Haris Begić: Fotografijom do emocije

Haris Begić je dvadesetogodišnji Sarajlija koji, iako mlad, zaista pokazuje zavidan nivo profesonalnosti kada je reč o fotografiji. Napustivši medijske studije maltene nakon prvog semestra, ostao je u domenu novinarstva i sada radi kao spoljni saradnik za magazin KARIKE, a pre svega je frilenser. Njegov uspeh u fotografiji je za kratko vreme postao veoma zapažen. Nakon protesta u Sarajevu, Harisove fotografiju otkupila je novinska agencija Rojters, posle čega  se ona našla na petoj strani  New York Times-a a preneli su je i BBC i CNN. On je ostao skroman iako to nije njegov jedini uspeh.

   Haris Begić

Zanimljivo je bilo pričati sa ovim mladim momkom kako se uopšte odlučio za fotografiju "To je bio momenat kada sam shvatio da mogu svoju priču,emociju, ekspresiju spakovati u jedan frejm koji je u biti neponovljiv.Nema konkretne fotografije koja je to prelomila nego je jednostavno zavladala emocija u tom trenutku kada sam napravio prvu fotografiju koja nosi neku priču".

Pratio je proteste u Sarajevu kao osamnaestogodišnjak i tada je išao u četvrti razred gimnazije "Umesto knjiga sam imao fotoaparat i gas masku u ruksaku i jednostavno sam bio spreman da napravim dobre fotografije i to sam i uspeo. Bile su objavljene na rojters.com i bio sam među najboljim fotografijama za februar mesec . Bile su objavljene na printanoj petoj strani New York Times-a, a naravno bio sam i na portalu. Te fotografije su objavljivane širom sveta Srbija, Hrvatska, Fotografska pres asocijacija, Evropska pres agencija, francuski AFP. To je koncept fotografija preko kojih sam se probio  u hajmo reći neki elitni fotografski svet".

     Fotografija sa protesta u Sarajevu

Trenutno nema konstantne angažmane zato što se, kako sam kaže, dve godine nakon protesta posvetio samo svojoj fotografiji. "Ljudi vide da tu nema nekog komercijalnog rada, ali naravno oni koji me znaju stalno me zovu ali ja uporno upućujem na neke od svojih prijatelja jer sada ne vidim satisfakciju i poentu u tome da radim komercijalno.Trenutno radim samo na svojim projektima i definitivno se u narednih pet godina ne vidim ni u čemu drugom nego u tome".

Šta te navelo da uradiš priču iz Mostara?

"Lorens Listo je tip koji ima jako tešku životnu priču i unatoč tome osvaja mostarske skokove i ima neki određeni autoritet nad ostalim mostarskim skakačima za koje grad u stvari i živi. Napravio sam sa Harisom Dedovićem priču o tome kako je Boris dospeo do svega toga i kako je uspeo postati devetostruki prvak mostarskih skokova koji su u suštini jako fascinantni. Napravio sam priču kako on u suštini živi te skokove i objavio sam fotke na Nacionalnoj geografiji koje su postale čak i najbolji radovi 2014. godine".

            Lorens Listo 

Pratio je i obeležavanje godišnjice Srebrenice 2013. godine kada je zbog toga pobegao od kuće na tri dana "Pravdao sam se roditeljima da spavam kod prijatelja a u stvari sam spavao na tamnim ulicama Srebrenice pored Memorijalnog centra i to mi stvarno nije bilo lako ali ono što sam proizveo nije dovelo do neke ekspanzije ali sam zahvalan toj 2013. i tom iskustvu zato što sam već 2015. godine napravio fotografiju koja je obeležila Srebrenicu. Stvaram emociju prema svakom iskustvu i bilo šta da mi se desi doprinosi mojoj budućnosti".

          Srebrenica

Shvativši da mu afiniteti naginju ka ljudima i njihovim životnim pričama koju on naravno priča fotografijom, dotakli smo se Sarajeva i čoveka koji ga je obeležio i još uvek ga na neki način obeležava "Ja sam fotkao Vedrana Smailovića koji je bio poznat širom sveta od ‘92. do ’95. godine za vreme rata. To je tip koji je svirao violončelo na Sarajevskim ružama koje obeležavaju svaku granatu koja je pala na Sarajevo. A što se tiče samog kontakta, kako sam do njega došao, tu se radi o čistoj sreći jer je moj prijatelj Ogi Tomić snimao film o Sarajevskim ružama".

    Vedran Smailović

Da fotografski poziv nije lak dokazuje i činjenica da se godinama fotografi sankcionišu, ubijaju i jednostavno imse remeti pravo na rad "Ove godine sam pratio britansku princezu i video sam čitav onaj napad na Aleksandra Vučića. I posle toga sam imao fotografskih zadataka i bio sam pod pritiskom da napravim dobre fotografije, ali tome čemu sam prisustvovao doprinelo je tome da se jako potresem i oduzmem od čitave te mržnje koju sam video. Ne opravdavam ni jedne ni druge jer fotografi moraju biti racionalni".

Poslednji događaj koji je obeležio medijsku scenu jeste fotografija koja je obišla svet. U pitanju je fotografija dečaka koga je voda izbacila na plažu pa smo sa Harisom pričali o tome gde je granica dobrog ukusa i da li on na neki način sebe autocenzuriše "Ja se ni u kom trenutku za vreme stvaranja fotografija niti kada ih objavljujem ne cenzurišem jer apsolutno nisam ovisan ni o kojem mediju niti o bilo kojoj strani, pokušavam da stvorim neku realnu sliku. To je u stvari jako teško jer je mladom čoveku u stvari najviše stalo da napravi dobru i kvalitetnu priču, a usled pritisaka sa svih strana nije u prilici to i napraviti jer se susreće sa kritikama sa svih strana. Jer ja ako napravim fotku koja je iole politička susretnem se sa problemima ili obrnuuto. Definitivno se nalazimo između dve vatre koje su potencijalno pogubne. Ali svakako ne odustajem od onoga što želim i mogu da kažem, jer nije satisfakcija odustati od svega".

A koliko je ostavljeno prostora mladima u BiH da se izražavaju slobodno i da se bave poslom kojim žele?

"Pazi, ni ovde a ni kod vas ne postoji prilika da se napravi priča koja bi napravila neki bum u svetskoj fotografiji. Ajde sad zamisli jednu situaciju. Ode čovek na Google Earth i zumira Novi Sad ili Sarajevo i po tom kriterijumu treba da napravi priču . Jel to uopšte ide? Ajde da napravimo od zum, da vidimo širu sliku i koliki je u stvari svet. Ja sada imam primarni cilj, da napravim priču o albino crncima u Tarzaniji koji svakodnevno bivaju ubijani i zlostavljani od strane tipova koji u stvari mrze drugačije. Zar je to bit j**o te? Ja sam trenutno kao fotograf ograničen na Sarajevo film festival i Srebrenicu jednom godišnje i eventualno neki drugi ivent. Ali to nisu priče koje dovode do neke ekspresije. Mislim da nema toliko prostora".

Ako nastaviš da se baviš fotografijom u narednim godinama, šta bi na primer poručio mladima kao neko tada već veoma iskusan?

"Ja imam prijatelje koji su u pedesetim godinama života koji me guraju i pomažu i svaki na svoj način mi je mentor. A definitivno za mlade fotografe je veoma bitno da na bilo koji način budu drugačiji od ostalih. Trenutno svet fotografije i generalno svet traži nešto drugačije što se nije videlo do sada. I verujem da kada budem imao pedeset godina a neki mladi fotograf dvadeset kao sada ja da će koncepti biti ti koji će presuđivati. Zašto? Zato što su jednostavno neponovljivi".

Harisova fejsbuk stranica prepuna je fenomenalnih fotografija, s toga odvojite malo vremena i uživajte u oku ovog mladog fotografa.

https://www.facebook.com/HGBphoto?fref=ts 

 Jelena Mijatović