Duvanski dim ponovo na udaru države

Direktorka Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Žofija Pustai izjavila je nedavno kako je vreme da Srbija konačno uvede potpunu zabranu pušenja u zatvorenim prostorima, da poveća akcize na duvanske proizvode, kao i da uvede upozoravajuće slike i poruke na ambalaži cigareta. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da i dalje mnogo ljudi umire zbog posledica izazvanih upotrebom duvanskih proizvoda.

Emisiju "Za i protiv" u kojoj smo pričali o potpunoj zabrani pušenja u javnim prostorima možete poslušati ovde:

Žofija Pustai je RTS-u rekla da su su cigarete i duvanski proizvodi jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje, zbog čega u Srbiji oko 15.000 ljudi izgubi život.

"To je jedini proizvod koji ubija polovinu svojih korisnika, a to je moguće sprečiti. U svetu u proseku puši oko 20 odsto populacije, u evropskim zemljama 28 odsto, a u Srbiji čak 37 odsto stanovnika puši", kaže direktorka SZO u Srbiji.

Ona je istakla da Srbija već ima zakon po kojem ne bi trebalo da se puši u radnom prostoru. Ali kako kaže, ipak je i dalje u barovima i restoranima pušenje dozvoljeno.

"Ukoliko su Turska, Rusija, Grčka i mnoge druge zemlje, gde nismo mogli ni da zamislimo da će pušenje biti izopšteno, uvele potpunu zabranu pušenja na javnim mestima, onda to može i Srbija, koja je ratifikovala konvenciju o kontroli duvana i očekujemo da Vlada sprovede potpisano", kaže dr Pustai.

Ona je pozvala Vladu Srbije da sprovede potpunu zabranu pušenja na javnim mestima. Ona kaže da su duvan i duvanski proizvodi direktno odgovorni za mnoge maligne bolesti - od raka pluća, grla, raka pankreasa, plućnih bolesti, kao i kardiovaskularnih problema.

Sa njom se slaže Srbena Krstev iz Republičke stručne komisije za kontrolu duvanskog dima.

"STO to traži od nas, a to tražimo i mi. Pušenje treba da se zabrani u svakom zatvorenom prostoru, što važi i za restorane i kafee", kaže Srbena Krstev.

Prema njenim rečima, zakon bi morao da se odnosi i na otvorene prostore u kojima boravi veći broj ljudi.

"Sramota je da se puši na koncertima i sličnim manifestacijama na kojima na maloj površini boravi veliki broj ljudi. To bi trebalo da važi i za autobuska stajališta i sve druge prostore na kojima možete naći više ljudi", objašnjava naša sagovornica.

Zakon o ovoj temi već postoji u Srbiji, ali se ne sprovodi onako kako bi trebalo. Aktuelni Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranjuje pušenje na javnim mestima, a ono je dozvoljeno u ugostiteljskim objektima većim od 80 kvadratnih metara. U njima su vlasnici obavezni da polovinu prostora posvete nepušačima. Srbena Krstev kaže da je i taj zakon na početku bio restriktiviniji, a onda je promenjen.

U Srbiji godišnje zbog pušenja umre 15.000 ljudi, a trenutno puši oko dva i po miliona odraslih. Stižu i procene Svetske zdravstvene organizacije da će više od 800.000 sadašnjih pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana.

Jedna od tih mera je i potpuna zabrana pušenja na javnim mestima, a iz Ministarstva zdravlja najavljuju da će se nacrt zakona o tome naći pred Vladom do kraja godine.

I lekari pozivaju da se takav zakon ispoštuje. Doktorka Snežana Dalić kaže da je i sekundarno pušenje veoma opasno, zbog čega više ne treba da raspravljamo treba li nam takav zakon ili ne.

"Sve su to izvanredni podsticaji da se na pušenje ne gleda kao na društvenu pojavu koja je neminovnost oko nas, već zavisnost koja mora da se reguliše. Pušenje izaziva brojne bolesti, čak i kod nepušača koji svakodnevno borave u zadimljenim prostorijama", objašnjava dr Dalić.

Godišnje istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije o efektima i stavovima u vezi sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, pokazalo je da u Srbiji 37 odsto odraslog stanovništva svakodnevno ili povremeno puši, da je najviše pušača u uzrastu od 30 do 59 godina, kao i da nema značajnijih promena u procentu pušača u periodu od 2010. do 2017. godina.

Polovina građana Srbije, prema ovom istraživanju, nikada nije zapalila cigaretu. Najveći procenat svakodnevnih i povremenih pušača, 54 odsto, je među nezaposlenima, a više od polovine pušača želi da prestane.

Prema ovom istraživanju, broj onih koji zbog ograničenja mogućnosti pušenja na javnim mestima razmišljaju da prestanu da puše je pet odsto, dok je tri odsto ispitanika zbog ovog ograničenja prestalo da puši. Pušenje je dozvoljeno u svim prostorijama u više od trećine domaćinstava u Srbiji, dok je u samo osam odsto domaćinstava ono potpuno zabranjeno.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" tokom 2017. godine sproveo je i Globalno istraživanje upotrebe duvana kod mladih, među učenicima od 13 do 15 godina.

To istraživanje je pokazalo da 11 odsto učenika puši, da je 37 odsto njih probalo cigarete, a 43 odsto neki duvanski proizvod.

Najveći protivnici potpune zabrane pušenja su ugostitelji koji tvrde da će im poslovi hronično biti ugroženi ukoliko se taj problem prelomi preko kolena. Većina nih kaže da će poseta kafeima i restoranima drastično pasti kada zakon počne da se sprovodi, što će mnoge ugostitelje dovesti do prosjačkog štapa.

Iskustva iz Evrope kažu da do pada posećenosti dođe u veoma kratkom vremenu po stupanju zakona na snagu, a onda dolazi čak i do povećanja prometa. Oko 60 odsto pušača kaže da neće manje posećivati kafane zbog zakona, dok je preko 74 odsto nepušača spremno da potroši i više novca ukoliko ne mora da trpi duvanski dim. Preko 70 odsto građana podržava zabranu pušenja u zatvorenim prostorima.

Marina Vlahović, ugostiteljka iz Novog Sada očekuje pad prometa u svom kafeu, ali sa druge strane tvrdi da je besmisleno i opirati se takvom trendu. Ipak, od države traži da priču ne lomi preko kolena nego da osmisli prelazni period.

"Zakon o zabrani pušenja se već nekoliko godina unazad najavljuje pa i nije neka novina, pogotovo što se u zemljama u okolini već uveliko sprovodi, pa to možemo i da doživimo. Ono što kao ugostitelj očekujem sada je novi talas borbe i drastično manji obim posla. U susednim zemljama je ovakva mera dovela do toga da mnogi ugostitelji nisu mogli da se prilagode i morali su da zatvore svoje lokale. Svesni smo svi mi da je donošenje ovakvog zakona nemionovno, ali problem kod nas sa donošenjem ovakvih zakona je hitnost donošenja, primena i kažnjavanje. Ne ostavlja se period prilagođavanja za građane i preduzetnike, a kazne u međuvremenu su ogromne. Mislim da ćemo se prilagoditi, kao i ostali", kaže Marina.

Srbena Krstev, sa druge strane, navodi da se na priču o zabrani pušenja gleda potpuno pogrešno, jer pušenje nije ljudsko pravo, naročito ne u uslovima kada njime kršite pravo okoline da udiše svež vazduh, te da očekuje da ovakav zakon zaživi do kraja godine.

P.K.