Kampanje za imunizaciju siromašnog efekta

Srbija odavno ima milione vakcina na lageru, ali sve teže se nalaze oni koji bi da se i vakcinišu, bez obzira na sve stimulativne mere. Posebno je nizak broj mladih koji se vakcinišu. Iz tog razloga i ne treba da čude sve češće kampanje za imunizaciju koje targetiraju upravo tu populaciju. Međutim, imaju li one efekta? Statistika zemlje u kojoj je manje o 14 odsto mladih vakcinisanih kaže: ne.

"Raj za vakcine" u kojoj građani biraju sa "švedskog stola", a imunizacije postaje deo turističke ponude naše zemlje – tako je izgledalo gotovo prvih šest meseci ove godine. A onda se pokazalo da  je realnost nešto drugačija. Faktički su se vakcinisali oni koji su hteli, i u najvećoj meri penzioneri. Kod nas, kao i u svetu, najmanje su se imunizaciji odazvali mladi. Tačnije, ona informatički najpismenija generacija koja bi trebalo da zna razliku između činjenica i internet teorija zavere. To, među pre svega srednjoškolcima nije slučaj, objašnjava Miloš Bugarčić iz Saveza studenata Medicinskog fakulteta.

"Ono što jeste problem jeste što mladi i dalje imaju jako veliku odbojnost prema vakcinama. U istraživanju koje smo radili kažu da su vakcine neproverene, da se boje steriliteta, čak se u određenom procentu boje čipovanja. Jednostavno, klasično spinovanje priče da se ljudi boje nečega što je bezbedno, a uvodi se sumnja u nešto što jedino može da im pomogne, ne i odmogne", priča Bugarčić.

Takav stav možda i ne treba da čudi. Godinu dana se mladima šalje jasna poruka da njih ne pogađa virus, da dobro prolaze ako obole, istovremeno im se stavlja meta kao glavnim prenosnicima. Uz to se o vakcinama priča i piše svašta. Zato je najviše zamerki kriznom štabu bilo na izostanak targetiranja mladih za imunizaciju. Ipak, to ne znači da kampanja nije bilo. Od festivalskih kampanja, koje su pokrenuli EXIT i Ujedinjeni festivali Srbije, do kampanja i istraživanja na lokalnim nivoima. U Novom Sadu, u jednoj od njih učestvuje i OPENS. Pod sloganom Život te zove,  u Novom Sadu postavljeni su mobilni punktovi za vakcinaciju a sa mladima se istovremeno radilo na edukaciji, objašnjava Nina Latinović iz OPENSa.

"Negde smo morali vrlo da se približimo mladima, ali sa druge strane i da vidimo šta je to što je njima falilo tokom same korone i da se više uhvatimo toga što im nedostaje, nego medicinskih razloga i edukacije. Reakcije su bile dobre, najviše zbog toga što smo gledali da im sama kampanje ne bude prst u oko i da ona u sebi nema ono idi, vakciniši se, već da je okrenuta ka tome šta je ono što nam nedostaje i šta nas zove da se opet vratmo… da su to putovanja, utakmice, žurke i festivali", priča Nina.

No, nedavno istraživanje Ipsosa u saradnji sa Katedrom za psihologiju Filozofskog fakulteta pokazuje da mladi nisu ogorčeni protivnici vakcine, već da su najčešće neodlučni. Njih je čak 62 odsto, naspram 31 odsto neodlučnih među svim punoletnim građanima. Anketa takođe pokazuje da je među mladima deset odsto protivnika imunizacije, a u opštoj populaciji nešto manje, sedam odsto. Stručnjaci objašnjavaju da je razlog tome što se ovoj populaciji ne pristupa sistemski, već upravo kampanjski. Za njih je važno od koga informacija koju dobijaju dolazi, kaže Miloš Bugarčić.

"To znači da je neophodna vršnjačka edukacija. Mladi lekari da drže predavanja i tribine učenicima i studentima da mogu da shvate i postave pitanja koja ih muče, da im se lepo i argumentovano objasni da nemaju čega da se boje", objašnjava Miloš.

Sličnog stava je i koordinatorka za saradnju sa institucijama u Omladinskoj prestonici Evrope, Nataša Igić.

"Posle tih tribina gde je učestvovalo oko 450 mladih značajnije je podignut nivo svesti i informisanja,a samim tim oni su se i u jednom broju vakcinisali. Tako da možemo da kažemo negde da ti načini i pristupi u edukativnom i promotivnom smislu su urodili plodom da se mladi, kada dobiju informaciju od stručnjaka, kada imaju mogućnost da im postave pitanje, a ne da se informišu preko medija i društveih mreža, uglavnom donesu odluku da izvrše imunizaciju i da shvate da time ne štite samo sebe, već i roditelje, prijatelje i sve one imuno kompromitovane koji ne mogu da se vakcinišu", objašnjava Nataša.

U jeku odmora, gotovo je ispod radara prošla vest da je državna komisija utvrdila da se 10.356 smrti u Srbiji prošle godine može povezati sa koronom, iako su zvanične brojke bile triput manje. Trenutno broj novozaraženih kod nas ponovo blago raste, i strahuje se da će novi talas, nošen takozvanim Delta sojem, pre udariti zemlju ovog leta, nego tek na jesen. Kritičari su skloni da kažu da omladina, osim što misli da je "neuništiva" i potcenjuje opasnost, pokazuje i veliku sebičnost. Bez vakcinacije, kažu stručnjaci, upravo će mlado i mobilno stanovništvo oboljevati od Delte, a onda nositi virus među starije i one krhkog zdravlja. Poruke zvaničnika u kojima se čini da se od mladih nešto konstantno očekuje, bez da im se objašni zašto je to važno, su ključni komunikacijski problem, saglasni su naši sagovornici.

Ceo prilog poslušaj u plejeru.

I. Miloradov