Uzbunjivači moraju imati zaštitu države

Da je Džulijan Asanž, svetski poznat uzbunjivač i disident, dospeo na suđenje u Srbiji, aktuelni Zakon o zaštiti uzbunjivača bi ga zaštitio, tvrdi glavni urednik portala "Pištaljka" Vladimir Radomirović. Prema njegovim rečima, Asanž je osoba koja je povezana sa uzbunjivačima, pre svega sa Čelsi Mening koja je obezbedila dokumenta koja svedoče o korupciji i zločinima i bio bi zaštićen od progona.

ilustracija: Youtube printscreen promo kampanje Zakona o zaštiti uzbunjivača

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž uhapšen je u ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji, u vezi sa zahtevom SAD za njegovim izručenjem, a Vlada Ekvadora objavila je da je kao deo odluke o proterivanju Džulijana Asanža iz svoje ambasade u Londonu, poništila njegovo državljanstvo.

Amerikanci optužuju Asanža da je zajedno sa Čelsi Mening, bivšom analitičarkom američke vojske, skovao zaveru i da su navodno zajedno skinuli četiri poverljive baze podataka. Sa druge strane, još 2010. godine švedsko tužilaštvo je izdalo nalog za hapšenje Asanža zbog optužbi za navodno silovanje i seksualno uznemiravanje. 

Asanž je najpoznatiji uzbunjivač na svetu, čovek koji je u vreme svog izgnanstva u ekvadoriskoj ambasadi postao pop ikona i lice posebne vrste hrabrih ljudi širom sveta – globalno lice uzbunjivača.

foto: rtv

Osnovno pitanje kod slučaja Džulijana Asanža je da li je on uzbunjivač ili kriminalac. Glavni urednik portala Pištaljka, specijalizovanog za zaštitu i obaveštavanje o slučajevima uzbunjivača, Vladimir Radomirović, za O radio kaže kako nema dilemu da je australijski novinar u najmanju ruku lice povezano sa uzbunjivačem, odnosno sa Čelsi Mening, ali i da je on novinar čiji je posao bio da objavi ono što su drugi želeli da sakriju.

"Veliki je pritisak Amerike da Asanž bude izručen. Za sada je ta njihova optužnica prilično slaba, ali ako bude izručen, oni mogu da donesu novu optužnicu kojom će ga optužiti za špijuniranje i ugrožavanje interesa SAD i mogao bi da provede ostatk života u nekoj samici", kaže Radomirović.

Prema njegovim rečima, način na koji je Asanž postavio Vikiliks velika je pretnja svima koji bi da sačuvaju tajne koje bi morale biti dostupne javnosti. Izručenjem Americi to bi postala velika pretnja novinarima širom sveta, kaže naš sagovornik.

"Na panelu koji sam nedavno vodio u Beogradu bilo je postavljeno pitanje o Asanžu i bilo mi je neshvatljivo da generalni sekretar Evropske federacije novinara kaže da Asanž nije novinar. Takođe, ta federacija nije reagovala na njegovo hapšenje, iako je to pretnja svim novinarima. Za mene je on novinar, jer je radio novinarski posao, prikupljao podatke od javnog značaja. Kada smo pokrenuli Pištaljku, nama je uzor bio Vikiliks, uz dodatni korak da objasnimo kontekst i imamo izjave ljudi koji su umešani u korupciju i da ponudimo zaštitu uzbunjivača, te da ih promovišemo", kaže Radomirović.

U Srbiji je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen u novembru 2014. godine. Pre toga, ljudi koji su upozoravali javnost o korupciji bili su prepušteni različitim tumačenjima prava i zakona i imali su sve samo ne zaštitu. 

"Taj zakon ima nekoliko elemenata koji ga čine jakim. Krug osoba koje obuhvata je jako širok. Obuhvata i osobe povezane sa uzbunjivačem. Ima privremenu meru koja vraća uzbunjivača na posao u roku od osam dana. Imamo dosta iskusatava u vezi sa tim i slučajeve da je sud tu meru donosio u roku od jednog do dva dana. Još jedna stavka je bitna: sudije moraju da prođu obuku u Pravosudnoj akademiji o uzbunjivačima, u čemu je učestvovala i Pištaljka. Obuku je prošlo 1.000 sudija, a sada obučavamo i tužioce i verujemo da je i za njih bitno da znaju odredbe zakona i da koriste uzbunjivače kao izvore informacija", kaže Radomirović.

ilustracija: Youtube printscreen promo kampanje Zakona o zaštiti uzbunjivača

Pravnik Dejan Jovanović za Oradio potvrđuje kvalitet Zakona o zaštiti uzbunjivača, ali kaže da problem i nije u paragrafima, već u našem odnosu prema tom zakonu.

"Uzbunjivači u Srbiji imaju odličnu zaštitu na papiru. Nekada to funkcioniše dobro, nekada ne. Problem sa našim pravosuđem je činjenica da nekad ne može da sprovede svoje odluke, jer to sprovođenje ponekad zavisi od ljudi na pozicijama, volje pojedinaca, politike, različitih interesa i ko zna čega još", kaže Jovanović.

Ipak, on ponavlja da je zakon odličan i da je potrebno vreme da svi mehanizmi legnu na svoje mesto, a bilo bi dobro i da podrška političara uzbunjivačima ne bude samo deklarativna.

U Srbiji danas postoji dvadesetak različitih slučajeva uzbunjivača koji su uspeli da izguraju istinu na videlo ili su negde u tom procesu. Iza toga postoji sudska praksa koju nema veći deo okolnih zemalja, ali i šire u Evropi. Radomirović kaže da situacija nije idealna, ali da je borba za zaštitu uzbunjivača proces koji stalno napreduje.

"Srbija jedina u Evropi ima solidnu sudsku praksu zbog ovog zakona. Imamo više od 20 uzbunjivača koji su dobili sudsku zaštitu, što je rekord u Evropi. Ostale zemlje koje imaju zakone, nemaju sudsku praksu i ništa im se nije promenilo od donošenja zakona. Tome je doprinelo i postojanje Pištaljke, kao organizacije koja se bavi uzbunjivačima i vidim da se u nekim zemljama tek sada prave slične organizacije", kaže sagovornik Oradija.

I Evropska unija je nedavno usvojila novi zakon koji će stvoriti "bezbedne kanale" za prijavu kršenja zakona i štititi građane od svih posledica posle prijave. Ovo je prvi put da su uzbunjivači dobili zaštitu širom EU. Pravila su prethodno bila u rukama zemalja članica, što je dovodilo do veoma različitih pristupa sličnim problemima.

Zakon omogućava "bezbedne kanale" za prijavljivanje informacija o nezakonitim postupcima unutar organizacije u kojoj se to dogodilo, ali i vlastima. Ukoliko to ne donese nikakve rezultate, uzbunjivačima je dozvoljeno da izađu u javnost i razgovaraju sa medijima.

Zakon štiti uzbunjivače od otkaza, premeštanja na niže radno mesto i svakog drugog vida kazne. Obaveza vlasti je da obuči zvaničnike kako bi znali da sa uzbunjivačima postupaju u okviru zakona.

Kada govorimo o uzbunjivačima, moramo pomenuti i veliku pažnju svetske javnosti koju je dobio slučaj Edvarda Snoudena. On je 2013. otkrio da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prikuplja podatke američkih građana preko jedne od vodećih kompanija za telekomunikacije, uz pomoć tajnog sudskog naloga. Snouden je izneo i optužbe na račun tajnih službi, razotkrivši koliko se nehajno Fejsbuk i druge IT-kompanije ophode prema podacima korisnika.

Zbog svog angažmana, Snouden je završio u Moskvi gde se nalazi već šest godina, jer neke evropske zemlje nisu imale hrabrosti da ga zaštite.

U Srbiji je poznat i slučaj bivšeg direktora Hitne pomoći Borisa Josifovskog, koji je, pošto je ukazao na sumnjivu spregu lekara i pogrebnika, hitno smenjen. To se dogodilo pre više od 12 godina, a njegova borba još traje.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P.Klaić