Od “Radio Tišine” do “Zone slobode” – Monohrom nastupa sa porukom

Bend Monohrom više puta je bio gost na Oradiju i već je dobro poznat našoj publici. Jedno od novijih dešavanja svakako jeste njihov nastup u “Zoni slobode” na Kampusu, a u razgovoru sa frontmenom Oskarom Markom, saznali smo šta se sve to novo desilo od izlaska njihovog trećeg albuma, kakvi su utisci sa nastupa u Kampusu, ali i koji su dalji koraci benda.

foto: Mihajlo Srđević

Vaš bend, ali i Vi Oskare ste često bili gosti na Oradiju, poslednji put u novembru prošle godine nakon izlaska vašeg trećeg albuma “Radio Tišina”. Koliko se stvari promenilo od tad i koliko se ustvari razvio uticaj vašeg poslednjeg albuma, s obzirom na ime i situaciju u kojoj se nalazimo?

Ja moram samo da kažem da je Oradio jedna super radio stanica, ali i medij koji prenosi zaista neke bitne stvari. Lično kada hoću da se informišem o dešavanjima u gradu pratim i vašu Instagram stranicu i veb sajt. Poslednji put mislim da smo pričali u novembru kada smo izdavali album “Radio Tišina” i tada smo bili na nekoj prekretnici, dva singla su bila objavljena, a treći za pesmu “Sjaj” je tada izlazio, a sa njim i ostale pesme sa albuma. Od tada pa do danas se zaista jako puno stvari promenilo i dogodilo, i ovako društveno, a i u našem bendu. Što se tiče albuma, to je stvarno jedna neverovatna koincidencija jer smo mi album tako nazvali zbog frustracije što niko ništa ne govori u društvu. Mislim nakon nedelju dana od objavljivanja albuma smo prizvali najveće proteste možda u istoriji Republike Srbije, tako da se definitivno radio tišina okončala i volimo da kažemo da je naš album ustvari nešto što zaokružuje jednu epohu, nakon čega dolazi i ova epoha velikih studentskih protesta, ali i angažovanja neke šire javnosti. Nakon toga je usledila promocija albuma. Moram priznati da ove godine svirke u Srbiji, kao što je i za očekivati, nisu na tom nivou kao prethodnih godina. Jednostavno se svi bendovi muče sa tim da nešto organizuju i jako se često dešava da se stvari i odlažu. Mi smo na primer u Beogradu imali zakazan nastup u klubu Sprat, ali je taj dan pohapšeno preko 100 ljudi i zaista momenat nije bio za neke nastupe, iako bih ja rekao da muzika ima više nekih funkcija, nije jedina funkcija funkcija zabave, već ima i neku ulogu da da neku društvenu kritiku ali i da okupi ljude oko nekog cilja. Međutim ono što je dobro jeste da smo dosta slušani u Hrvatskoj gde smo nastupali čak pet puta, u Zagrebu triput, prvi put na promociji novog albuma, zatim u klubu Saks sa još nekoliko klubskih bednova, a poslednja stvar koja je i najveća je nastup na Mejn stejdžu INMusic Festivala, što možemo zasigurno da kažemo da je najveći nastup našeg benda do sada. To nam je jako puno značilo i za promociju benda, ali i nama kao muzičarima.

foto: Marina Uzelac

Šta mislite o samom nastupu u “Zoni slobode” i kako ste došli na ideju da želite tamo da nastupate?

“Zona slobode” je jedna fenomenalna stvar i mislim da je došla u pravom momentu. Krenule su letnje pauze, godišnji odmori i odsustva i nekako sam taj društveni pokret je malo utihnuo, što je i očekivano, ali se taj plamen nije ugasio. Jedna od stvari koja pomaže da se taj plamen ne ugasi, već da se napravi jedna dobra priprema za ono što će se pretpostavljam dalje dešavati na jesen, jeste ustvari ”Zona slobode”, odnosno festival u Kampusu. Mislim za sve nas koji smo bili savremenici prvog, odnosno nultog dana Exita, ovo stvarno neodoljivo podseća na to. Ja sam bio klinac tada, ali se sećam da me je ćale vodio za ruku tu na kej, da su nastupali Ateisti i drugi bendovi iz Srbije. U Kampusu vidiš da postoji jako puno ljudi sa jako puno entuzijazma i mladi ljudi koji provode tamo čitave dane kako bi organizovali ceo prostor i jedan kvalitetan program. Mi smo na ideju da sviramo tamo došli iz malo ličnih razloga. Bili smo na Zlarinu, na festivalu u Hrvatskoj gde smo svirali, a nakon toga imamo jedan dedlajn za koncerte, a to je jedna lepa stvar, a to je da se bubjnaru Neši žena porađa osmog avgusta, tako da je naš nastup morao da bude pre toga. Nastup je bio u prošlu sredu, 30. jula, gde smo nastupali sa dva mlađa benda, Generation Z i Dope Monkey, koji su zaista bili odlični i nekako mi se dopao taj miks mlađih bendova i malo zrelijeg benda kao što je naš i miks publike gde je bilo i studenata, građanstva i klinaca, tako da je zaista bila jedna sjajna prilika da se svirkom podrži ceo festival i ceo ovaj društveni pokret.

foto: Marina Uzelac

Dosta vaših pesama aludira na trenutno situaciju. Za one koji nisu bili, koje pesme ste svirali u Kampusu i zašto ste se odlučili baš za njih?

U Kampusu smo napravili neki miks starijih pesama, starijih hitova i novijih hitova. Tada smo u šali naravno rekli, mislim da večeras sviramo samo hitove. Takav je bio miks da smo hteli da uđemo dosta agresivno u ceo nastup sa nekim bržim pesmama, težim ritmovima i pesmom “Gledam u mrak” čiji spot je takođe okrenut studentskim protestima i inspirisan grafitima, zastavama i parolama koje se nalaze u Kampusu. Zatim smo prešli na malo pevljiviji repertoar za đuskanje koji priliči jednoj toploj julskoj večeri.

Koliko je za vaš bend, ali i za vas bilo bitno nastupati tamo?

Nama je veoma bitno da se negde pozicioniramo i kao bend koji ima neku društvenu ulogu i poruke koje trebaju da dođu do slušalaca. Jeste muzika u centru svega, ali mislim da je poruka barem jednako bitna. Mi smo i na nastupima u Srbiji i Hrvatskoj svuda nosili zastavu crvene šake koja i simbolizuje ovaj pokret otpora koju su nam izradili studenti tako da hvala puno i njima. Gde god odemo zaista promovišemo ovu borbu i gledamo da koliko god bio možda mali uticaj andergraund rokenrol benda, da ga upotrebimo za dobru svrhu.

foto: Sanja Junaković

Koju poruku kroz vašu muziku želite da pošaljete društvu i kakvog uticaja želite da vaša muzika ima na današnje društvo u vremenu u kojem se nalazimo?

Nisam sjajan politički govornik, ali ono što mislim da se proteže kroz tekstove je ta neka sloboda. Individualne slobode, ali opet sa druge strane i neko zajedništvo tih individualaca, koja mislim da su osnova jednog zdravog društva. U ovim nekim kriznim situacijama pokušavamo da budemo podrška svemu što se dešava i svemu što za cilj ima da ljude učini slobodnim, da ovo društvo učini pravičnijim i da vrati odgovornost u ovu zemlju koja je zaista splasnula u diktaturu, korupciju i te neke negativne efekte koje mislim da, srećom, nisu nepovratni. Pored toga što smo imali ogromne tragedije, ne samo na Železničkoj stanici, nego zaista niz afera i tragedija koje postoje u društvu, mislim da to nije nepopravljivo i postoji jedna odlična energija, pogotovo među mladim ljudima, koja ima tendenciju da od ovog društva napravi jedno kvalitetno društvo u kojem ljudi zaista hoće da žive.

foto: Mihajlo Srđević

Koji su vam planovi za blisku budućnost, gde možemo da vas slušamo i da li planirate izlazak nekih novih pesama?

Plan broj jedan je da Neša dobije dete, pa ćemo dalje lako. Šalu na stranu, u narednih nekoliko meseci mi je Neša zapretio da ne organizujem koncerte, što sam ja naravno prihvatio. Neka moja ideja je da u tom nekom periodu od dva-tri meseca, zajedno sa kolegama iz benda radimo na novim pesmama i da pripremimo novi album, tako da od jeseni uđemo još snažniji u celu priču. Da organizujemo što više svirki i da sviramo kako u Srbiji, tako i u regionu, jer je to zaista nešto što nas čini srećnima i nešto zbog čega i postoji ovaj bend.

Ceo razgovor sa Oskarom poslušajte ovde: 

Jelena Bursać