Klik kampanjom protiv senzacionalizma o suicidu

Pandemija koronavirusa i posledice koje već sada ostavlja donose nam neizvesnost u svakom polju. Ide li se u školu ili nastavu pratimo online? Hoće li biti mature? Da li da uopšte idem na faks? Mogu li da ostanem u domu? Hoću ili uopšte naći posao i koja mi je perspektiva? I šta će biti u naredne dve ključne nedelje? U svemu tome, sedimo i razmišljamo o tome jesmo li dobro ili nismo? Vrlo često odgovore tražimo onlajn, a tamo u moru filtera pojedine priče ipak ostaju bez promišljanja. Pogotovo jedna: suicid.

Odmah iza saobraćajnih nesreća, samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti mladih uzrasta između 15 i 29 godina. Adolescencija predstavlja period intenzivnih fizičkih i psihičkih promena. Ukoliko su institucije podrške neadekvatne ili odsutne, moguće su dve vrste ponašanja – nasilno ili depresivno i samopovređujuće.

Istovremeno, samoubistva, posebno samoubistva mladih, postala su tema izveštavanja u rubrici Najnovija vest, uz koju uvek ide senzacionalistički naslov, objavljivanje video-klipova i slika, oproštajnih pisama, do detalja opisan načina izvršenja samoubistva, potpuno narušavanje privatnosti, pa neretko i praćenje priče iz minuta u minut. Upravo zato, OPENS, zajedno sa Centrom Srce, Institutom za javno zdravlje Vojvodine i platformom Za Tebe #VAŽNOJE, pokreće kampanju "Pripazi na ton! Pripazi na klik!, kaže za Oradio Dobrila Marković iz Opensa. 

"Projekat je, pre svega, krenuo od same zajednice. Osobe koje su imale iskustvo gubitka bliskih ljudi kroz suicid, obratile su se nama sa željom da se uradi nešto što će biti pozitivno, što neće biti okrenuto na lične priče, nego će napraviti neke promene u društvu. U tom smislu, kao gorući problem vidimo pre svega uticaj medija. Izveštavanje o suicidu je poprimilo razmere pandemije, u smislu senzacionalističkog izveštavanja i toga da se izveštava iz minuta u minut o stvarima koje uopšte ne bi trebalo da budu predmet izveštavanja", priča Dobrila.

Iz tog razloga, kampanja ima dve faze. Na osnovu prethodnog obimnog istraživanja, fokus je prvo na pojedincima. Na onima koji ne treba da kliknu na senzacionalistku vest. Dakle, na nama, kaže kreatorka kampanje, Dunja Grubor.

"Cela priča je ta da smo svi danas mediji. Preko društvenih mreža, raznih platformi, komuniciramo tako da se malo šta dešava iza zatvorenih vrata, dok istovremeno retko ko od nas pazi na reči koje koristi, posebno kada pričamo o ovakvim temama. Ovo je suočavanje sa tim. Mi smo se zato koncentrisali na medije, ali i na društvene mreže, influensere i sve nas koji smo mini influenseri i koji treba da vodimo računa o onome što kažemo", objašnjava Dunja.

"Poenta je da osvestimo problem neetičkog izveštavanja o suicidu, da pokažemo koliko to štete pravi i kako može drugačije da se radi. Sa druge strane, okrećemo se široj javnosti, da i oni razumeju koliko svaki naš klik ima uticaja. Jer, ako mi klikćemo na takve vesti, biće ih sve više. Ako uskratimo klik i ja i ti i još 300.000 ljudi, očigledno je da ćemo i mi na neki način kreirati uredničku politiku, a na samom kraju i dati ljudima informaciju gde pronaći podršku", zaključuje Dobrila.

Takođe, na Svetski dan prevencije samoubistva, 10. septembra, predviđena je i panel diskusija za novinare na kojoj će se razgovarati o pozitivnoj ulozi medija u prevenciji suicida i većem zajedničkom radu na edukovanju javnosti, posebno mladih.

Za učešće na diskusiji možete se prijaviti popunjavanjem upitnika koji se nalazi OVDE.

Ukoliko ti ili neko koga poznaješ ima problem, pozovi Centar Srce na 0800-300-303.

Ceo prilog možeš poslušati i u plejeru:

I. Miloradov