Slušanje glasne muzike nije novo, kao ni negodovanje

Da li vam smeta kada neko s telefona glasno pušta muziku u autobusu ili na nekom drugom javnom mestu? Odobravate li telefoniranje preko spikerfona? Ovo su maniri koje unazad deceniju ispoljavaju tinejdžeri, često se ne obazirući na primedbe okoline.

Krešimir Krolo, profesor sa Sveučilišta u Zadru, specijalizovao se za sociologiju mladih i za Oradio kaže da su to pojave kojima su sklone sve generacije. Samo je pitanje šta im je od tehnologije bilo dostupno.

"Prestrogo mi zvuči reč 'sebičnost'. Tu se radi o mladima u rasponu od 14 do 18 godina. U tom uzrastu tinejdžeri imaju potrebu da savijaju društvene norme, testiraju ih, sukobljavaju se s okolinom. Kroz testiranje tih granica dozvoljenog ponašanja, oni pronalaze i delove svog identiteta", objašnjava Krešimir.

On ističe da javno slušanje glasne muzike nije nešto "novo i originalno".

"Hip Hop pokret je imao boom-box uređaje, nosili su se kasetofoni i slušali u javnosti. Tehnologija je sada postala fleksibilna za takvu vrstu slušanja muzike. Imate bežične zvučnike, možete pojačati pesmu na telefonu, staviti ga u džep da vas prati soundtrack za život, pa je sve to postalo vidljivije", objašnjava on.

Naš sagovornik dodaje da je razumljivo i negodovanje starijih generacija, pa i onih koji su okolinu na sličan način testirali pre samo pet ili deset godina.

"Biološki gledano, postajemo osetljivi na neke frekvencije, smeta nam buka. Sve ono što je bio kliše koji vezujemo za naše roditelje, sada vidmo u svojim primedbama", kaže Krešimir.

Verica Kozarov Klarić psihoterapeutkinja i majka tinejdžera, kaže da joj je taj fenomen "itekako poznat".

"Prvo mi pada na pamet da je to privlačenje pažnje. To jeste karakteristika njihovog uzrasta. Odrasli su preokupirani borbom za opstanak, pa mladi na razne načine traže pažnju. To teatralno ponašanje, prenaglašene emocije, kršenje pravila, sve je to opšta karateristika mladih. Slušanje glasne muzike je samo još jedna od mogućnosti koju pruža tehnologija i to se uklapa u sliku njihovog odrastanja", objašnjava Verica.

Ona kaže da je i sebičnost jedna od karakteristika tinejdž doba.

"Oni su pomalo narcistički okrenuti sebi i to se ne menja iz generacije u generaciju. Tako se razvija njihova ličnost, baš kao što se i naša razvijala“, tvrdi Verica.

Još jedan od fenomena je i telefoniranje preko spikerfona. Telefon se stavi na dlan, kao parče hleba namazano paštetom i razgovara se sa sagovornikom. Slušanje glasne muzike je jedno, ali deljenje intime razgovora sa svojom okolinom je nešto što je svojstveno samo novim generacijama. Verica ističe da je to produkt deljenja intime na društvenim mrežama.

"Društvene mreže su te gde se dele najrazličitija iskustva i intime i to se preliva i na telefonske razgovore“, kaže sagovornica Oradija.

Krešimir Krolo smatra da je to deljenje razgovora "pomalo zabrinjavajuće".

"Intrigantan mi je momenat u kome se brišu granice u razgovorima koji ne bi trebalo da su javni. Ti razgovori su intimni i nije mi jasno zbog čega se tako lagano dele. Negde sam u Srbiji čuo izraz 'krindžara'. Ti teatralni javni razgovori mi deluju upravo tako, kao krindžara", zaključuje Krešimir.

Naši sagovornici slažu se da preterana reakcija okoline neće iskoreniti ovakvo ponašanje, te da je sa tinejdžerima potrebno malo više strpljenja i pametnija reakcija od nervoze.

P. K.