Društvo
Isti dom, različite generacije: Kako se menja pogled na porodicu
Tema nove epizode "Rose u podne" tiče se svakog od nas - odnos prema porodici nekad i sad. Ovoga puta, razgovor je bio poseban jer su u studiju zajedno sedele majka i ćerka, Snežana i Natalija Bogdanović. Dve generacije, isti dom, ali različita vremena odrastanja. Pitanje koje se samo nametnulo, da li su se vrednosti promenile ili su samo dobile drugačiji oblik?
U njihovim pričama jasno se čuje da su poštovanje i autoritet nekada bili temelj porodičnog života. Snežana se seća sistema u kome se tačno znalo ko je ko i šta je čija uloga.
“U periodu kada sam ja odrastala, jasno se znalo šta je ispravno, a šta nije. Vladala je ozbiljna hijerarhija u porodici, znalo se ko je otac, majka, baba, deda i to poštovanje je apsolutno postojalo", kaže ona.
Iako priznaje da su uslovi života bili teški, od finansija do osnovnih životnih standarda, naglašava da se živelo opuštenije i sa manje preispitivanja autoriteta.
Natalija, iako pripadnica generacije Z, ističe da je u njenoj porodici taj model u velikoj meri sačuvan.
"Zna se ko je ko u porodici i cenile su se porodične vrednosti, posebno poštovanje starijih", kaže ona, ali dodaje da kod mlađih generacija primećuje gubitak tog autoriteta. Tako se njih dve slažu oko važnosti poštovanja, ali se razlikuju u proceni koliko je ono danas prisutno.
Snežana i Natalija Bogdanović (privatna arhiva)
Kada je reč o prioritetima, razlike postaju izraženije. Snežana objašnjava da je nekada porodica bila "broj jedan", a posao sredstvo da se ona održi.
"Da se vrlo mlada osoba uda ili oženi, da ima decu i osnuje porodicu, to je bilo bazično. Posao je bio važan da bi se porodica izdržavala", ističe ona. Materijalno je dolazilo kasnije, kao dodatak, a ne kao preduslov.
Natalija, međutim, primećuje da današnja omladina prvo želi stabilnost.
"Bitno je da se osamostališ, stabilizuješ po pitanju novca i posla, pa tek onda porodica", kaže ona.
Ipak, dodaje da je i njoj, zahvaljujući vaspitanju, porodica na prvom mestu, ali da želi sigurnost pre nego što je osnuje. Snežana smatra da je mladima danas nametnuto uverenje da je roditeljstvo preskupo i preteško.
"Ne mora sve da bude savršeno da bi se imalo dete. Nametnuto nam je potrošačko društvo", objašnjava. Natalija odgovara jednostavno: "Potrebna je ljubav." U toj rečenici zapravo se susreću.
Zanimljivo je da se kroz priču o zajedničkom ručku njihove generacije gotovo potpuno poklapaju. Porodica za njih nije samo formalna zajednica, već svakodnevni ritual.
"Nikad se nije desilo da neko jede sam ako smo svi kod kuće. Dok svi ne sednu, ne počinje se sa jelom", priča Natalija, naglašavajući da se upravo kroz ručak održava komunikacija. Snežana dodaje da hranu vezuje za emociju.
"Taj ručak nije samo jedenje hrane, to je ljubav, razgovor, da smo svi tu", kaže Snežana. Hrana postaje simbol zajedništva, a tu nema generacijskog jaza.
Kada govorimo o očekivanjima društva, ton razgovora se menja. Snežana smatra da današnja omladina često bira komfor.
"Imati porodicu zahteva davanje sebe, vremena i energije. Čini mi se da mnogi ne žele da se odreknu udobnosti", kaže ona.
S druge strane, Natalija ističe da pritisak ne sme da postoji. "Ako se vrši pritisak da moraš da imaš porodicu, može se stvoriti samo averzija. Ne mora niko ništa, pogotovo ako nije našao pravu osobu", objašnjava ona.
Razlike su možda najvidljivije u pričama o pritisku na brak. Snežana se priseća rođake koja sa 22 godine još nije bila udata i zbog toga izazivala paniku u porodici.
"To je tada bilo strašno neprijatno stanje, svi su mislili da će ostati neudata", kaže ona.
Danas, objašnjava Natalija, mladi kasnije stupaju u brak zbog karijere i finansija, ali se stvara novi oblik pritiska, lični.
“Ako se neko ne venča do tridesete, napravi sam sebi pritisak da nešto mora, pa i pogreši“, primećuje ona. Nekada je pritisak dolazio spolja, danas često iznutra.
OBRATI PAŽNJU
U razgovoru o karijeri i materijalnoj sigurnosti dolaze do nijansirane saglasnosti. Snežana veruje da porodica ne treba da čeka idealne uslove.
"Moji roditelji su krenuli od nule, pa su uz decu stvarali kuću i kola. Pogrešno je napraviti sve pa tek onda porodicu", kaže ona. Natalija razume tu logiku, ali podseća da je današnje vreme drugačije, brže i zahtevnije. Na kraju se slažu da nijedna krajnost nije dobra, ni potpuno odricanje od materijalnog, ni zaboravljanje topline zbog novca.
"Kada bi se našao balans, to bi odlično funkcionisalo", zaključuje Natalija.
Kada je reč o alternativnim oblicima porodice, njihovi stavovi su gotovo identični. Ono što je nekada bila sramota, danas je izbor. Natalija smatra da samohrane majke zaslužuju veće poštovanje i podršku.
"Pre bih živela skromno, ali u zdravom okruženju, nego u materijalnom obilju bez mira", kaže ona.
Snežana dodaje da su nekada ljudi ostajali u lošim odnosima jer je razvod bio stigmatizovan.
Celu epizodu poslušajte ovde:
Jelena Bursa
ilustracije: pixabay
