Društvo / Superheroj
Sa astronautkinjom u Novom Sadu
Američki kutak u Novom Sadu doveo je čitav svemir u grad! Pred prepunom salom pedagoške škole predavanje je održala astronautkinja Marša Ajvans, koja je u svojoj svemirskoj karijeri bila deo NASA-ine posade na space shuttle-u i pet puta letela u svemir i na Međunarodnu svemirsku stanicu.
"Na ovoj slici vidite mene u svemirskom odelu koje sam nosila na putovanjima, a sva ta oprema koju vidite je teška oko 50 kilograma", započela je Maša svoje predavanje. Ona je zapravo uspela u svojoj sjajnoj prezentaciji da odgovori na gotovo svako pitanje koje bi neko pomislio da postavi kada se radi o čovekovom putovanju u svemir.
Govorila je o tome kako astronauti spavaju u uslovima bez gravitacije, kako idu u wc, šta bi se desilo ako bi se astronaut koji obavlja popravke izvan broda otkačio, kako se hrane i kako izgleda hrana koju jedu, šta radi gravitacija čovekovim mišićima, kako izgleda povratak iz svemira i prvi korak posle boravka van gravitacionog polja. Tema predavanja je bila i šta zapravo astronauti rade u svemirskoj stanici, kakva istraživanja vrše, ima li biljaka gore, koliko astronauta živi u stanici i slično. Ceo prilog i njene zanimljive odgovore mozete poslušati na kraju teksta, a Marša je ispričala da se gore trenutno nalazi šestoro naučnika, među kojima je i jedna žena iz Italije.
Kako je kazala, svemirska stnica je mesto na kojem se sreću astronauti iz 16 različitih zemalja, a tamo zajedno žive i rade Rusi, Amerikanci, Kinezi, Italijani i mnogi drugi. Dodala je da se iz svemira ne vide ni granice koje su ljudi napravili između sebe na samoj zemlji.
"Kada smo gore oko zemlje se okrenemo jednom u devedeset minuta. Svi astronauti bez izuzetka, kada se vrate na Zemlju, kažu jednu istu stvar. Iz svemira se ne vide linije i granice između zemalja koje smo mi ucrtali, one koje učimo iz geografije. Ne vide se ni prirodne granice koje odvajaju neke delove zemlje", kazala je Marša.
Nakon predavanja smo pričali o tome kako je tužna činjenica da se višestruko veće sume novca danas izdvajaju za vojske i ratove, umesto za ovakve sjajne naučnike. Marša kaže da se u poslednjih 50 godina malo toga promenilo kada se radi o ljudskim putovanjima u svemir.
"Poslednjih 50 godina letimo u istoj orbiti na oko 400 kilometara iznad zemlje, izuzimajući šest putovanja na Mesec, koja su se dešavala sedamdesetih godina. Tehnologija koju koristimo danas je u suštini ista onu koju koristimo poslednjih 50 godina. To se ne dešava ni u jednoj drugoj oblasti industrije, npr. kod automobila, vozova, aviona, telefona … Tehnologija nikada ne miruje, uvek napreduje, osim u oblasti putovanja u svemir. To je zato što je putovanje u svemir toliko komplikovano i da biste napredovali sa tom tehnologijom, morate da izazovete sami sebe da uradite nešto drugačije, nešto što do sada niste radili", kazala je Marša.
Ona ima i predloge šta bi to trebalo da bude, pa poručuje da se treba ponovo vratiti na Mesec. Ali ne samo putovati do njega i nazad, za čega sa trenutnom tehnologijom treba svega tri dana, već konačno ustanoviti svemirksu stanicu baš tamo. Prema njenim rečima, to bi u budućnosti pomoglo da se shvati kako čovek može da boravi u svemiru na duge staze, kako bi se odvažio da krene u pohod na Mars!
"Mislim da je sledeća stvar koju bi trebalo uraditi odlazak na Mars. Tu se radi o dužem putovanju, jer bi do Marsa trebalo oko šest meseci, pa bi tek nakon boravka tamo u trajanju od šest meseci posada mogla da se vrati nazad, što je put od još šest. Dakle, sve je to komplikovano, ali Mars izgleda kao planeta na kojoj bi život bio lakše izvodljiv nego na Mesecu, jer je gravitacija jača, postoji i atmosfera, do duše drugačijeg sastava, ali bi mogla da se koristi, a identifikovan je i led iz kojeg bi teoretski mogla da se izvuče voda", kazala je Marša.
Predavanje je organizovao Amerčki kutak, a većina prelepih fotografija Zemlje i svemira, koje su napravili ljudi i koje smo imli prilike da vidimo u Maršinoj prezentaciji, mogu se pronaći na sajtu NASA-e.
Maja Leđenac
Foto: American Corner Novi Sad