Društvo
Žena u ex-Yu muzici: Podređena i inferiornija
"Nasilje nad ženama u domaćim pesmama" naziv je ispitnog rada studentkinje Ane Ninković na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U videu koji traje nešto manje od 12 minuta, namera autorke bila je da prikaže tretman i odnos prema ženama kroz gotovo četrdesetogodišnju istoriju domaće i regionalne (ex-Yu) muzičke scene. U pitanju su pesme u čijim se tekstovima prožimaju motivi muškog nasilja nad ženama u porodično - partnerskom odnosu i ženskog poniženja kao dokaza ljubavi. Sve ovo posmatrano je iz ženske i muške perspektive.
U autorkinom izboru od 36 pesma mogu se naći stihovi "prevari me, bol mi stvaraj, al' me nikad ne ostavljaj", "volim ukus tvoga đona", "izbaci me k’o da sam đubre ispred vrata", "od modrica tvojih plava sam ja", "ja joj zviznem nogom par šamara i onda ona prestane da smara" i slični stihovi. Ana za Oradio kaže da je svesna da je nasilje sveprisutno i da je u svim porama društva.
"To ne mora da bude samo nasilje u fizičkom smislu, ali činjenica je da su žene i dalje posmatrane kao neravnopravni, slabiji pol. Nekako se ova tema, a u vezi sa pop kulturom, sama nametnula. Bavim se feminizom i feminističkim aktivizmom i dosta razmišljam i čitam o tome, tako da meni ovo nije bilo nešto novo i neobično. Mnogi kažu da su tek sada čuli o čemu uopšte govore ti tekstovi, tek sada su to primetili. Očigledno je da postoji potreba da se to i dalje ističe, da se diže svest. Bilo je mnogo i onih koji su ostrašćeno i besno branili svoje izvođače, pale su čak i neke uvrede na moj račun. No, to nije bitno. Bitno je to da li će ljudi zažmuriti, naljutiti se, reći ti da ne razumeš. Dokle god ima takvih komentara, ima potreba za razgovorom o ovoj temi", ističe Ana.
Mlade devojke sa kojima smo razgovarali kažu da im takvi tekstovi u pesmama ne prijaju. Stava su da se oni pišu nepromišljeno, radi profita i marketinga, ali i da takvi tekstovi oslikavaju naše društvo i ono kako se žene doživaljavaju u celom svetu.
Ana Ninković smatra i da ovakvi narativi u pesmama i te kako utiču na društvo.
"Lako je skliznuti u nešto što je servirano od strane popularne kulture. Ja zaista ne mislim da će neki dečak da uzme da bije devojčicu zato što je to čuo u pesmi, ali mislim da će na podsvesnom nivou to ući u neki njegov model ili obrazac ponašanja. Sa druge strane, devojke koje slušaju pesme u kojima je poniženje ultimativni dokaz ljubavi, verovatno će preuzeti te obrasce. To se servira svuda i u filmovima, i u knjigama i u populranoj muzici. Čini mi se da, što smo manje izloženi tome, manja je verovatnoća da nam to i uđe u svakodnevno ponašanje i razmišljanje", zaključuje Ana.
OBRATI PAŽNJU
Sociološkinja Isidora Pejakov kaže da su mnoge društvene promene doprinele osvešćivanju društva po pitanju položaja žena.
"To je postignuto pre svega naučno istraživačkim radom, koji je dokazao i osporio mnoge prethodne stvari, hipoteze i misli, da su žene biološki ili mentalno inferiornije u odnosu na muški pol. Pre svega to, a onda i medijska pažnja koju su ta istraživanja dobila, koliko se u medijima objavljivalo da žene treba da imaju pravo glasa i da su mnogo značajnije nego što se nekada mislilo. To nije trend koji je sada nastao, taj trend postoji još od doba prosvetiteljstva, kada se ceo svet osvešćivao u tom liberalnom pravcu za celo društvo. Muzika i mediji su zapravo prigrlili sva ta nova otkrića i saznanja. Tom šiftu kulture koja je naklonjenija ženama, doprinele su same žene, koje su se izborile za pravo rada van kuće i za pravo glasa", naglašava Isidora.
Ona dodaje da mejnstrim muzika definitivno oblikuje društvo, jer je muzika svuda oko nas.
"Ukoliko je mejnstrim muzika naklonjena seksualizaciji žena, objektiviziranju i tome da je žena tu da bi služila muškarcu u tom patrijarhalnom modelu i ukoliko ima takve sadržaje, naravno da to oblikuje društvo i da će se ljudi povinovati i ponašati upravo tako. Ono što mejnstrim muziku čini mejnstrimom je to što se ne radi samo o rečima u pesmi, već o celokupnom imidžu i načinu na koje su te pesme urađene u produkciji i predstavljene u javnosti pomoću spotova. Dakle objektivizacija žena nije samo u rečima pesme, već i u načinu na koji su spotovi urađeni", kaže Isidora.
Kantautorka Vivien Kurtović smatra da muzika i umetnost treba da promovišu i podstiču na razmišljanje, na neke vrednosti, a ne da se koriste u svrhu promocije nasilja ili bilo čega ružnog.
"Mislim da pesma generalno treba da prenosi emociju, da prenosi publici šta je pisac hteo da kaže. Da promoviše ljubav, vrednosti, a ne nasilje. Postoje oni koji promovišu nasilje i diskriminaciju i generalno to prolazi, jer ljudi ne obraćaju pažnju na takve stvari i ne daju značaj tome, njima je to smešno. Umetnost treba da promoviše život, a ne nasilje", kaže Vivien.
Način na koji su žene često opisane i predstavljene, kroz muziku, filmove, spotove, promoviše ženu kao inferiorniju u odnosu na muški pol. Anin ispitni rad pokazuje da to na domaćoj i regionalnoj sceni traje decenijma, kao i da takvi tekstovi dolaze i od ženskih i od muških autora. Iako se sada mnogo više pažnje u javnosti poklanja položaju žena, potrebno je svaki dan podsećati na to da smo svi ravnopravni i da, iako je neki narativ godinama dominanantan i mejnstrim, ne znači da je ispravan i da ga ne treba promeniti.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" u kojoj smo govorili o ovoj temi poslušajte u plejeru:
J. Božić
