Društvo
Jačanje militarizacije društva kroz obavezni vojni rok
Nedavno je u javnosti ponovo pokrenuta tema služenja obaveznog vojnog roka u Srbiji. Ideju je podržao i ministar odbrane Nebojša Stefanović, a kako je on rekao, formirana je radna grupa koja će ispitati mogućnosti za vraćanje obaveznog vojnog roka. Definitivna odluka bi trebalo da bude donesena na jesen, u septembru ili oktobru. Podsetimo, obavezni vojni rok ukinut je prvog januara 2011. godine.
Kako je nedavno rekao i predsednik Srbije, ukoliko bi ova ideja bila prihvaćena, obavezni vojni rok bi važio za sve mladiće od 18 do 26 godina, a trajo bi 90 dana, dok bi regrutacije počele od 2023. godine.
O toj temi se među pojedincima na društvenim mrežama, ali i među različitim organizacijama, vodi stalna diskusija. Deset organizacija civilnog sektora se javno usprotivilo uvođenju obaveznog vojnog roka. Među njima su i Žene u crnom, kao i Omladinski centar CK13. Đorđe Majstorović iz CK13 kaže da je antimilitarizam u temeljima rada te organizacije i vrednost koja se neguje od samog početka.
"Uvođenjem obaveznog vojnog roka bi se samo doprinelo daljem širenju sentimenta u društvu, pogotovo kod mladih ljudi, koji ide u tom pravcu da se rat romantizuje, da se vojska idealizuje. To je nešto pri čemu mi stojimo čvrsto. Organizovali smo u prethodnom periodu neke događaje koji su bili upravo posvećeni antiratnom otporu. Prošle godine smo imali tribinu protiv dalje militarizcije društva i baš protiv uvođenja obaveznog vojnog roka. Vojna industrija je jedna od najjačih u celom svetu. Nije to samo slučaj kod nas. U našem društvu, u našoj zemlji, ima puno mesta u koje bi moglo da se uloži, gde bi taj novac mogao pametnije da se iskoristi. Ako govorimo o mladima, voleo bih da se ulaže više u obrazovanje", kaže Đorđe i poručuje mladima da dođu do svog, autentičnog stava.
"Poručio bih mladima da razmišljaju zdravorazumski i nadam se da će skontati da ne treba ići u tom pravcu dalje militarizacije ili radikalizacije, jer to stvarno nikome neće ništa dobro doneti", zaključuje Đorđe.
Mladi sa kojima smo mi razgovarali su različitih stavova. Dok neki misle da je služenje vojnog roka nepotrebno, drugi smatraju da je taj proces dobar za razvoj osobe. Izdvajamo neke odgvore:
"Kao mlada osoba koju zanimaju vojne stvari, koje donekle i pratim, mislim da ću posle fakulteta ići na služenje vojnog roka. Mislim da je to za jednu zemlju koja se opredelila na vojnu neutralnost i te kako značajno."
"Nisam za uvođenje vojnog roka jer se gubi vreme, ja prvi ne bih provodio vreme tamo. Pacifista sam, ne podržavam i ne volim rat, kao ni bilo šta vezano za vojsku, naoružanje i pumpanje te priče da postaneš sposoban da braniš zemlju i umreš za nju."
Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih 2021, koje sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije, 46 odsto mladih podržava inicijativu vraćanja obaveznog vojnog roka, dok joj se 43 odsto protivi. Član upravnog odbora KOMS-a Đorđe Plavšić smatra je je pokretanje diskusije o bilo kojoj temi, pa tako i o uvođenju obaveznog vojnog roka važno i treba da postoji.
"Vidim da već u početku izostaje diskusija koja se neće dešavati putem medija ili javnog mnjenja, nego direktno između institucija i mladih. Nadam se da će institucije razgovarati sa mladima o uvođenju vojnog roka, ali i sa svim relevantinm činiocima. Istraživanje koje je KOMS sprovodio kaže da 40 odsto mladih jeste za vojni rok, mada iz realne priče sa mladima, mislim da su ti procenti znatno manji. Verovatno zbog toga što ova tema nije dovela do toga da se razmišlja o njenom usvajanju nego je samo kružila i opipavala puls mladih ljudi", kaže Đorđe.
Prema njegovim rečima, kada govorimo o mladima mora se uzeti u obzir da ovo nije oblast koja je izolovana i da se moraju uzeti u razmatranje i ostali segmenti života mladih.
"Svakako da će to uticati i na tranziciju iz obrazovanja na tržište rada. Mlada osoba, kada završi svoje obrazovanje, ulazi u period traženja posla koji traje oko dve godine. Uvođenjem obaveznog vojnog roka bi se taj period dodatno povećao. Važan je i ekonomski položaj mladih. Čuli smo iz izjava zvaničnika da tri meseca nije neki dugaćak period, ali jeste važan za mladu osobu koja planira osamostaljivanje ili da negde ima ekonomsku sigurnost. Ne može se komunicarati samo sa mladima, već i sa strukturama gde su mladi zaposleni i sa mladima u periodu obrazovanja, studiranja. Njima svakako nije cilj da nakon završetka semestra tri meseca provedu u vojsci", tvrdi Đorđe.
Udruženje Žene u crnom jedno je od onih udruženja koja su se javno usprotivila uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji. Aktivista te organizacije Miloš Urošević podseća da je ta organizacija, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva inicirala ukidanje obaveznog vojnog roka u našoj zemlji.
"Mi smo, uz podršku brojnih organizacija civilnog društva i građanstva u Srbiji, a pre svega Komiteta pravnika za ljudska prava, od 2001. do 2003. godine imali Kampanju za priznavanje prava na prigovor savesti i 15. maja 2001. smo Skupštini Jugoslavije predali zakonodavnu inicijativu sa više od 30.000 potpisa za zahtevom da se prizna pravo na prigovor savesti. Ono je priznato 27. avgusta 2003. godine kada je prvih 300 prigovarača savesti podnelo zahtev za civilnu službu. Od tada mi svedočimo tendenciji da se broj prigovarača savesti povećava. U međuvremenu, Republika Srbija je uvela profesionalnu vojsku i 2011. godine donela je odluku o obustavi obaveznog služenja vojnog roka. Podsetimo, to je bio jedan od uslova za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. Takođe je važno da kažemo da Ustav Srbije u svom članu 45 predviđa pravo na prigovor savesti, tako da niko nije dužan da se odazove vojnoj službi, ukoliko je to u suprotnosti sa njegovom savešću", ističe Miloš.
On dodaje da nove kampanje uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji dovode do jačanja dalje militarizacije društva u Srbiji.
"Znamo da je ono jako militarizovano, ovo dovodi do jačanje patrijarhalne kontrole i na neki način povećava osećaj straha kod stanovništva, stvara osećaj ugroženosti i manjka bezbednosti. Nekako, kao da su zaboravili da je veliki broj muškaraca u ovoj zemlji odbio poziv na mobilizaciju, da su se skrivali i da su postojale kampanje prisilne mobilizacije. Takođe, smatramo da je teško moguće ponovno uvođenje vojnog roka, budući da bi država na to potrošila ogromna sredstva, koje nema. Mislimo da je pametnije da se ta sredstva ulože u ono što mi zovemo bezbednost, a to je zdravstvo, obrazovanje, zaštita životne okoline, zaštita žena od nasilja u porodici i tako dalje", zaključuje Miloš.
Trenutno važeći ustav, u članu koji se odnosi na prigovor savesti, kaže: Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. U isto vreme, svako ko želi, može da se prijavi na dobrovoljno služnje vojnog roka preko sajta vojske Srbije. Za sada, izbor imamo.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
