Alergija - epidemija koja osvaja Evropu

Ušli smo u ključni mesec za kijanje, svrab, suvi kašalj i iritacije na koži jer je, kao i svake godine, došlo doba za alergije. Sve je više ljudi koji su podložni nekoj od polenskih alergija danas dostupnih na našem podneblju i njihov broj se ozbiljno povećava iz generacije u generaciju. Simptomi su opšte poznati: ekcemi po telu, grebanje u nosu ili grlu, suv kašalj, otežano disanje, preterano suzenje u očima, oticanje sluzokože i još mnogo toga. Alergija na polen i druge spoljne faktore je problem koji poslednjih godina počinje ozbiljno da zaokuplja pažnju naučnika i lekara, te farmaceutske industrije, jer je činjenica da će čovečanstvo za dve do tri generacije u najvećoj meri patiti od ove iritirajuće pojave.

Broj obolelih se povećava u gradovima, što može da znači da na pojavu alergija ključno utiče zagađenje vazduha. Iz godine u godinu pokazuje se da deca koja žive na selu, gde je daleko više polenskog izvora nego u urbanim sredinama, znatno manje razvijaju ovu bolest od vršnjaka u gradovima.

Ta istraživanja potvrđena su i u drugim državama u Evropi, ali ono što još uvek ne možemo sa sigurnošću da kažemo jesu i tačni uzročnici epidemije alergija.

Naš gost u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" bio je Nikola Stojaković koji svake sezone pati od alergije.

"Prve indikacije su bile tako što sam imao osip po telu, generalno crvenilo kože, učestalu kijavicu i crvenilo očiju, pa nisam znao šta mi je. Kada sam otišao na VMC da radim alergotest ispostavilo se da sam alergičan na maltene sve na šta su me testirali. Tada mi je rečeno i da sam alergičan na polen. Koristio sam antihistaminike, to su lekovi presing i klaritin koje sam uzimao jednom dnevno, a čak sam imao i kontraindikacije jer mi se često dešavalo da mi se prispava. Presing mi je pomogao, ne odmah, verovatno on ima neki depo efekat gde tek nakon nekoliko dana lek krene da deluje. Nakon popijenog leka nisam imao više problema, čak sam dobijao preporuku lekara da ga uzimam preventivno, a nekad sam ga uzimao i na svoju ruku", rekao nam je Nikola.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete da poslušate u plejeru. 

"Ja živim u Sremskoj Kamenici, ali u Novom Sadu ima mnogo drveća topole pored reke, a ona dosta smeta. Nije mi jasno zašto to ne saniraju. Bilo bi mi žao da poseku drva, ali su to zaista pravi alergeni. Pored topole u Novom Sadu ima i dosta ambrozije koja, kada sazri, otpušta seme koje je bukvalno oštro kao nož i zbog toga seče disajne organe. Zbog dnevne rutine ne uspevam da zaobiđem neke hotspotove što se tiče alergija, ali postoje alternativni načini lečenja koje i sam koristim", kaže naš sagovornik.

Jelena Vasilić takođe ima problem sa alergijama. Ona kaže da su joj se nakon puberteta istančale alergije.

"Alergična sam na polen bukvalno svega, osim lipe. To je bilo pre deset godina, kada sam na sve odreagovala i odmah sam dobila terapije koje sam koristila do pre nekoliko godina, dok nisam promenila pulmologa. U međuvremenu sam dobila dijagnozu astme. Tu sam koristila lek 'singular' koji je trebalo da bude delotvoran i za alergijski rinitis. Dugo sam ga pila, ali nije bilo delotvorno za gornje disajne putreve. Posle sam počela da koristim sprej Dimista koji je za mene bio jako dobar, što ne mora da znači da bi bio dobar za nekog drugog", kaže Jelena.

Priča o alergijama nije jednostavna, iz prostog razloga što medicinska nauka još uvek nema precizan odgovor na pitanje šta ih izaziva i zbog čega je čovečanstvo sve podložnije ovoj bolesti. Doktorka Zorica Plavšić kaže da još uvek nema jedinstvenog stava o ovim pitanjima, ali da se u svetu rade brojna istraživanja koja lagano odmotavaju misteriju alergija. 

"Rađeno je nekoliko velikih studija da bi se našao odgovor, ali na žalost ni danas nemamo jednostavan odgovor na pitanje zašto sve veći broj ljudi ima problem sa ovom bolešću. Australijanci su radili jednu veliku studiju. Praćeno je više od 17.000 trudnica i dece do 15. godine. Majke su vodile veoma pedantan dnevnik o tome šta su jele u trudnoći, šta su i kad jele bebe po porođaju, kakve bolesti i upale su imali, sve do detalja. Kada je sve to završeno i urađene analize, podaci su pokazali da su alegijske bolesti multifaktorijalnog uzroka. Dakle, nema jednog uzroka, već je to stil života kojim živimo, uslovi sredine, čak i emocionalne promene kod osobe, stres u životu i slično", kaže doktorka Plavšić.

Svaki organizam razvija drugačije reakcije na alergene pa se i naši simptomi na isti uzrok mogu razlikovati. Naša sagovornica objašnjava kako ovo funkcioniše.

"Svaka osoba reaguje individualno. Dvoje mladih prošetaju parkom, jedna osoba će uživati u proleću, a druga će početi da kija i kašlje, jer reaguje alergijski na taj polen. Naš imunitet ne prepoznaje alergen kao što bi prepoznao bakterije, već organizam reaguje samo na štetu burnom reakcijom koja dovodi do simptoma koje prepoznajemo", objašnjava ona.

Jedan od načina za borbu protiv alergija je i imunoterapija koja se zasniva na predsezoni, odnosno periodu kada cvetanja nema. To znači da je sa terapijom potrebno početi nekoliko meseci pre cvetanja uzročnika alergije, kako bi se organizam navikao na sve to. Ovu terapiju propisuje lekar, a dostupna je u "Torlaku".

Prema podacima ovog instituta, broj pacijenata na godišnjem nivou za terapiju se povećava između 15 i 20 odsto.

Takođe, postoji i vakcina protiv alergija koju takođe proizvodi Institut "Torlak", a nju možete dobiti ako je lekar preporuči. Sastav vakcine pravi se za svakog pacijenta posebno. Pre nego li se vakcina odobri, potrebno je da pacijent završi skrining testiranje, da testira krv, a potom da od lekara potraži savet za imunoterapiju. Kada lekar, na osnovu prethnodnih analiza, odluči koju terapiju je potrebno dati pacijentu, on ih upućuje na Institut "Torlak" gde se na ime pacijenta, svakog pojedinačno, spremaju vakcine.

Doktorka Zorica Plavšić objašnjava prevenciju i daje nekoliko saveta o tome kako da umanjimo šansu da budemo izloženi alergenima.

"Pre svega, ta osoba ne sme da kosi travu, ne sme da bude ni u blizini, ne bi trebalo da ima izvore alergena u svojoj ulici ili dvorištu. Kada dođete kući dobro je da ispred ulaza istresete odeću i obuću kako ih ne biste unosili u kuću. I ljubimca treba očetkati pre ulaska u stan. Provetravati noću posle 11 sati, jer je tada polen na zemlji, a ne u vazduhu. Što se prevencije tiče, najbolje je ne dolaziti u kontakt sa onim na šta ste alergični, ukloliko je to moguće", kaže dr Plavšić.

Postoje i neka prirodna sredstva koja mogu ublažiti ili čak odagnati simptome alergija. Među njima je najzastupljeniji med, koji se preporučuje u rastvoru sa mlakim ili hladnim tečnostima. Dobri su i crni i beli luk, koji aktivno deluju protiv klica i prečišćavaju organizam, baš kao i kopriva čije bodlje sadrže antihistamine koji sprečavaju telu da zapuši nos. Pomoći će i opuštanje uz inhalacije eteričnim uljima, kupanje i masaža i inhalacija eteričnim uljima daju odlične rezultate pri ublažavanju simptoma alergije. Ona podstiču opuštanje organizma i pomažu kod prohodnosti nazalnih kanala. Delotvorni mogu biti i probiotici, kao i hrana bogata omega tri masnim kiselinama.

Alergija je, inače, najčešća hronična bolest u Evropi. Do 20 odsto pacijenata s alergijama živi s teškim oblikom njihovog stanja i svakodnevno se bore sa strahom od mogućeg napada astme, anafilaktičkog šoka ili čak smrti od alergijske reakcije. Dok se na početku 20. veka alergija smatrala retkom bolešću, u poslednjih nekoliko decenije svedočili smo dramatičnom porastu opterećenja bolestima.

Danas više od 150 miliona Evropljana pati od hroničnih alergijskih bolesti, a trenutna prognoza je da će do 2025. godine biti pogođena polovina ukupnog stanovništva EU. Osim što je porazan za pojedince koji se suočavaju s nemilosrdnim gubitkom produktivnosti i narušavanjem kvalitete života, suočavanje s tim pacijentima nameće značajne troškove nacionalnim zdravstvenim sistemima. Procenjuje se da se troškovi indirektnog lečenja alergija u EU kreću između 55 i 151 milijarde evra godišnje.

J. Mijatović/P. Klaić