Subkulture danas: Važno je pripadati

Savremene subkulture dovele su do transformacije društva, pa danas, kako kaže jedan od naših sagovornika psiholog Marko Nikolić, umesto pankera imamo tviteraše, a mesto hipika zauzeli su milenijalci influenseri.

Smatra se da su mladi glavni činioci subkultura i da, zahvaljujući adolescentciji i njenom razvoju, dolazi do toga da im mejnstrim kultura, paradoksalno ali istinito, postaje zanemarljiva. Studentkinja treće godine sociologije Teodora Petković kaže da su mladi oduvek bili vrlo "podkulturni".

"Danas se dogodio 'bum subkultura', postoji milion stvari koje 'možeš da budeš', različite subkulture koje se prožimaju međusobno ali su opet razdvojene. Insistira se na razdvojenosti koju samo pripadnici tih određenih subkultura mogu da vide, nama koji smo sa strane baš i nije jasno zašto se toliko razlikuju. Ako govorimo o nadkulturi koja obuhvata subkulture i mejnstrim kulturu, sve je fragmentirano", objašnjava Teodora.

Prilog o ovoj temi možete čuti u studentskoj emisiji Pokretač

Zahvaljujući  tehnološkim promenama, dolazi do transformacije subkulture i njenog pojma, jer se, za razliku od istorije i njenog nastanaka, ona više ne vezuje za geografski aspekt, odnosno teritoriju na kojoj je nastala.  Komparatistkinja Ivana Perić otkrila nam je koje su to novije subkulture nastale zahvaljujući ovoj promeni.

"Ako govorimo o virtuelnom svetu, to je subkultura gejmera. Postoje različite kostplej kulture. Ako govorimo o kritici kapitalizma, postoji subkultura frigana (free vegan) koji se hrane, kako bi rekli, na smetlištu kapitalizma, onom hranom koju bespotrebno odbacuju veliki supermarketi. Možda najpoznatija subkultura su hipsteri. Zanimljivi su po tome što sami sebe negiraju, ne žele da se definišu na taj način i zbog toga je teško pričati o njima. Osim toga, upotreba tog termina se razlikuje od primarne upotrebe, tako da je to takođe poteškoća. Postoji dosta savremenih subkultura, kao na primer, subkulture minimalizma", kaže Ivana.

Nove vrste subkultura donele su i nove uslove unutar tih grupa. Psiholog Marko Nikolić kaže da često u subkulturama ne postoji ni kontakt među članovima, jer je svetovni identitet zamenio virtuelni. Međutim, zahvaljujući tome, one su opstale.

"Kao jednu od komičnih, tužnih i uvrnutih subkultura 21. veka istakao bih 'Ravnozemljaše'. Ovo čedo brzog interneta godinama okuplja sve veći broj članova, a materijal se širi eksponencijalno. Kada se većina ljudi pita ko stoji iza njih i koja se teorija zavere tu krije, moj savet bi im bio da otvore bilo koju knjigu iz socijalne psihologije i shvatiće da je želja za pripadanjem, ali i pronalaskom svoga identiteta, pa makar bio i ravnozemljaški, jača od pune šake dolara", objašnjava naš sagovornik.

Pojam subkulture vezuje se za 20. vek, kada su alternativni načini života postali mnogo vidljiviji nego što su do tad bili. Subkulture su uvek označavale nešto što odstupa, odudara od te glavne, mejnstrim kulture. Kako nam je rekla Ivana Perić, virtuelna subkulture, za razliku od standardnog značenja subkultura, donosi lakoću "pripadanja".

"Najveća promena u vezi sa pojavom interneta, u ovoj oblasti, je ta što dijapazon različitih subkultura kojima neko može pripadati je neuporedivo veći, sa druge strane i identitet je povezan sa fleksibilnošću. Mnogo je veći značaj koji se pridaje individualizmu, a ne kolektivizmu. U tom smislu, nije toliko značajno biti deo grupe da svako od nas fluidno i bez velikih teškoća prelazi iz jedne grupe u drugu", kaže Ivana.

Potraga za identitetom kao karakteristika adolescencije i mladosti traži svoj idealni okvir u koji bi mogla da stane. Tako su subkulture mesta koja grade identitet omladine. U tome se i naši sagovornici slažu, pa je danas glavna karakteristika svake subkulture virtuelno "ja" koje se prožima kroz različite sredine, prilagođavajući se njenim potrebama bez velike muke.

Svetlana Paramentić