Skladištenje ugljen dioksida - najizum 2016.

Deveta planeta u Sunčevom sistemu, drugi Zemljin mesec, način za skladištenje beskonačnih podataka na jednom čipu, samo su neki od pronalazaka koji su obeležili 2016. godinu. Najviše prodora desilo se na poljima astronomije, medicine i matematike iako ni druge naučne grane ne zaostaju mnogo. Svet se menja sve brže, sve se lakše pronalaze odgovori na ključna pitanja, a mi smo pitali dvoje mladih naučnika sa Novosadskog univerziteta da odaberu po dva najvažnija izuma. 

Profesor sa Prirodno matematičkog fakulteta Stevan Armaković kaže da je jedan od najvećih naučnih uspeha ove godine ostvaren u svemirskim istraživanjima. 

"Smatram da je u 2016. važan bio uspeh kompanije 'SpaceX': naučnici i inženjeri ove kompanije uspeli su da spuste raketu vertikalno, u otežanim uslovima. To će postignuće imati ogroman uticaj na razvoj ekonomičnijih letova u svemir. Zanimljivo je da se radi o privatnoj kompaniji, što znači da će se svemirske agencije poput NASA i ESA sve više oslanjati na privatan sektor", kaže Armaković.

Stevan ipak tvrdi da je najvažnije otkriće došlo od naučnika sa Islanda, iz sektora ekologije, jer bi zauvek moglo da reši efekat staklene bašte i višak ugljen dioksida u našoj atmosferi.

"Oni su pronašli način za trajno i bezbedno skladištenje ugljen dioksida i čitav proces je vrlo jednostavan i svodi se na upumpavanje ugljen dioksida u vulkanski kamen. Rezultat je transformacija bazalta preko ugljeničnih minerala do krečnjaka. U prirodi ovaj proces traje stotinama hiljadama godina, a na ovaj način čitav proces traje svega dve godine", objašnjava Armnaković.

Na ovaj način ugljen dioksid je trajno elinisan iz atmosfere, a profesorica Iva Uzelac sa Prirodno matematičkog fakulteta slaže se da je u pitanju najvažniji pronalazak, bez ikakve sumnje.

"Ovaj pronalazak po mom mišljenju ima veliki značaj za čovečanstvo budući da bi se njegovom primenom sprečio ogroman priliv ugljen dioksida u atmosferu i samim tim smanjio efekat staklene bašte i globalnog zagrevanja planete. Istovremeno dobijen krečnjak mogao bi se koristiti kao građevinski materijal imajući u vidu konstantan porast broja stanovništva i pojačanu potrebu za izgradnjom", kaže Uzelac.

Iva ima i drugog favorita među pronalascima, a on će biti značajan za jednu malu zajednicu ljudi kojima je svaka pomoć dobrodošla.

"Verujem da je jednako važno otkriće da osobe sa kvadriplegijom mogu da koriste prste zahvaljujući malom čipu ugrađenom u mozak. Iako to sada zvuči kao naučna fantastika, sigurna sam da nije daleko dan kada će medicina i zvanično koristiti ovaj pronalazak da poboljša život kvadriplegičara. Oni su sada potpuno zavisni od pomoći druge osobe i to ih definitivno sputava u svim sferama života", kaže Iva.

Naučni svet svake godine pronalazi načine da nas iznenadi i obraduje. Činjenica da je rešavanje ekoloških problema u proteklom periodu isplivalo na površinu dovoljno govori gde se nalazi čovečanstvo i kakve sve inovacije možemo očekivati narednih sezona. Kada bi ovi izumi počeli da se primenjuju već sledeće godine, na samom njenom kraju pričali bismo o naučnim postignućima na mnogo višem nivou, slažu se naši sagovornici.  

P. Klaić