Onlajn kupovina u Srbiji čeka ozbiljne promene

Pandemija koronavirusa potakla nas je da menjamo brojne navike, a kupovina je jedna od onih koja je sada promenjena iz korena. U posednjih mesec i po, dobar deo novca koji smo bili spremni da potrošimo na stvari koje su nam potrebne ili ih želimo, otišao je na online kupovinu. Mi u Srbiji nismo nikakav izuzetak od ostatka sveta po tome. Jesmo izuzetak, međutim, u Evropi kao najnerazvijenije online tržište.

Na žalost, bila je potrebna pandemija to počne da se menja, makar sa naše strane – strane kupaca.

Nada Stojanov je, od kako traje vanredno stanje, na kućnu adresu najamanje dvaput nedeljno dobijala pošiljke razne robe koju je naručivala na internetu. Ona kaže da joj je ta opcija znatno olakšala život, budući da spada u onaj deo sugrađana koji se veoma plaši zaraze.

"Do sada sam naručivala bakaluk iz megamarketa, voće i povrće od proizvođača iz okolnih mesta, ali i garderobu i tehniku koja je bila na sniženju poslednjih nedelja. Sve što sam naručila, manje više, stizalo je u nekom razumnom roku, ako prihvatimo da dostavljači imaju daleko više posla nego u normalna vremena", objašnjava Nada.

Ono što joj se nije dopalo jeste činjenica da nam je online plaćane otežano, u mnogim slučajevima i onemogućeno i da je većinu stvari plaćala pouzećem, zbog čega je ipak morala češće do bankomata po keš.

"Uverena sam da će online kupovina mnogo više zaživeti kada prestane pandemija, ali isto tako, mislim da Srbija ni malo nije spremna za to jer, za razliku od zemalja na Zapadu, mi ovde ne možemo neke osnovne stvari da uradimo na bezbedan način", kaže Nada.

Spomenko Đordan iz Privredne komore Vojvodine kaže da je sistem online kupovine do sada bio nerazvijen i da se za poslednjih mesec dana uvećao i do nekoliko puta.

"Od kako je krenuo koronavirus, navike se menjaju. Veliki je pritisak na online kupovinu, da su kapaciteti pet puta veći, bili bi iskorišćeni. Ovog momenta su kapaciteti online kupovine duplo veći nego dan pre vanrednog stanja. Potencijali nisu mogli preko noći da se povećaju koliko nam je potrebno, ali će svakako rasti kako vreme odmiče. Uvek treba kupovati od prodavaca sa kojima imamo pozitivna iskustva i za koje znamo da su pouzdani", kaže Spomenka.

U brojnim studijama koje su objavljene poslednjih nedelja, a govorile su o predviđanjima o svetu posle koronavirusa, jedna od redovnih tačaka je i online kupovina, za koju stručnjaci veruju da će postati dominantan oblik kupovine u celom svetu. To se jasno vidi i iz vesti da je kompaniji Amazon potrebno još 100.000 zaposlenih u SAD da bi zadovoljila povećane onlajn narudžbine zbog širenja koronavirusa i i zadržala ljude u njihovim domovima.

Ta kompanija saopštila je da će privremeno zaposlenima u skladištima, centrima za isporuku i veleprodajnim centrima povećati platu za dva dolara do kraja aprila, kao i da će privremeno zaposleni u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama dobiti isto povećanje.

Prošle godine samo četiri odsto namirnica u SAD kupljeno je onlajn, ali kako su kupci sada uglavnom zatvoreni u kućama, onlajn kupovina je u porastu. Preuzimanje aplikacija za kupovinu namirnica na internetu poraslo je u kratkom vremenu za čak 200 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sve je veći postotak onlajn kupaca koji su stariji od 60 godina, a 41 odsto trenutnih korisnika ovih aplikacija tvrdi da je prvi put kupovalo onlajn u proteklih nedelju dana.

Taj nagli rast online kupovine ne dolazi bez nevolja. On jeste pogurao unapred dostavnu granu privrede, ali vrlo brzo se ispostavilo da kompanije koje se bave dostavom ne mogu da izdrže taj tempo. Zbog neizvesnosti izazvane pandemijom ne žele da primaju nove radnike, a postojeći svedoče o tome da sistem puca i da je nemoguće raditi u takvim uslovima.

Sve su to problemi koji će morati da se ispeglaju kada pandemija Covid-19 virusa jednog dana umine. Stručnjaci predviđaju da će se najveći broj kupaca zadržati na internetu, gde će tražiti robu i kupovati je, a za to postoje brojni i veoma čvrsti razlozi.

Online kupovina, pre svega, iziskuje manje vremena od kupovine u prodavnicama, manje lutanja po tržnim centrima i manje šanse da se zarazite. Za kupovinu su ranije bili potrebni sati, a sada nam je sve na klik ili dva udaljeno. Uz to, roba je često prilično jeftinija kada je kupujemo online nego ona koju pronalazimo u buticima. Čak i kada uračunamo troškove dostave, isplati se. Ovo, naravno, ne važi za kupovinu iz inostranstva, jer carina u Srbiji obračunava carinske takse po samo njima poznatim pravilima, pa nikada ne znate koliko će neki artikl zaista koštati. Ali, to je priča za neku drugu emisiju.

Još jedna od prednosti je ta što kupovati možete u bilo koje doba dana ili noći, kada je vama zgodno i kada imate vremena za to, ne mareći za radno vreme prodavnica. Tako se izbegavaju i gužve, sada toliko omražene.

Aleksandar Zarić iz USAID-a, u autorskom tekstu objavljenom prošle nedelje, napisao je da je elektronska trgovina tema 21. veka.

"Priča o elektronskoj trgovini u Srbiji u zamahu je već nekoliko godina, ali tek je vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa, unapredilo njenu prepoznatljivost, a potrebu za online kupovinom dovelo na prag gotovo svakog domaćinstva u Srbiji", kaže Aleksandar.

Da se privreda u Srbiji prilagođava svedoče i podaci istraživanja "Zajedno kroz krizu", koje su nedavno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Od preko 800 firmi u istraživanju, svaka treća navodi da se može delimično ili potpuno prilagoditi poslovanju preko interneta.

Prema najnovijim izveštajima, u pojedinim prodavnicama tehničke robe od uvođenja vanrednog stanja onlajn prodaja je povećana za 50 odsto, a najveći rast beleži prodaja računara, IT opreme i gejming konzola, dok su se na listi najbolje prodavanih proizvoda našli i aparati za negu i ulepšavanje.

Prema istraživanju "Anketa 1.000 preduzeća", koju je u septembru prošle godine sprovedena u okviru Projekta saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto kompanija saglasno je da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 58 odsto veruje da će se to isto dogoditi i kada je u pitanju Srbija. Iako 66 odsto kompanija ima svoju internet stranu, samo 12 odsto ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (osam odsto).

"Elektronska trgovina i pre ove krizne situacije bila je prilika, a sada je potreba za njom naglo porasla jer na videlo izlaze sve njene prednosti, posebno usled vanrednih okolnosti u kojima danas živimo", zaključuje Aleksandar.

Emisiju "Za i protiv" u kojoj smo govorili o onlajn trgovini poslušajte ovde:

P.K.