Društvo / Obrazovanje
Vote 16 - prilika za demokratičnije društvo
Petnaestogodišnja Lorina kaže bi glasala sledeće godine na izborima. Zašto je to važno? Sa jedne strane jer to ne može, nema glasačko pravo, a sa druge strane jer postoji kampanja pod nazivom "Vote 16" koja se zalaže upravo za to - da mladi sa navršenih 16 godina mogu da glasaju.
Foto: Canva.com
Evropski omladinski forum zagovara tu ideju, a ova kampanja nije novina u svetu. Države koje su usvojile taj model pokazuju dobre rezultate kada je u pitanju informisanost mladih o političkim procesima, ali i uključivanje u njih. Na primer, na predstojećim izborima za Evropski parlament ove godine pravo glasa će imati i šesnaestogodišnji Nemci. Nešto je drugačija situacija sa izborima za Bundestag - tu još nije odlučeno. Primeri gde mladi mogu da glasaju sa 16 godina su između ostalih i UK, Malta i Austrija.
Krovna organizacija mladih Srbije pokrenula je kampanju na društvenim mrežama u kojoj objašnjava šta je to tačno Vote 16, koje su prednosti, mitovi i predrasude. Asistentkinja u toj organizaciji Elena Čavlin kaže da je inicijativa Vote 16 potekla još krajem 20. veka u Velikoj Britaniji. Od tada uvek ima onih koji su za i onih koji su protiv. Elena kaže da bi usvajanje te inicijative kod nas "povećalo, proširilo i produbilo demokratiju".
"Ako smo već članovi nekog društva, onda bi trebalo i da najveći deo društva učestvuje u donošenju odluka. Što se tiče mitova i predrasuda u vezi sa tom temom, ti mitovi i predrasude su povezani sa stigmatizacijom mladih - da oni nisu dovoljno zreli ili da nisu dovoljno odgovorni ili upućeni u temu. Međutim, kao glavni kontraargument može se navesti to da, ako Vlade mladim ljudima izdaju ličnu kartu sa 16 godina, ako mogu da polažu za vozačku dozvolu, ako postaju krivično odgovrni već sa 14 godina - onda mogu i da steknu prvo glasa sa 16 godina", objašnjava Elena.
Ono što takođe ide u prilog kampanji Vote 16 su i informisanje, edukacija i participacija kojima bi mladi bili mnogo ranije izloženi.
"Još jedan argument koji se navodi u prilog snižavanju granice za sticanje prava glasa na 16 godina je to da bi mladi ranije stekli biračko pravo, samim tim bi morali i ranije da se informišu o izborima, političkim procesima i uticaju politike na njihov život. Postoje eksperimentalni dokazi u prilog tome da oni koji jednom postanu birači, to rade do kraja života", kaže Elena.
Student Mihajlo kaže da bi voleo da je sa 16 godina imao pravo glasa jer misli da bi mu prvo isksutvo u razvojinim godinama mnogo značilo kasnije.
"Da osetim tu neku moć demokratije i prava na glasanje, što jedno bez drugog ne ide. Mislim da bi me to samo osposobilo, uz, naravno, edukaciju o demokratiji, o glasanju, o državnom sistemu, da u budućnosti pristupam svom pravu odgovornije i informisanije. To nije bio slučaj kada sam prvi put glasao. Bio sam nespreman, needukovan i neinformisan. Osećao sam da je protraćeno", ispričao je Mihajlo za Oradio.
Sa njim se slaže još jedan student, Milan.
"Iz današnje perspektive, definitvno mislim da bih iskoristio svoje prvo glasa sa 16 godina, jer kada vratim film, to je 2014. godina. Ova vlast je tek uzjahala, što se kaže i samo pametniji umovi su mogli da procene kolika će šteta biti par godina kasnije i koliko će se osiliti. Definitvno bih svoje pravo glasa te godine iskoristio i pokušao da zaustavim širenje otrova"; kaže Milan.
OBRATI PAŽNJU
U mnogim zemljama se još uvek vode istraživanja o tome kakve bi efekte imala mogućnost mladih da glasaju sa 16 godina. Elena kaže da je glasanje na izborima navika koja se razvija tokom prvih nekoliko izbornih ciklusa za koje su građani stekli prvo glasa.
"Ukoliko se tada ne stvori navika glasanja, onda su male šanse da će se ona razviti u kasnijim fazama života. Države u kojima je do sada sniženo biračko pravo na 16 godina su, pored Velike Britanije i Malta, Austrija i Estonija. U tim zemljama su jako dobri rezultati. Mnogo je veća participacija mladih i mnogo se kvalitetnije odluke donose po njihov život i kvalitetniji programi", zaključuje Elena.
Politikološkinja Sofija Popović smatra da postoje dobri razlozi i za i protiv spuštanja granice sa 18 na 16 godina.
"Spuštanje te granice bez sprovođenja nekih dodatnih mera, koje se tiču obrazovanja mladih za političke procese, ne bi donelo nekakav dobar rezultat, niti bi bilo kako promenilo situaciju u praksi. Zato bi fokus trebalo da bude na političkom obrazovanju, ukoliko bi se spuštala granica biračkog prava. Činjenica je da postoji mnogo mladih u tom uzrastu koji su zainteresovani za politiku i mislim da je važno naći neki modalitet da se mladi u tom dobu uključe u političke procese", tvrdi Sofija.
Sofija dodaje i da mladi nisu apolitični, ali im nisu bliski način i dinamika u kojoj politika funkcioniše.
"Veliki deo odgovornosti tu snose sami političari koji, posebno u Srbiji, svode politiku na jedan toliko banalan, nekulturan nivo koji nije blizak mladima Takođe, način na koji mediji izveštavaju o politici je često takav da ne može da proizvede interesovanje mladih za stranačku politiku", kaže Sofija.
Ipak, čini se da zainteresovanost mladih raste.
"Mene kao mladu osobu interesuje politika i kada bih mogao da glasam na sledećim izborima - glasao bih", kaže za Oradio petnaestogodišnji Vid.
Uz sistemsku podršku, adekvatno obrazovanje, kvalitetno informisanje i podršku zajednice, mladi koji glasaju sa 16 godina bi već tada mogli da se uključe u procese donošenja odluka. Time se ohrabruju da budu aktivni članovi društva u kome žive, što je dobro i za pojedinca ili pojedinku i po zajednicu.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
