Društvo
Generacije između "Slagalice" i storija
Kako se počinjao dan, doručkovalo, informisalo ili išlo u kupovinu nekad, a kako danas?
U novoj epizodi "Rose u podne" razgovarali smo sa Jelenom Provči (gen X) i Milicom Bogosavljević (gen Z) o svakodnevnom životu - nekada i sada.
foto: Pexels
Krenuli smo od jutra. Za Milicu, dan počinje uz kafu, cigaretu i prelistavanje Instagrama, dok je za Jelenu nekadašnje jutro podrazumevalo mir i informisanje, a ne skrolovanje.
"Nekada se početak dana definitivno svodio na uključivanje nekog medija, u tom periodu to je bio TV. Preslušavali smo vesti, spremali doručak, pošto tad telefoni nisu bili aktuelni. Više smo se preko radija i televizije informisali o tom danu ili prethodnim danima", priča Jelena.
"U suštini, prvo jutarnja rutina što se tiče higijene, pa posle toga prelistavanje Instagrama uz cigaru i kafu. Mislim da nema više one povezanosti da se nužno sedne, da se jede, nego je sve nešto usput, pre posla ili faksa", kaže Milica.
foto: Pexels
Dok generacija X doručak vidi kao čin zajedništva, generacija Z ga tretira kao brzinsku obavezu, često usputnu.
"Nekada je doručak svakako bio u krugu porodice, ili ako su roditelji u tom trenutku bili na poslu, onda sa drugim članovima porodice i trajao je drastično duže nego sada. Doručak je sada mahom s nogu, neki fast food u gradu ili neka brza priprema sendviča i onda se usput hranimo. Nekada se znalo, to je bio ritual, nije bilo toliko užurbano i imali smo tih pola sata ili 45 minuta vremena", priča Jelena.
“Najčešće se doručkuje u pekari, eventualno neka voćka, ali uglavnom je sve s nogu. Jedino ako se nekad dogovorimo sa prijateljima, pa sednemo negde na kafu ujutru, ali to je maksimalno sat vremena. Ako posao počinje od 9, nema se prostora da se sedne i doručkuje, nego usputno, pa koliko pojedeš - pojedeš. Sledeći obrok je u dva popodne”, kaže Milica.
Milica informacije prima pasivno - ono što iskoči na mrežama, uz eventualno dodatno guglanje ako je tema zaintrigira. Jelena je svoje informacije prikupljala drugačije.
"Preko televizije, svega tih nekoliko programa, uglavnom su to bili informativni kanali kada su vesti u pitanju i poneka radio stanica. Novine malo ređe, njih su koristili otac i majka, ali eto, televizija i radio”, priseća se naša sagovornica.
Jelena Provči, foto: lična arhiva
Kada je reč o organizaciji dana, tu se obe sagovornice donekle dodiruju. Jelena primećuje da se današnji dani odvijaju u trci, za razliku od svoje mladosti kada je sve bilo laganije i organizovanije, bez stresa. Milica koristi alarme i rokovnik - klasična i digitalna kombinacija.
"Po tom pitanju sam dosta staromodna. Ako se tiče, na primer finansija, volim da pišem sve u svoj rokovnik i da ubeležim unapred, kako ne bih nešto zaboravila. Neke kratke i brze stvari koje moram da uradim, ili na poslu, ili kod kuće, obično navijem alarm za njih, pa se tako podsetim. Jeste da ga odložim nekoliko puta, ali to mi je neki način funkcionisanja”, kaže Milica Bogosavljević.
Što se kupovine tiče, postoje i sličnosti i razlike. Milica koristi internet kao prvi korak - vidi nešto na njemu, pa ide da proba. Iako koristi nove alate i dalje joj je važan kontakt sa stvarnim proizvodom, što je most između prošlog i sadašnjeg vremena. Jelena pamti robne kuće sa jasno podeljenim spratovima i namenom.
"Ranije se znalo, postojalo je nekoliko robnih kuća, da li je u pitanju određeni artikal, na primer, za skijanje ili za bazene, kupanje i more, znalo se gde se ide, ili su postojale robne kuće sa više spratova, i svaki sprat je imao određene artikle. To je bilo dosta jednostavnije u odnosu na ovo sada. Sve je nekako previše istumbano, postoji puno tržnih centara, ne zna im se namena. Nema nikakvog reda i mnogo je haotično. U svakom slučaju, nekada je to bilo mnogo lepše", priča Jelena.
foto: Pexels
Dok je kod generacije X slobodno vreme bilo fizički i zajedničko, kod Z je digitalno i fragmetisano.
"Slobodno vreme se nekada provodilo kvartovimaa zgrada, ili u tom delu grada gde živiš. To su bili neki lokalni kafići i restorani. Sada i to malo slobodnog vremena koje imamo, često ostajemo kod kuće zbog umora. Ranije je bilo više slobodnog vremena i moglo je lepršavije da se organizuje, u smislu odlaska i u prirodu, šetnja po kvartu i organizovanje viđanja sa prijateljima. Dosta se šetalo i kretalo, vozili su se bajsevi, išlo se na bazen i u prirodu", priča Jelena.
"Tu se baš vidi uticaj tehnologije, najviše telefona. Izgubila se prisnost, zato što uvek neko mora da odgovori na poruku, uvek nešto moramo da vidimo. Mislim da to dosta utiče na način komunikacije. Koristimo sve više slengova, iz toga se vidi da je telefon uređaj na kome provodimo najviše slobodnog vremena. To je postao i ritual, prva stvar koji uradim kada dođem s posla jeste da prelistam Instagram i vidim šta se sve dešava. I za ostalo slobodno vreme, čak i kada se dogovorimo za neko druženje, uvek je tu prisutan telefon. Što se tiče izlazaka i tu društvene mreže imaju veliki uticaj, jer svi kačimo storije iz izlaska i definitivno je to prisutno, ako je neka pesma koja ti se sviđa. Tu odlazi dobar deo pažnje sa samog događaja, na primer, ako smo na nekom koncertu, ja u telefonu imam više snimaka sa tog koncerta, nego što mogu reći da sam bila prisutna ili aktivno gledala i slušala tog izvođača", objašnjava Milica.
OBRATI PAŽNJU
Obe sagovornice priznaju da im tehnologija olakšava svakodnevnicu. Milica ističe pametne uređaje koji štede vreme, dok Jelena vidi korist ali i posledicu - otuđenost i pad kvaliteta društvenog života.
"Uloga tehnologije danas u poređenju sa vremenom nekad jeste od velikog značaja, što se tiče dostupnosti informacija ili raznih drugih stvari, na primer, onlajn kurseva. Ali smo samim tim zakucani za te iste medije i to je taj nedostatak kretanja, više se nema vremena za ljude i prijatelje. Sve se svelo na digitalni sadržaj. Slabije se čitaju knjige, slabije se ide u pozorište i bioskop, nažalost. Sve se to nadomešćuje kroz tablet, telefone ili računare", priča Jelena.
Na kraju, kada se osvrnemo unazad ili pogledamo unapred - Jelena kaže da bi rado imala brži internet u svoje vreme, jer bi joj to skratilo mnoge muke. Milica, sa druge strane, žali za nečim što nikad nije imala, a to je osećaj zajedništva, rituali i okupljanja.
"Dosta smo se otuđili, to je sve pre bilo drugačije, od samih jutarnjih rutina i toga kako počinjemo dan. Sećam se, pre, moji roditelji prvo sednu i popiju kafu, pa tek onda krene dan. Sad je sve brže, samo da uštediš vreme i kreneš na posao. Mislim da je i u ljubavnim vezama telefon dosta prisutan, jer se više ne provodi neko kvalitetno vreme, nego se koristi telefon i listaju društvene mreže. Mislim da je pre bilo - "Slagalica" u sedam, tad se svi vidimo i tu objedinimo i jedno i drugo, dakle gledamo televizor, ali smo svi tu zajedno. Više ni toga nema, jer sve postoji na netu i ako ne stigneš u sedam sati na "Slagalicu", možeš da je pogledaš unazad”, zaključuje Milica.
U toj razmeni nostalgije i želja vidi se i možda najvažnija poruka - ni jedno vreme nije savršeno, ali svako nosi nešto vredno što ne bi trebalo da izgubimo.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati u plejeru:
Jelena Bursać
