Kultura
Cirkus za moderno doba
Da se cirkuska umetnost razvija iz godine u godinu dokaz je i nastup Beta cirkusa proteklog vikenda u okviru programa "Seobe" Evropske prestonice kulture.
BETA cirkus u Novom Sadu
Zaboravite skoro sve što ste mislili da znate o cirkusu i prepustite se nečemu potpuno novom. To bi možda bio i najbolji savet pred gledanje savremenog crkuskog nastupa. Više u centru pažnje nisu tačke sa životinjama ili žongleri, sada imamo priliku da pratimo jednu zaokruženu, dramsku celinu. Sve više podseća kombinaciju pozorišta, ulične umetnosti i plesa.
OBRATI PAŽNJU
Kako kaže cirkuska umetnica Mira Beba Dobrković, program koji su izveli ove subote bio je namenjen malo starijoj publici, ali su i deca dobro reagovala na njega.
"Cirkus nije nešto što privlači samo decu, nego je to forma koja komunicira sa svim uzrastima. Ovo nije bila režirana predstava sa dramaturgijom koja je bila namenjena nekom uzrastu. Mi se trudimo da posadimo seme ljubavi prema umetnosti cirkusa kod omladine i promenimo percepciju koja je nekada vladala“, kaže naša sagovornica.
Savremeni cirkus se bavi i ozbiljnim temama, a ne samo prezentacijom ljudskih veština. Kroz nastupe se prožimaju i ekologija, društveni i socijalni problemi... Pred novosadskom publikom su tom prilikom nastupili polaznici škole savremenog cirkusa Beta, koja je trajala više od dve godine.
"Odabrali smo 12 najprespektivnijihi umetnika savremenog cirkusa iz cele Evrope. Oni su u Novom Sadu, Italiji, Portugalu i Leotoniji učili veštine od najboljih mentora iz oblasti nove magije. Ono što smo izveli je završna prezentacija tog projekta, gde su oni pokazali to što su naučili ali i one veštine i kreativne momente koje su imali i ranije“, objašnjava Beba.
Savremeni cirkus jednostavno ruši sve norme i prilagođava ih sebi. Nije ograničen formom već onim što izvođač zamisli, jer je upravo on u centru tačke. Prethodne subote su nastupili u sali gimnazije Laza Kostić što ne traba da čudi, jer ne postoji mesto na kome cirkus ne može da se izvodi.
"Nismo sada radili neke stvari, poput akrobacija u vazduhu ili letenja. Mnogi cirkus vezuju za šator, ali moderni cirkus se izvodi i na ulici i na javnim prostorima i u školoma i u SNP-u. Cirkus može da se desi svuda, samo je pitanje forme. Izgladnele životinje nisu cirkus, to je umetnička forma koja pripada sceni i sadrži klasične veštine, poput akrobacije, žongliranja i svega što prati cirkus“, priča Beba.
Ono što se nikada neće promeniti su klovnovi, koji su u centru i savremenog cirkus.
"To nije samo kostim, on ne znači ništa. Tehnika je ono što klovna čini umetnikom, a ona je jako duboka. To je jedna od najtežih tehnika, jer on mora da bude prisutan, da sve prati, primi na sebe i zabavi. Mora bude i ranjiv i iskren i otvoren i da primi sve na sebe ako može da nasmeje ljude, što je najteže od svega. Cirkus od te tehnike nikada neće pobeći“, objašnjava naša sagovornica.
Da savremeni cirkus živi u Novom Sadu dokaz su škola Circoneo, koja okuplja one malo mlađe zainteresovane za ovaj vid umetnosti, ali i centar Ludifico koji se bavi njegovom promocijom.
Modernim cirkusom bavili smo se u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.