...
TRENUTNO20:00 - 21:00Radio Gruvanje

Društvo / Obrazovanje

Studentska razmena je iskustvo za čitav život

21.12.2020.

Olivera Popov je sveža povratnica sa razmene studenata iz programa Erazmus. Vratila se iz Turkua, u Finskoj, prepuna dobrih utisaka i saveta koje ima za one koji će u budućnosti, nadamo se, u što većem broju pohađati taj program za studente. 

.

Kako si došla na ideju da odeš na studentsku razmenu u inostranstvo i koliko studenti koji to odluče, imaju pomoć matičnih univerziteta?

Odlučila sam se da odem na program razmene, jer sam slušala od starijih kolega koliko je to prelepo iskustvo. I kada sam bila u srednjoj školi, išla sam na jezičke kampove u inostranstvu i shvatila koliko je to dobra prilika za stvaranje međunarodnih prijateljstva koja su za ceo život. Takođe, ovo je bila prilika da živim šest meseci u zemlji koja je potpuno drugačija od naše. To je veliki plus. Da ne govorim o vrhunskim finskim univerzitetima koji su dostupni našim studentima. Mislim da je to super paket za jednog dobrog studenta.

Finska je na ovim prostorima, kao i širom sveta, poznata po maksimalno dobro organizovanom sistemu obrazovanja. Da li ti je zbog toga Finska bila prva želja ili si tražeći program, našla program koji je u Finskoj?

U skladu sa željama koje sam imala i programima koje sam tražila, adekvatan program sam pronašla u Finskoj. Finska mi nije bila želja sama po sebi, ali nisam imala ništa protiv. Kada je bio raspisan konkurs, vrlo transparentno se to moglo videti i na sajtu Prirodno-matematičkog fakulteta i na sajtu Univerziteta u Novom Sadu. Oni su mi puno pomogli da stupim u ovaj program. Dobila sam svu moguću pomoć koja je bila potrebna i dobila sam od njih i veliku podršku. Tamo me je zadesio i početak pandemije, ali smo zajedno to sve lako prevazišli. Finska se fenomenalno izborila sa koronom i sa svim izazovima pred koje je korona stavila obrazovni sistem. Svi studenti koji su došli da tamo studiraju, mogli su mnogo  da nauče, bez obzira na sve novonastale okolnosti.

Kako je izgledao taj prvi dan, kada si tek kročila na finsko tlo?

On je bio posebno interesantan i svima će nam ostati u sećanju. Stigli smo prvog januara u Finsku i tek kada smo stigli rekli su nam da je to neradan dan, ali tako, da ni autobusi ni taksi prevoz ne rade. Bio je veliki izazov doći od aerodroma do železničke stanice, pa do našeg grada i univerziteta. Univerzitet Turku, na kom sam bila je to sve odlično organizovao i svaki student iz razmene je dobio svog domaćina studenta, takozvanog badija i oni su nam pomogli da se smestimo i da sve te prve korake bez problema savladamo. Fakultet je preduzeo sjajne mere da bi se mi osećali kao kod kuće, već prvog dana.

oliverapopov 4 jpg

Kako je bilo na predavanjima, vežbama i drugim sadržajima zbog kojih si otišla tamo?

To je takođe bilo izuzetno organizovano. Pre svega, sve je na engleskom jeziku. Treba da ohrabrimo sve studente koji žele da se prijave na ovakve programe, jezičke barijere nema, jer su programi koje nude univerziteti na engleskom jeziku. Drugo, to su univerziteti koji imaju dugu tradiciju internacionalnih studenata. Osim nas, koji smo bili na Erazmus razmeni, ima mnogo studenata koji su došli na kompletan program studija svih nivoa, dakle akademske, master, doktorske. Ta grupa internacionalnih studenata je bila fenomenalna. Veoma je bilo prijatno boraviti u njoj.

Bila si na okupu sa studentima i profesorima iz celog sveta. Šta je ono što ih je najviše impresioniralo?

Definitivno je to studentski grad. Turku je fenomenalan univerzitet, vrhunski organizovan i svi studenti, bez obzira na to odakle su, pohvalili su vrhunski organizovan život za studente. Jako puno studenata iz Finske dolazi na studije upravo u Turku. Veoma su predusretljivi, svi ljudi sa kojima sam tamo bila u kontaktu žele da ti pomognu i na ulici i u učionici i na svakom mestu na kome ti pomoć može zatrebati. Finci su jako srećni kada mogu da ti pomognu. Svima je u tom gradu drago zbog toga što im dolaze brojni studenti i profesori iz celog sveta. Zbog toga ne postoji ni osećaj udaljenosti od kuće, ni otuđenosti.

Kakvi su ti vanškolski utisci? Kakav je mentalitet ljudi i kakav je grad u kom si boravila? Šta je slično sa onim što si ostavila u Srbiji, a šta je posebno drugačije?

Kada bih rekla da je tamo bilo sve drugačije, ispalo bi da je fraza, ali je zaista tako. To je najveći plus ove razmene. Stekla sam mogućnost da u običnim životnim situacijama razmišljam na potpuno drugačiji način. Dakle sam život i životne vrednosti, oni posmatraju na potpuno drugačiji način i to mi je bilo veoma zanimljivo. Bila sam okružena i internacionalnim studentima i studentima Fincima, što je retka sreća. Obično su studenti na razmeni smešteni u internacionalnim kampovima, gde nemaju baš puno kontakata sa domaćim studentima. Ja sam imala puno sreće. Srela sam drugaricu koja mi je bila cimerka na jezičkom kampu u Francuskoj. Ona je Finkinja, baš iz Turka. Družila sam se sa njom i njenom porodicom i ona me je prilično uputila u finski način života i njihove navike. Finci su skroz drugačiji od nas, u tome, naravno, nema ničega lošeg, divni su, ali imaju drugačije navike i rutine. Takođe, nije istina da su hladni, da nisu srdačni i da ne vole da pomaže ljudima, naprotiv to su stereotipi. Oni su potpuno drugačiji, vole da ih pitate za pomoć, vole da ih zamoliš nešto, to će učiniti da se osećaju jako srećno.

erasmus1 jpg

Univerzitet u Turku je organizovao veliki broj vannastavnih aktivnosti, upravo sa ciljem da se mi što bolje upoznamo, jer nije jedini cilj Erazmus programa samo obrazovanje, nego i sticanje poznanstava i budućih prijateljstava i to je vrednost na kojoj treba da počiva budućnost. Takođe, mi smo svi potencijalno budući saradnici u oblastima za koje se školujemo. Erazmus plus program nije striktno akademska razmena. Naravno, mi tamo idem da studiramo i jako je važno da u tome što studiramo, budemo dobri, ali još važnije je da steknemo neke prijatelje. Poznanstva sa internacionalnih razmena su zlata vredna. Upoznaju se vredni ljudi iz različitih sredina.

Pandemija koronavirusa te je zatekla na univerzitetu u Finskoj. Kako se snašao univerzitet? Da li su se dočekali na noge i koliko su od značaja bile mogućnosti onlajn nastave?

Ispostavilo se da je jako dobra stvar to što sam odabrala da živim sa studentkinjama iz Srbije. Imala sam dve cimerke iz Srbije. Dosta smo se dvoumile da li da napravimo takav raspored u smeštaju ili da se ipak odlučimo za internacionalne cimere. Poučene iskustvima sa nekih ranijih internacionalnih kampova, odlučile smo da se držimo zajedno, jer ćemo neke potencijalne probleme lakše rešiti zajedno i ta odluka pokazala se ispravnom. Kada je došlo do pandemije korone u svetu, mnogi studenti su se vratili kući, pa su tako mnogi u smeštaju ostali sami. To je bilo veoma tužno za Erazmus program, ali je nama bilo dobro, jer smo sve tri ostale zajedno i zbog toga nam je bilo puno lakše. Online nastava je bila organizovana savršeno, kao i ispitivanje u takozvanim igzem rumovima (exam rooms). Kvalitet nastave nije trpeo. Većih problema nije bilo, ali Kancelarija za međunarodne odnose i Prirodno matematički fakultet, kao i naši akademski koordinatori, bili su potpuno otvoreni i spremni da reaguju. Zbog toga mislim da studenti ne treba da imaju rezervu prema ovakvim programima i nemaju čega da se boje, jer je sve odlično organizovano i sve što bi moglo da im da treba kao pomoć, treba da znaju da će dobiti. Sve im stoji na raspolaganju, jer se veoma ceni odvažnost studenata da idu na međunarodnu razmenu. Najznačajnije u ovom programu je upoznavanje ljudi, izlaženje iz zone komfora i upoznavanje sa drugačijim razmišljanjima i stavovima. To stavljam ispred značaja akademskog programa školovanja. Mislim da je najvažnije za mlade ljude, da se oslobode eventualnog straha od preduzimanja narednog koraka i stupanja u nepoznato.

Hajde ti sad budi badi onima, koji će u budućnosti iz Srbije odlaziti u programe internacionalne razmene studenata. Daj im neki savet više.

Svi studenti mogu da apliciraju i to je važno znati. Ne treba imati predrasude da za ove programe mogu da konkurišu samo dobri studenti. I to je dobro, jer je diskutabilno šta su to dobri, a šta loši studenti. Nemojte da vas obeshrabre oni koji vam kažu da programi nisu za vas. Negativnih stvari gotovo i da nema. Postoje neki sitni problemi, obično administrativni, to nam je u početku izgledalo kao strašno, a ispostavilo se da je trivijalno. Ali nas je i to pripremilo za neke buduće situacije. Moja cimerka je bila u pravu kada je rekla da je više naučila iz tih "problematičnih" situacija, nego iz dobrih iskustava. Shvatila sam na čemu treba da radim, na sebi, na svojoj ličnosti, kako bih unapredila svoje osobine.

oliverapopov 2 jpg

Na toj razmeni niste sami. Univerzitet u Novom Sadu je iza nas u svakom trenutku. Studentima predlažem da se prijavljuju. Sam sistem apliciranja veoma je jednostavan, a sve postoji veoma transparentno i na sajtu univerziteta i na sajtu matičnog fakulteta, a ima i nekoliko Facebook grupa na pojma se razmenjuju iskustva. Za Finsku mogu da kažem da ima neke svoje specifičnosti u vezi sa vizom, osiguranjem i ostalim administrativnim obavezama koje su potrebne studentima, ali je sve veoma jednostavno. Svim studentima predlažem da probaju da konkurišu za programe internacionalne razmene studenata.

Razgovor sa Oliverom poslušajte ovde:

Aleksandar Bujić

Fotografije: privatna arhiva

Možda te još zanima:

.

Preko EU kornera lakše do besplatnih putovanja!

Mladi ste i želite da putujete ali nemate novca- ništa zato! Postoje brojne mogućnosti u okviru različitih evropskih inicijativa i…

.

Pronađi partnera za Erazmus projekte

Informativni centar Fondacije Tempus organizuje vebinar namenjen predstavnicima organizacija i ustanova aktivnih u sektorima obrazovanja, mladih i sporta koji žele…

.

Otvorena vrata o EU stipendijama za studente

U petak 30. juna od 16 do 18 časovai u EU Info Pointu u Novom Sadu biće održana Otvorena vratao…

.

Erazmus+ studenti jedva čekaju da upoznaju Srbiju

Univerzitet u Novom Sadu priredio je u Rektoratu dobrodošlicu stranim Erazmus+ studentima, koji će u okviru programa mobilnosti tekući semestar…

.

Erazmus studentska mreža te poziva da postaneš deo Erazmus generacije

Ukoliko želiš da razvijaš svoje veštine u internacionalnom okruženju, stekneš nova znanja i upoznaš vršnjake iz cele Evrope, pridruži se…

.

Sve o narednom ciklusu Erazmus+ programa

Erazmus studentska mreža Srbija kroz kampanju "Upoznaj Erazmus 2021-2027", a u okviru "Eazmus dana" koji će ove godine biti održani…

  • 19:20 Tehnologija
  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Radio Gruvanje
  • 21:00 Music Mix by Bea

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo