuđe krvi, srljaju na iste takve vršnjake na drugoj strani, ne shvatajući, da u svoj toj mizeriji imaju više zajedničkog sa protvnikom nego sa zlikovcima koji su ih u rat nagnali.
Tako izgleda novi Netfliksov film "Na Zapadu ništa novo“ nemačkog režisera Edvarda Bergera. Sva beda rata, besmisao masovnog umiranja čitave jedne generacije zarad političkih parola i utvrđivanja pozicija moći, krv i beznađe, vanvremenski dobro su opisani u istoimenom romanu Eriha Marije Remarka. Ekranizacija tog sjajnog romana nije ni malo razočarala.
Glavni junak ovog filma je Paul, makar kao osoba koju ćemo tu videti od početka do kraja. Stvarni glavni junak je zapravo rat i Berger tim potezom pravi mali otklon od romana, ali gledaocima daje upravo ono što im treba: jedan iskren, ideala i laži ogoljen pogled na društvenu pojavu koja zatire čitave porodice i narode.
Dok pratimo zlu sudbinu družine oko mladog Paula, rastegnutu u dve završne godine rovovske borbe na zapadnom frontu, mi u stvari gledamo vivisekciju svakog atoma rata, upoznajemo ga i spolja i iznutra i kroz kroz sva njegova razarajuća lica: od fanatičnih generala okruženih izobiljem do uplašenih gimnazijalaca koje proždiru mitraljezi i oblaci bojnih otrova.
Film je preput eksplicitnih scena umiranja, kasapljenja, komadanja, mučan je, agresivan i na mahove negledljiv. Sa druge strane, u trenucima kratkotrajnih primirja, daje nam svu melanholiju dečaka koji su preko noći postali odrasli i pokušavaju da shvate razmere svega što ih okružuje.
Feliks Kamerer kao Paul pleni svojim glumačkim umećem. Zajedno sa Albrehtom Šuhom u ulozi njegovog najboljeg druga Kata, oni su kičma ove ratne drame. David Striesov kao general Fridrihs, koji šalje decu u proboj samo 15 minuta do stupanja primirja na snagu, jer se ne slaže sa kapitulacijom, odradio je vrhunski portret zlotvora svih epoha i vremena. Portret fanatika i ludaka koji nisu žalili stotine hiljda tuđih života da bi u karijernu svesku ubeležili još jednu pobedu.
"Na Zapadu ništa novo“ ih tretira upravo tako: kao sebične, psihotične i iracionalne spodobe. Istorija, sa druge strane, od njih pravi heroje, dodeljuje im ulice, biste i gusto kucane stranice udžbenika za golobrade srednjoškolce.
Možda je ipak bolje da pročitate Remarka. Ili pogledate ovaj sjajan film. Jednakim žarom preporučujemo oboje.
Petar Klaić