Ana Ciglar: Nova generacija stripa i dizajna

Ana Ciglar je strip-autorka, ilustratorka i digitalna kreatorka nove generacije. Posle gostovanja na brojnim strip-festivalima i sa pozamašnim portfoliom iza sebe, bila je i gošća našeg podkasta „Stripovedač“. Ona nam je otkrila lepote strip-kampa u Raškoj.

Rođena je u Raškoj, gde je završila osnovnu školu, a u istom gradu je pohađala i srednju mašinsku školu, smer turistički tehničar. Osnovne akademske studije upisuje 2015. godine na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – Zvečanu, na studijskom programu Grafički dizajn. Master akademske studije završava 2021. godine na istom fakultetu i studijskom programu.

Do stripa i ilustracija za knjige došla je uobičajenom putanjom. Sve je počelo crtanjem u detinjstvu.

"Kada sam bila mala, dobijali smo bojanke, a ja sam se pitala kako svi oko mene tako dobro crtaju, hoću i ja. I onda smo brat i ja precrtavali. U osmom razredu sam saznala i da možeš da ideš negde i da crtaš, da imaš školu za to. Tako me je profesor Goran Trajković, koji drži školu crtanja i slikanja u Raškoj, uputio i na strip. I tako je to krenulo“, priča Ana.

U osmom razredu je krenulo crtanje, a škola stripa u prvoj godini srednje. Na grafičkom dizajnu na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, Ana je dobila zadatak da osmisli knjigu.

"Tražili su opremu knjige, dizajn, sve što je potrebno u smislu vizuelnog identiteta, i ja sam uradila knjigu o stripu. Bavila sam se grafičkim elementima, povezanošću između grafičkog dizajna i stripa. Krenula sam da raščlanjujem strip na delove: na tipografiju, oblačiće, kadrove, što je sve poprilično bitno za sferu dizajna. Mislim da su to dve najteže stvari kojima čovek može da se bavi", kaže Ana.

Raška je malo mesto i fascinantno je kada se škola stripa pojavi u tako maloj opštini. Za razliku od Beograda ili Novog Sada, koji pružaju mnogo više mogućnosti, Raška za tako nešto nije mesto koje obiluje prilikama. Srećom, entuzijazam nadoknađuje sve to.

"Škola stripa u Raškoj je jedno divno iskustvo. Nekad ide malo bolje, ima više dece, više polaznika. Za raspuste se, naravno, svi raziđu. Ali radimo na tome da proširimo svest o stripu u Srbiji. Prvo je krenuo Ras komik kao neka vrsta strip-magazina. Posle par brojeva, pomislili smo da će to da ostane samo na teritoriji Raške. Međutim, Goran Trajković je otišao na neki festival, gde su ga pitali za još primeraka Ras komika, tražili nastavke i bilo je jasno da se priča mora proširiti. Napravili smo koloniju koja je potpuno drugačija od ostalih“, objašnjava Ana.

Cilj strip-kolonije u Raškoj jeste da se spoje dve generacije, odnosno iskusniji i neiskusniji, i da dele znanje.

"Kada je bila prva kolonija, bili smo samo mi lokalci, da bismo probali kako je to, da li to funkcioniše, kako ide. I već sledeće godine smo imali goste iz Makedonije, iz Crne Gore. Prvi gosti su nam bili leskovačka i beogradska škola stripa sa Markom i Vešovićem. I onda su dolazili sa svih strana i postalo je internacionalno vrlo brzo", kaže Ana.

Kamp je prvo bio u etno-selu u blizini Raške, u Staroj Pavlici.

"Etno-selo se zove ’Toplina duše’ i tu su nas ugostili ljudi. I kampovali smo. I to je bilo baš super, jer smo bili u nekoj prijatnoj atmosferi, bilo je više mesta za crtanje, više klupica, a i priroda je svima prijala. I tu smo imali temu: srednjovekovnu umetnost. Posle se kolonija preselila na Semeteško jezero. Sad su nam došli gosti čak iz Švajcarske", kaže Ana.

U međuvremenu, Ana se preselila u Beograd, započela karijeru u jednoj marketinškoj agenciji kao dizajnerka, ali se stripa i ilustracija nije odrekla.

"Išla sam tamo da crtam kao i svi ostali polaznici. Volela bih da se malo više ubacim i u organizaciju i to", kaže Ana.

U međuvremenu, Ana je radila mnogo ilustracija, dok je strip ostao u drugom planu. Ipak, učestvovala je i na Balkanskoj smotri mladih strip-autora. Njeni stripovi su izlagani u SKC-u, kao i u Valjevu. Želela je od početka da radi svoj strip, ali to nije tako lako.

"Nisam bila spremna, jer sam smatrala da je to nešto stvarno teško nacrtati. Treba nacrtati jednog lika u milion poza, oblika, da se vidi da je to taj lik. Sad završavam jednu knjigu ilustracija i to mi je poprilično pomoglo. To traje već godinu dana. I bilo je milion i jedna skica, tako da mislim da mogu da se bacim sada na neki strip", objašnjava Ana.

Od crtanja i ilustracije ne živi – dizajn je taj koji joj donosi platu.

"Radim u jednoj firmi koja je u Beogradu. Bude tu dosta slobode. Bilo je nekih tema vezanih za strip. Verujem da može da se živi i od stripa i ilustracije, samo treba da se uguraš u neke vode i da radiš, i da crtaš, i da štancaš. Ideja mi jeste da živim od crtanja. Ali ne mogu da se odreknem dizajna. Neraskidiva su mi ta dva", zaključuje Ana.

P. K.