Vojni rok za mlade nametnuta tema

U Srbiji 46 odsto mladih podržava vraćanje obaveznog vojnog roka, dok se 43 njih tome protivi. Ostatak od 11 odsto nije znao da odgovori na ovo pitanje, pokazalo je istraživanje KOMS-a o položaju i potrebama mladih iz tekuće godine.

Pitanje o vojnom roku novo je u upitniku KOMS-a, kao i pitanje istopolnih zajednica, a oba su unesena jer su ponovo aktuelizovane u srpskom društvu poslednjih meseci.

Đorđe Plavšić, član UO KOMS ima 19 godina i kaže da se desio blagi porast mladih koji žele vraćanje vojnog roka, ali da je do toga došlo veštačkim putem.

"Rezultat je negde oko sredine. Mislim da je kampanja koja je u proteklom periodu išla ka mladima u vezi sa vojnim rokom, kao i odluka Ministarstva prosvete da prisili učenike da u nastavi slušaju o vojnom roku doprinela ovom povećanju zainteresovanosti mladih za služenje vojske", objašnjava Plavšić.

Ministarstvo prosvete je dodalo četiri časa, posvećena vojnom roku i ti časovi su ušli u okvir časa odeljenskog starešine. Plavšić pita da li ministarstvo prosvete razume svoju ulogu u kontekstu osposobljavanja mladih ljudi u pogledu veština za osamostaljivanje ili da donosi odluke koje su u skladu sa identifikovanim potrebama mladih.

"Imali smo situacije da su učenici u pojedinim školama bili prinuđeni da odgovaraju na razne upitnike o vojnom roku, inače će biti kažnjavani. Zbog te agresivne kampanje procenti su skočili, ali sam siguiran da će taj prosek stagnirati, pa i opadati kako se aktuelizuju neke nove teme", objašnjava Plavšić.

Prema njegovim rečima, mladi nisu razmišljali o bezbednosti kada je vojska u pitanju. Ta tema, tvrdi on, mladima nije prioritetna, već nametnuta kampanjom.

"Kada je bezbednost u pitanju i osećaj bezbednosti, mladima je neuporedivo važnije da budu zdravi, nego da idu u vojsku", kaže sagovornik Oradija.

Mlada aktivistkinja Anica Stamenković za Oradio kaže da je protiv uvođenja vojnog roka, jer bi to bitno unazadilo prava mladih.

"Takva odluka bi primoravala mladiće na služenje vojnog roka, oni neće imati pravo na mišljenje o tome, a Ustav kaže da osoba ne mora da koristi oružje ako ne želi. To što je skoro polovina mladih odgovorila da je za uvođenje vojnog roka je jedan stav o tome. Druga polovina je protiv, a ja sam uvek za donošenje odluka o mladima samo nakon što se mladi pitaju, ali bez uticaja na njihovo mišljenje", objašnjava Anica.

Zoran Kojić je student, ima 20 godina i za Oradio kaže da bi voleo da se ponovo uvede obavezan vojni rok.

"Mislim da bi to i meni i mojoj generaciji mnogo značilo, jer bi imali priliku da steknemo neka iskustva koja nam sada nisu dostupna. Znam da ima onih koji su protiv i onih koji bi u vojsku išli samo ako baš moraju, ali postoje i mladi koji žele to iskustvo i treba im ga omogućiti", kaže Kojić.

Na konstataciju da oni koji žele i danas mogu da služe voijsku, naš sagovornik kaže da su te kvote ograničene, te da mnogi nemaju priliku da odu u vojsku.

Zanimljiv nalaz je da ne postoji statistički značajna razlika u odgovorima na ovo pitanje ni kada je reč o polu ni o godinama. Podrška ili oponiranje obaveznom vojnom roku jednako su raspoređeni i među onima koji imaju 18, kao i kod mladih koji imaju 27 godina. Statistički značajna razlika postoji na osnovu regiona – mladi iz Centralne i Zapadne Srbije više podržavaju uvođenje vojnog roka u odnosu na druge regione.

P.K.