Društvo / Zdravlje
Potrebno je više uložiti u promociju zdravlja mladih
Briga o zdravlju, odnosno, negovanje nas samih i izbegavanje ugrožavanja tuđeg zdravlja, trebalo bi da nam budu svakodnevnica. Važno je reći i da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već je to stanje potupnog mentalno-fizičkog blagostanja. Podaci iz poslednjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije, pokazuju da mladi kao relativno solidno ocenjuju svoje fizičko zdravlje, ali ne i mentalno. Primetne su i niže ocene koje svom zdravlju daju žene i tinejdžeri.
Posebno se izdvaja briga o reproduktivnom zdravlju, a prema Batutovim istraživanjima, 70 odsto mladih uzrasta od 15 do 29 godina je seksualno aktivno. Znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode, a manje od polovine ispitanica redovno koristi kontracepciju. To za posledicu ima visok stepen učesća u delu populacije koje je inficirano nekim vidom seksualno prenosivih bolesti. Istraživanje Ministrstva omladine i sporta o zdravlju mladih pokazuje da je 45 odsto ispitanika konstantno zbog nečega zabrinuto.
Mladi sa kojima smo mi razgovarali podeljenog su mišljenja o zdravstvenom sistemu u Srbiji. Dok neki smatraju "da je katastrofa" i kažu da ne veruju lekarima, drugi imaju pozitivno iskustvo, iako su čuli različite priče.
OBRATI PAŽNJU
Psihološkinja Milica Lazić kaže da u našoj zemlji i dalje postoji tradicionalni pristup brizi o mentalnom zdravlju. Kako ona kaže, to podrazumeva "velike institucije" koje se bave tim pitanjem.
"Ono što je naša država prepoznala u okviru određenog nacionalnog programa za brigu o mentalnom zdravlju jeste da takvi vidovi brige nisu dovoljni i da treba da se krećemo ka društvu, što bi podrazumevalo otvaranje centara za mentalno zdravlje u zajednici. Briga o mentalnom zdravlju treba da se, u što većoj meri, izmestiti iz velikih institucija i prebaci u zajednicu. Imamo u većim gradovima različite nevladine organizacije i privatni sektor koji se bave mentalnim zdravljem mladih, ali to nije dovoljno. Teritorijalno, takvi centri ne pokrivaju sve mlade u Srbiji, niti su dostupni svima. Potrebne su nam sistematske promene na državnom nivou, mnogo veće ulaganje u mentalno zdravlje i mnogo više sredstava uloženih u samu promociju mentalnog zdravlja", kaže Milica.
U poslednje vreme se mnogo govorilo o zdravlju, što je i logično, s obzirom na to da nam je poslednjih nekoliko godina to bio prioritet. Proteklih dana ove teme ponovo je pokrenula Konstrakta sa pesmom "In corpore sano" i čuvenom rečenicom da umetnica mora biti zdrava. Sa doktorkom Mirjanom Ivanov razgovarali smo o tome šta je potrebno da mlada osoba bude zdrava. Odgvor je jednostavan - prevencija.
"Prevencija zdravlja podrazumeva sprečavanje nastanka bolesti, a sa druge strane, pod prevencijom takođe podrazumevamo i unapređenje zdravlja. Kada govorimo o sprečavanju nastanka bolesti, tu pre svega mislim na uklanjanje štetnih faktora koji postoje. Kada je u pitanju unapređenje zdravlja, onda se tu misli na negovanje zdravih stilova života. Primećujem da je danas, u odnosu na nekada, podignuta svest o prevenciji zdravlja, tako da se danas mladi i te kako javljaju za savete lekarima kako da unaprede svoje zdravlje i kako da ga održe što duže", kaže Mirjana.
Prema njenim rečima, treba praviti razliku između opštih preventivnih i skrining pregleda.
"Skrininzi podrazumevaju rano otkrivanje određenih bolesti, na primer, skrining za kardiovaskularne bolesti, za rano otkrivanje dijabetesa, depresije, raka debelog creva. Trebalo bi da već sa nekih 20 godina mladi počnu sa tim opštim preventivnim pregledima. Preporuka je da se oni rade u 20. i 22. godini, a od navršenih 23. do navršenih 34. godine jedanput u pet godina. Bez obzira na to što imamo utisak da smo zdravi, da se dobro osećamo, treba ispoštovati te preporuke za preventivne preglede. Mi možemo da imamo povišeni krvni pritisak, na primer, a da se dobro osećamo, povišene masnoće, a da uopšte to ne znamo", ističe Mirjana.
Kada je reč o nepoverenju mladih u zdravstveni sistem, Mirjana smatra da je svako ko je došao u zdravstvenu ustanovu i pitao lekara za nešto, dobio dobru informaciju.
"Ne bih rekla da je bilo nepoverenja od strane pacijenata prema lekarima, nego da, ako ste pratili informacije preko interneta i različitih medija, onda to jednostavno nisu bile sigurne informacije niti su uvek bile informacije od lekara", tvrdi ona.
Anja Jokić iz KOMS-a kaže da njihova istraživanja pokazuju da su mladi izloženi cigaretama i alkoholu i da prilično rano počinju da ih konzumiraju.
"I ne samo to, već su im im veoma lako dostupni i nekako je logično što počnu da ih konzumiraju. Što se tiče reproduktivnog zdravlja, čini se da mladi nisu u velikoj meri informisani, posebno kada je u pitanju zaštita. Znaju za najtradicionalnije metode poput prekidanje odnosa u nekom momentu i za kondom. Jako se loše hrane i ne treniraju dovoljno. Što se tiče trenutnog državnog zdravstvenog sistema, mogao bi da bude unapređen, da bolje odgovara na potrebe mladih, posebno kada je mentalno zdravlje u pitanju. Često su procedure jako duge i onda se mladi obeshrabe da se uopšte jave i obrate nekome za pomoć. Zato im je mnogo lakše, kada imaju sredstva, da plate i odu na pregled. Meni se čini da je potrebna bolja komunikacija zdravstenih institucija ka mladima, da bolje informišu mlade i koriste modernije kanale", ističe Anja.
Ključna preporuka iz Alternativnog izveštaja je da treba pokrenuti veliku medijsku i terensku kampanju o važnosti fizičkog i posebno mentalnog zdravlja mladih. Naše je pravo da budemo zdravi, ali imamo i obaveze. To podrazumeva da osluškujemo sebe, vodimo računa i brinemo o našem telu i duhu svaki dan.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru: