Društvo
Mladi nisu toliko apatični koliko drugi misle
Raspisani su vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori za 17. decembar. Svaki put kada se izbori raspišu kreće priča o tome kako mladi ljudi ne izlaze da glasaju, kako su nezainteresovani i apolitični. Postavlja se pitanje da li je to zaista tako? Da li i koliko ima istine u floskuli da su mladi nezainteresovani za svoju, ali i budućnost države u kojoj žive?
Anketa koju smo sproveli na Instagramu odmah je to demantovala. Čak 85 odsto mladih se izjasnilo da će izaći na predstojeće izbore. Aktivistkinja i studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu Emilija Milenković kaže da je njoj izuzetno važno da izađe na izbore zato što se tu odlučuje o njenoj sudbini i o tome ko će donositi odluke koje direktno utiču na nju.
"Svi problemi koje trenutno imam bukvalno se tiču politike. Da li mogu da nađem stan i platim kiriju je stambena politika. Da li su mi preskupe cene u prodavnici je ekonomska politika. Kakvo mi je stanje na fakultetu je obrazovna politika. Svaki aspekt našeg života jeste zapravo politika i neko ga uređuje. Želim da znam ko uređuje to i koliko ljudi je odabralo tu osobu. Izaći ću na izbore jer je to moja građanska dužnost i moralna odgovornost. Pozvala bih sve mlade koji imaju pravo glasa da izađu i daju legitimitet bilo kome. Ako imamo izlaznost koja je manja od polovine to neće biti stabilna Vlada, samim tim i sistem u kome živimo", naglašava naša sagovornica.
Emilija smatra i da je glas mladih na izborima najvažniji, jer je Srbija država iz koje oni najviše odlaze.
"Kako bismo sprečili da nam mladi odlaze iz zemlje, ovaj sistem mora pod hitno da se menja, da se prilagodi njima i, nadam se, vrati te mlade koji su otišli. Sigurna sam da oni ne bi otišli da traže dostojanstven život, za koji mislim da Srbija ima potencijal da im pruži. U suštini, njihov glas je važan. Nije važan samo na izborima, već je važan i u drugim procesima donošenja odluka. Važno je da se mladi pitaju o stvarima koje se njih direktno tiču. Važno je da mogu da izaberu predstavnike koji će na najbolji način da predstavljaju njihove potrebe i probleme, jer trenutno vidimo da nemamo dovoljno glasova u institucijama koje mogu na adekvatan način da predstave probleme i potrebe mladih ljudi", kaže Emilija.
Lazar Simić (23) iz Kraljeva kaže da će izaći da glasa, iako smatra da je odluka da se izbori raspišu za decembar bila ishitrena.
"Nisu promenjeni uslovi za izbore. Ali, kako su se približili, imam neku vrstu uzbuđenja oko toga šta će se dešavati, koliko ćemo doprineti. Izlazim i mislim da je važno uvek izaći, iako u nekoj minimalnoj dozi učestvujem u stvaranju svog života i danas i sutra. Važno je da mladi izlaze, možda čak i važnije nego stariji. Zato što ćemo mi najduže osećati odluke onih koji će biti izabrani. Može da te ne zanima politika, ali ona bukvalno utiče na svaki aspekt tvog života, iako to nekad nije sasvim očigledno", ističe Lazar.
Slična je situacija i kada su u pitanju mladi iz Novog Sada. Studentkinja komunikologije na Filozofskom fakultetu Jelisaveta Zubac planira da izađe i da svoj glas.
"Kod nas se politika tretira kao vrlo ružna reč, a kako i ne bi, jer mi i dalje nemamo transparentne i demokratske izborne uslove. Smatram da mladi i dalje nisu dovoljno informisani o svom građanskom pravu i načinu na koji treba da ga iskoriste, jer upravo taj njihov glas može da utiče na sfere iz njihovog svakodnevnog života", priča naša sagovornica.
Prema Jelisavetinim rečima, i mladi iz njenog okruženja su zainteresovani za izbore, jer su to njeni istomišljenici i ljudi koji prate dešavanja u državi i svetu.
"Mladi zaista nisu toliko apatični i indiferentni koliko ljudi misle. Naprotiv, postoji taj revolt i motivisanost za politički angažman. Važno je da mladi izlaze na glasanje. Oni su ti koji treba da oblikuju aktuelne politike, jer beše 'na mladima svet ostaje', zar ne? A ko najbolje da zna šta nam odgovara i šta treba da se popravlja osim nas samih? Ljudima koji nisu zainteresovani za politiku i izbore mogu da poručim da će, na žalost, morati nešto lično da im se desi da uvide koliko je važno da postoji zajedništvo, zdrav politički sistem i pravna država o kojoj svi govore", kaže Jelisaveta.
OBRATI PAŽNJU
Kristina Bogatinović (29) izlazi na izbore jer smatra da je to veoma važno.
"Potrebna je promena čitavog sistema, što pre. Što se tiče mladih koji su nezainteresovani, potrebna je edukacija. Što više edukacije šta je politika - da je politika sve ono što nas okružuje, da njihov glas vredi i da je zapravo moć građana velika ukoliko se izađe na izbore. Možda bi mlade motivisali neki njihovi uzori, idoli, influenseri, TikTokeri, neko ko bi govorio njihovim jezikom, ko bi se njima približio i uticao na njih da je važno da izađu na izbore", smatra Kristina.
Milan Damjanović (25) kaže da je svaki put ispunio svoju građansku dužnost otkako je postao punoletan, a to će uraditi i 17. decembra.
"Problem u društvu je još produbljeniji od prošlih izbora, a mislio sam da to nije moguće. Moji drugari su do pre nekoliko godina govorili da im to nije bitno, da njihov glas neće ništa promeniti, a danas uviđaju neku drugu situaciju. Počevši od prethodnih izbora, svi su uglavnom izašli na svoja biračka mesta i glasali. Moja poruka mladima je da izađu, da bude što veća izlaznost, jer mislim da je to glavni problem. Mladi moraju da razumeju koliko je važan njihov glas i moraju biti svesni politike u njihovim životima. Ne mogu da budu apolitični", ističe Milan.
Podatak iz alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2023. godinu pokazao je da bi 65 odsto mladih izašlo na izbore, što je za deset procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Milica Borjanić iz te organizacije kaže da je do promene došlo zbog različitih studentskih aktivnosti, protesta, peticija i sličnih stvari, a ne zbog načina na koji se političke partije obraćaju mladima.
Milica Borjanić, foto: KOMS
"Čak i kada se partije obraćaju mladima, to najčešće nisu nikakve mere, predlozi... To su najčešće opšte stvari, neka deklarativna obraćanja, floskule da su mladi budućnost, da je potrebno ulagati u obrazovanje, zapošljavanje i tako dalje. Ono što je, čini mi se, trend u poslednje vreme je da to kod mladih budi neki vid bunta. Podaci do kojih smo došli u alternativnom izveštaju pokazuju da političke partije najređe vide kao vid iskazivanja svog mišljenja. Oni zapravo to najčešće vide kroz aktivnosti civilnog sektora, nekih lokalnih udruženja, ljudi kojima veruju u svom okruženju ili putem protesta i peticija. To su vidovi aktivizma koji oni prepoznaju, a da mogu da utiču na nešto", kaže Milica.
Naša sagovornica smatra i da je došlo do promene u načinu iskazivanja aktivizma, što je rezultiralo da zainteresovanost za izbore bude veća. Kaže da mladi svoje mišljenje pre iskazuju kroz pokrete, proteste i onlajn participacije, nego kroz političke i druge organizacije.
"I dalje mislim da imamo prostora da im vratimo poverenje i u tradicionalne organizacije koje bi trebalo da zastupaju interese različitih grupa građana, pa tako i mladih. Glasanje jeste jedan poželjan, legitiman način iskazivanja mišljenja i prvi korak. Jako je bitno da budu aktivni konstantno, ne samo taj jedan dan kad se glasa. Svakako treba da iskoriste svoje biračko pravo zato što, bili oni svesni toga ili ne, njihov neizlazak će, takođe, uticati na ishod izbora", ističe Milica.
Iako se često čuje da su mladi nezainteresovani za politiku, naši sagovornici i istraživanja otkrivaju suprotno. Možemo da zaključimo da mladi imaju jasnu svest o tome da politika ima neposredan uticaj na njihov život, te ih podstiče da prepoznaju svoju moć i aktivno učestvuju u političkom procesu radi ostvarivanja pozitivnih promena u društvu.
Prilog o mladima i izborima poslušaj u novoj epizodi emisije "Šta se kuva?":
S. Rudakijević
