Studenti psiholozi volonterski pomažu kolegama

Nagli prekid svakodnevice, posebno onima koji su se iz školskih klupa preselili na onlajn predavanja, predstavlja veliku promenu. Studentima donosi i razne nedoumice, kao i strahove za ishod bliske budućnosti. Kada će imati kolokvijume, polagati ispite, a oni koji su na završetku svojih studija pitaju se i kada će diplomirati ili masterirati. Sva ova pitanja, pomešana sa psihičkim stanjem koje svako proživljava na svoj način, dovela su do toga da studenti psihologije, zajedno sa sa svojim profesorima, volonterski osnuju onlajn savetovalište za svoje kolege, studente.

Foto: Onlajn savetovalište za studente

Ideja za Onlajn savetovalište za studente potekla je od profesora Tamare Klikovac i Nikole Petrovića, koji predaju na predmetima direktno povezanim sa kriznim intervencijama i pomaganjem u situacijama masovnih nesreća. Oni su ideju predočili studentima završnih godina na kliničkom modulu i master studentima psihologije. Kako kaže jedna od volonterki Anastasija Stajić ideja im se izuzetno dopala i u kratkom roku oformili su grupu volontera. Studente su kao grupu izdvojili zato što su, kako kaže Anastasija, posebno ranjivi u ovom periodu.

"Sve se iznenada promenilo, izgubila se struktura svakodnevnice i teško je adaptirati se na takve promene. Takođe, teško je prihvatiti činjenicu da se planovi neće ostvariti u predviđenom vremenskom periodu. Studenti su grupacija koja se nalazi pod posebnim pritiskom, budući da od njih sredina, nekad manje nekad više, eksplicitno očekuje i vrši pritisak da što pre završe fakultet, da se zaposle i osamostale. To samo po sebi izaziva stres. Ova situacija dodatno pojačava taj pritisak. Smatramo da smo, što po sličnim situacijama prolazimo sami, trenutno najbliži populaciji za koju smo osnovali onlajn savetovalište i čini nam se da jedni druge najbolje možemo da razumemo", rekla je Anastasija.

Foto: ilustracija/pexels

Kada je u pitanju psihička spremnost volontera studenata, Anastasija kaže da su dosadašnji razgovori pokazali da ne nailaze na kolege koji će kod volontera probuditi nemir koji ne mogu da podnesu. Empatija je na prvom mestu, ali uz to, ne dozvoljavaju da ih preplavi patnja drugih, jer kao pravi profesionalci nastoje da budu dobri pomagači. Trude se da volonteri uvek budu fokusirani, relaksirani, uopšteno rečeno - spremni za razgovor.

"Ukoliko iz bilo kog razloga volonter nije u stanju da vodi razgovor, zameniće ga neko drugi. Veliku podršku nam pružaju profesori koji su uvek tu sa sugestijama za što bolji rad, kao i time što su uvek dostupni ukoliko se javi neko sa problemima koje ne možemo sami da rešimo. Takvih do sada nije bilo, ali smo spremni i na to. Kao posebnu poteškoću izdvojili bismo strah studenata od toga da nekog drugog i bliskog zaraze. Posebno osetiljve članove porodica, poput baka i deka, što je krajnje očekivano i razumljivo. Takođe se javljaju problemi sa koncentracijom, učenjem, organizacijom vremena, načinom strukturisanja dana, zatim izrade plana rada i učenja, problemi koji se tiču prokrastinacije i slično tome", rekla je Anastasija za Oradio.

Tim volontera Onlajn savetovališta za studente čine 33 volontera. Radno vreme je od 10 do 22 časa i podeljeni su u smene, od po četiri sata. U svakoj smeni bude raspoređen približno isti broj volontera, uzimajući u obzir da nijednog volontera ne opterete više nego što potrebno i što on može da podnese. Osobe kojima je potrebna pomoć su slobodne da se jave na mejl psiholoskapodrskastudentima@gmail.com, mada ne odbijaju ni zakazivanje na društvenim mrežama. Svako ko poželi može da zakaže sastanak u vreme koje njima najviše odgovara. Razgovori se mogu realizovati preko skajpa, audio, video, tekstualno ili mejlom, u zavisnosti od toga koji način je korisniku najprijatniji. Razgovori nisu ograničeni na jedan jedini, ali praktikuju da to bude tri razgovora po korisniku.

Foto: pixabay

Volonterka onlajn savetovališta za ovu grupu Anastasija Stajić kaže da je, kada je u pitanju mentalno zdravlje studenata, najbitnije da se fokusiramo na ono što je u našoj kontroli i da se tome posvetimo. Da se celovito uključimo u aktivnosti koje radimo i da imamo cilj pred sobom, tako da na taj način možemo da strukturišemo svoj dan. Ne bi trebalo da odbacujemo ni negativne misli i osećanja, jer su ona očekivana u ovakvoj situaciji i ne treba da bežimo od njih. Treba da ih prihvatimo i preispitamo, jer je sasvim normalno da se s vremena na vreme jave.

"Doduše, ne bi bilo dobro da im se previše posvetimo i trošimo naše resurse na njih. Da stvaramo sebi dodatnu brigu, da smatramo sebe manje vrednima zbog postojanja tih negativnih misli i osećanja. Bilo bi poželjnije da tu energiju fokusiramo da nešto drugo, što je produktivno ili kreativno. Ali je i sasvim u redu da sebi damo oduška, ukoliko se ne osećamo produktivno. Važno je da odvojimo vreme za sebe i da se ne opterećujemo dodatno. Mali predah nikako ne može da škodi, baš naprotiv. I zapamtite, to su sve normalne reakcije na nenormalne okolnosti", zaključila je Anastasija.

Ukoliko problemi izlaze iz okvira kompetencije volontera ili se neko javi iz populacije kojoj savetovalište nije namenjeno, upućuju ih na druge, specifičnije organizacije koje mogu da pomognu. Svakako neće odbiti nekog ko se javi i ko pripada tom starosnom uzrastu. a da nije student ili da je možda odustao od studija i slično.

S.P.