Uz dobar raspored rezultati neće izostati

Ove godine Univerzitet u Novom Sadu nagradio je stručne radove 28 studenata među kojima je i Dušica Vračević. Ona je studentkinja pete godine farmacije na Medicinskom fakultetu. Sa Dušicom smo razgovarali o nagrađenom radu, aktuelnoj situaciji i problemima u njenoj profesiji.

Sa kakvim problemima si se susretala tokom studiranja?

Ja sam rekla i dan danas kažem, da nijedan ispit koji sam polagala nije bio stresan kao momenat kad sam otišla na prijemni, gde je za četiri sata trebalo da opravdam svoje učenje koje je trajalo godinu dana. Tu postoji strah od neuspeha, pritisak i očekivanja od strane drugih ljudi. To je bio, recimo, prvi problem. U toku studiranja ne mogu da izdvojim nijedan problem, a da je bio nešto značajno veliki. Sama farmacija je izuzetno teška. Ne u smislu "nenaučiva", nego zahteva puno vremena, odricanja. Mislim da studenti koji žele da upišu farmaciju odmah u startu moraju da budu svesni da im je narednih pet godina fokus isključivo na tome.

U kom momentu si se odlučila da pišeš stručne radove i koliko izdvajaš vremena za tako nešto?

Prvi naučni rad sam napisala kada sam bila na trećoj godini. Imala sam jako dobru prijateljicu koja je u tom momentu bila peta godina i tada je pisala svoj prvi naučni rad. To mi je bila motivacija, kada mi je pričala šta radi, kako radi u laboratoriji, sama koristi preparate. Ja sam tada bila mlada, to mi je dalo izazov. Drugi razlog je bio što sam znala da me za nekoliko godina čeka diplomski rad. Želela sam da naučim ranije kako izgleda sam diplomski rad, pošto je to slično. To su dva glavna razloga - izazov i da savladam pisanje stručnih radova.

foto: Nagrađeni studenti/Univerzitet u Novom Sadu

S obzirom na to da si okrenuta profesiji i pišeš stručne radove koji su prepoznati, šta radiš u slobodno vreme?

Slobodno vreme provodim tako da maksimalno ugodim sebi. Ja sam onaj tip koji, kada nešto radi, onda radi i nema odmora, ali kada to završi voli sebi da ugodi. Volim da se družim sa prijateljima, da izađem, da šetam, jako volim da treniram. Kad imam puno obaveza i ne stižem da treniram, to mi najviše nedostaje. Samo je bitna dobra organizovanost. Uglavnom za sve pravim neki plan, raspored, trudim se da taj raspored maksimalno ispoštujem i na kraju rezultati nikad ne izostanu.

Kako se, po tvom mišljenju, tokom pandemije ljudi ophode prema farmaceutskoj industriji?

Moje mišljenje je da je najveći problem puno neinformisanih ljudi, koji daju sebi za pravo da šire raznorazne glasine koje su neistinite. To je ono kao kada neko kaže boli me ovo, čuo sam da je ovaj pio to, uzeću i ja. To je jedna jako velika greška. Tako mislim i za ovo što ste me pitali. Najveći problem je to što ljudi od muve naprave slona, a kada je nešto stvarno ozbiljno, to ne doživljavaju ozbiljno, daju neke komentare, svoja obrazloženja... U većem broju slučajeva ona nisu ispravna. Ne poštuju ono što kažu stručna lica. Jednostavno, uvek postoji taj određeni broj ljudi koji se suprostavlja njihovom mišljenju bez nekih adekvatnih argumenata, bez osnove. Mislim da tu nastaje najveći problem, to što ljudi jednostavno ne žele da prihvate situaciju onakva kakva jeste i ne žele u nekim momentima uvaže savet. Usko razmišljaju.

Koja razmišljanja mogu dovesti u opasnost ljude kada su u pitanju lekovi?

Uzimanje lekova na svoju ruku, naročito kada je reč o antibioticima. To je razlog zašto se antibiotici uzimaju na recept. Antibiotici su grupa lekova za koje znamo da pomažu u određenim slučajevima kad nijedan analgetik koji se koristi svakodnevno, dakle brufen, paracetamol, kafetin, ne pomažu. Ljudi se okreću antibioticima, a oni mogu i da prouzrokuju štetu. Mogu da naruše normalnu floru digestivnog trakta, da se posledično javljaju i štetni efekti u organizmu, kao što je pojava kandide. Najgori koji se može javiti je anafilaktički šok. Ljudi uopšte nemaju predstavu o tome da u toj situaciji može doći do gušenja, ukoliko se ne reaguje na adekvatan način može doći do smrti. Kada pričamo o upotrebi antibiotika, problem je i pojava rezistencije. Kako se često oni uzimaju na svoju ruku, vremenom organizam ne reaguje i taj antibiotik i veći broj antibiotika iz te iste grupe lekova mu neće pomoći. Imate situaciju gde pacijenti, odnosno korisnici apoteke, dođu u apoteku i svađaju se sa farmaceutima o tome zašto ne može da se dobije antibiotik bez recepta, prave scene. Morate da imate debele živce da im objasnite zašto to tako ne može, da moraju da se urade različite analize, da bi dobili odgovarajuće antibiotike.

Šta planiraš da radiš u budućnosti?

Planiram da položim tri ispita i diplomski rad potom i obavezan staž od šest meseci. Već sam dobila razne poslovne ponude, čak sam dobila ponudu da upišem doktorske studije na tom predmetu iz kog sam radila naučne radove. To je primamljiva ponuda, ali opet, više sam za otvaranje svoje apoteke.

S.P.

fotografije: privatna arhiva sagovornice