...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music mix by Anja

Društvo / Zdravlje

Svako uzimanje lekova na svoju ruku je zloupotreba

15.03.2023.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koje je nedavno objavio dnevni list Danas, tokom prošle godine građani Srbije popili su više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje i antidepresiva. Takođe, Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije za 2022. godinu pokazuje da je više od 18 odsto mladih bar jednom konzumiralo sedative. U tom izveštaju se navodi da bi bilo dobro pokrenuti veliku medijsku i terensku kampanju o važnosti fizičkog, a posebno mentalnog zdravlja mladih.

.

Lekove za smirenje u Srbiji moguće je kupiti samo na recept, od 2011. godine. Izabrani lekar može da prepiše ove lekove, a za terapiju je neophodno mišljenje psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Svaka upotreba lekova za smirenje i antidepresiva bez konsultacije i dozvole lekara se smatra zloupotrebom lekova.

Irena (24) kaže da antidepresive nije nikada koristila, ali lekove za smirenje jeste, nekoliko puta. Prema njenim rečima, to su bili jako kratki periodi, uglavnom po nekoliko dana.

"To su najčešće bile neke situacije, stresni događaji ili stresni periodi koji su bili toliko intezivni da se posle nekog vremena pojavi problem sa spavanjem. Tu su zapravo lekovi za smirenje i pomagali", ispričala je Irena za Oradio.

Poslednjih nekoliko godina se mnogo intezivnije govori o mentalnom zdravlju, ali u društvu i dalje postoji mnogo stereotipa i predrasuda. Jedan od njih je i da je sve mnogo lakše i brže ukoliko popijemo neku tabletu za smirenje, umesto da posvetimo vreme dugotrajnoj nezi mentalnog zdravlja. Prema rečima psihoterapeutkinje Tanje Trifković danas je veoma popularno da budemo sami svoji majstori, a pogotovo kada je naše zravlje u pitanju.

"Pre ćemo da popijemo neku tabletu jer je našoj komšinici ili prijatelju odradila posao, nego da odemo kod lekara. To posebno važi kada su u pitanju neke mentalne tegobe i kada treba da se obratimo psihijatru, jer su tu i dalje prisutne brojne predrasude. Uzimanje antidepresiva i sedativa na svoju ruku je posebno opasno. Iako mislimo da su nam neki simptomi slični kao i kod osobe koja nam je preporučila lek i koja je imala boljitak uzimajući taj antidepresiv ili sedativ, vrlo je moguće da nećemo imati istu reakciju. Svi smo zasebne jedinke i zbog toga je neophodna stručna i individualna procena našeg mentalnog stanja", objašnjava Tanja.

antidepresivii png

Tanja naglašava i da su kontrole i procene lekara neophodne i zbog neželjenih efekata koje ti lekovi mogu imati.

"Mogu biti inteziteta od blage mučnine, povećanja ili smanjenja težine, nekakve seksualne neosetljivosti do čak i pojačane želje za samoubistvom. Takođe antidepresivi su grupa lekova koja ne deluju posle jedne popijene tablete, neophodno je da se piju duži vremenski period. Iako sama neželjena dejstva ne možemo apsolutno da isključimo, kako bi se svela na minimum neophodno je stručna procena lekara koji će propistati pravu dozu i učestalost uzimanja leka", zaključuje Tanja.

Prva reakcija na stres ili negativna osećanja ne bi trebalo da bude samoinicijativno konzumiranje antidepresiva i sedativa. Oni se uzimaju samo uz konsultacije sa stručnim lekarima. Takve lekove ne mogu propisati psiholozi i psihoterapeuti, ali razgovori sa njima mogu pomoći, kao i neki drugi mehanizmi. Marko (26) nikada nije koristio ni lekove za smirenje, niti antidepresive. On stresne situacije rešava na drugačiji način.

"Kada sam stresiran ili u nemirnim situacijama uglavnom mi je prva ideja samoizolacija. U takvim situacijama volim da se povučem od gužve, da se presaberem i smirim. Druga opcija je da slušam laganu muziku, najčešće bez teksta, opcija mi je i fizička aktivnost, kojoj ne pribegavam toliko često koliko smehu. Volim da gledam komedije i različite komičare zato što mi jako prija da na taj način podignem svoje rapoloženje", objašnjava on.

Marko nam je ispričao i da neki njegovi drugari koriste antidepresive i lekove za smirenje, koji su im pomogli, ali uz konsultacije lekara.

"Znam od osoba koje su uzimali lekove da im je to zapravo pomoglo i da su se osećali dobro kada im je lekar na kraju ukinuo ili smanjio dozu. Mislim da ljudi pribegavaju lekovima umesto odlazaka psihijatru zato što traže neki brzi fiks za svoje probleme, umesto da pokušaju to da reše na druge staze", zaključuje Marko.

mentalnozdravljeee png

Psihološkinja Vinka Žunić kaže da praksa pokazuje da se kod nas mladi ljudi češće javljaju psihologu i da su oni osvešćeniji po pitanju mentalnog zdravlja, ali da je potrebno još više rada na tom polju.

"Ono što je činjenica je da mi sigurno još uvek nismo na tom nivou gde bi trebalo da budemo i da još uvek postoji tabu u vezi psihološke podrške i pomoći u vezi sa mentalnim zdravljem. Veliki problem je što mnogim ljudima nisu dostupne usluge i što kvalitetnu psihološku podršku ljudi najčešće ne mogu da dobiju", kaže Vinka.

U toj nemogućnosti da dobiju adekvatnu psihološku podršku, mnogi, prema Vinkinim rečima, posegnu samostalno za lekovima za smirenje, a to je zloupotreba i može biti štetno.

"Odbačenost od strane društva je najveća kazna koju možete dati čoveku. Nekada je bolje i naneti štetu sebi, u sredini koja osuđuje ljude koji imaju poteškoća sa mentalnim zdravljem, nego načiniti prvi korak i obratiti se nekom stručnjaku. Srećom, sa napretkom tehnologija ti ljudi uvek mogu da se obrate psihoterapeutima koji rade online i da zadrže to za sebe", objašnjava Vinka.

Za neke mlade je suočavanje sa problemima teško. Anica (20) kaže da nije koristila lekove, ali i da se ne suočava sa stresom.

"Smatram da je to jako loše i to je jedan od razloga zašto maldi ljudi pribegavaju tabletama, a ne posetama psihijatru ili psihoterapeutu. Nisu spremni da pričaju o problemu. Kada kažemo i izgovorimo nešto, tada problem i osećanja postaju stvarna", zaključuje Anica.

Tanja Trifković tvrdi da su stereotipi u vezi sa mentalnim zdravljem i dalje jaki, bez obzira na to koliko delovalo da smo otišli korak dalje.

"I dalje je ustaljeno verovanje da je to nešto što je sramota i što će te obeležiti do kraja života. Mislim da to i jeste jedan od bitnih razloga zašto lakše potežemo za lekovima na svoju ruku, nego za adekvatnom stručnom pomoću", kaže Tanja. 

Upotreba lekova za smirenje i antidepresiva je dozvoljena i zdrava samo onda kada to prepiše stručni lekar. Tada oni mogu pomoći, uz redovne kontrole i konsultacije. Svako uzimanje tih lekova na svoju ruku se smatra zloupotrebom. Ukoliko postoje neki problemi, misli i osećanja sa kojima ne možete da se izborite, uvek je bolja opcija obratiti se psihoterapeutu, psihijatru ili prijatelju nego da se odlučite za tu jednu tabletu na svoju ruku. Ništa u vezi sa brigom o mentalnom zdravlju ne sme biti tabu. Nije sramota ni ići na terapije, ni piti lekove ukoliko je to propisano, a nije sramota i ne osećati se okej.

Ukoliko sa bilo čim ne možeš da se izboriš, na raspolaganju su ti, između ostalih i:

Novosadski humanitarni centar koji pruža psihološku i emotivnu podršku i usluge psihološkog savetovanja i psihoterapije - 063 694 677

Udruženje građana Patrija koje pruža psihološku podršku korisnicima sa problemima u psihoscijalnom funkcionisanju - 060 055 5496

Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciji suicida “Srce” - 0800 300 3030

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Canva.com

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Antidepresivi smeju da se koriste isključivo ako ih stručnjak prepiše

Poslednjih godina se sve češće govori o mentalnom zdravlju. Tome se dosta doprinele društvene mreže, mladi influenseri koji dele svoja…

.

Zloupotreba sedativa i dalje masovna

Zloupotreba lekova za smirenje je u opadanju poslednjih godina i sve je manje ispisanih recepata. Sa druge strane, na crnom…

.

Novosadske LEGO figurice: hobi koji postaje umetnost

Bilo kakva vrsta kolekcionarstva, aktivnosti ili hobija u čoveku se razvije u jednom mometnu života i ugalvnom, nikada ne prestaje,…

.

Mladi Borani pod pritiskom: Kako opstati u rudarskoj koloniji

Jedna od prvih stvari koje se primete pri ulasku u Bor jeste vozni park. Voze se skupi automobili, džipovi, limuzine.…

.

Radionica medijske pismenosti i odnosa s javnošću u Američkom kutku

U Američkom kutku Novi Sad u ponedeljak 24. juna biće održana radionica na temu medijske pismenosti i odnosa s javnošću. Radionicu…

.

Borska mladost u senci rudnika: paljba, bleja, lopata

Bor je grad sa drugom najvećom prosečnom platom u Srbiji. Prvi je Beograd. 

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo