Godzila i Kong protiv filma

Godzila, dežmekasti prerasli dinosaurus, deo je japanske popularne kulture zahvaljujući seriji filmova započetih početkom šezdesetih godina prošlog veka i jedan je od junaka koji su uspešno osvojili globalnu publiku. Sa druge strane Pacifika, u Americi, King Kong, džinovski majmun koji vlada zamišljenim misterioznim ostrvima vazda nekako neucrtanim u pomorske mape, simbol je sudara čudesne prirode sa večnom čovekovom potrebom za zabavom.

Bilo je samo pitanje vremena kada će se ova dva životinjska kolosa sresti i, zarad naše zabave, pošamarati.

Film "Godzilla vs Kong" ovog je proleća stigao u bioskope da razdrma blagajne, u čemu je umereno i uspeo, s obzirom na proređenu publiku. Uz to, uspeo je da nas podseti na još jednu, prilično zabrinjavajuću stvar: studiji više ne žele da snimaju filmove, već da stvaraju tematske parkove i ovaj film savršeni je primer te teze koju je prvi potegao Martin Skorseze.

"Godzilla vs Kong" deo je nečega što se zove monstrerverse, klastera filmova o "kaidžu" čudovištima kao što su bili Kong: "Skull Island" ili "Godzilla: King of the Monsters". U pitanju je vreoma labav scenarijski kontinuitet jer, iako ovi filmovi jesu povezani likovima, pisci često zaboravljaju ili izbacuju neke od glavnih zamajaca radnje kao da ih nije briga hoće li to iko primetiti. Ovakva pojava je i logična, jer se, zaista, radi o ostvarenjima kreiranim za desetogodišnje dečake koji će ionako pamtiti samo scene okršaja titana, dok će sekvence između toga ionako provesti gledajući u telefone.

Radnja kaže kako su prošle tri godine otkako su se pojavili titani. Godzila izlazi iz mora da napadne postrojenja zle kompanije APEKS. Na drugom kraju sveta šef APEKS-a Valter Simons angažuje akademika Nejtana (Aleksander Skarsgard) za ekspediciju kojom će ih Kong odvesti do središta "šuplje zemlje" iz koje su prvobitno izronili titani. To će dovesti do epskog obračuna usred Hongkonga (jer ko bi gledao kako se titanu šibaju u Sahari gde nema šta da se sruši i razvali?!).

Čovečanstvo se, naravno, našlo u procepu između dva monstruma, ali ovaj film nas ne potiče nešto posebno da brinemo za njega. Kao i u ranijim filmovima, ljudski likovi su nerazvijeni, neinventivni, povremeno kontradiktorni i kao što rekoh ranije, pisani tako da komotno u vreme njihovih scena možete da štrikate, igrate PS, kuvate špagete ili radite bilo šta što vas čini srećnim.

Ono što u ovom filmu jeste dobro, svakako su vizuelni efekti. Oni su impresivni. Kreatori su, iz nekog razloga, titanima dali pravcate izraze lica, Godzila prvi put ikada pokazuje zube koji su deo njenog naoružanja i uopšte eksperimentisalo se sa svim i svačim. Borba dva čudovišta je pomalo teatralna, ume da bude i smešna, ali je činjenica da sve to izgleda ušminkano i upeglano.

Veći deo filma nosi King Kong, publika čak dobija i delove njegove predistorije, dok Godzila publici ovog puta nijednom neće upriličiti svoj čuveni urlik.  

No, da se vratimo na Skorsezeovu tezu o tematskim parkovima. Ukoliko niste desetogodišnji dečak napaljen na dinosauruse i druge džinovske monstrume, ovaj će vam film doneti malo satisfakcije. Generička priča koja služi da se malko zakite scene okršaja titana, nisu dovoljne da se ovaj film zaista nazove filmom. U pitanju je rolerkoster čija vožnja ima dva tri uzbudljiva spusta, dok ostalo vreme provedete čekajući u redu.

Petar Klaić