Trgovina ljudima nije samo fizički čin

Od 2007. godine obeležava se Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima. Prema izveštaju američkog Stejt departmenta za 2019. godinu, Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminisanje trgovine ljudima, ali se u izveštaju navodi i da su značajni napori da se to učini. Takođe, prošle godine je identifikovano 36 žrtava, što je dvostruko manje u odnosu na prethodne godine. Većina su žrtve seksualne trgovine, ali ima i žrtava prinudnog rada, prosjačenja, prislinog rada ili kombinacije više vrsta trgovine ljudima. Pretpostavka je da ih ima oko deset puta više.

Lidija Đorđević iz udruženja Atina ima dugogodišnje iskustvo u direktnom radu, kao voditeljka slučaja sa velikim brojem korisnica, a danas radi u okviru programa za direktnu podršku ženama žrtvama trgovine ljudima. Ona kaže da se o ovoj temi mora pričati češće i više, ali i da informacije moraju da budu istinite i "one prave".

"Da ne bude ono što često vidimo kroz naše medije, da je to tema koja puni crne hronike i da se na jedan senzacionalistički način govori o tome. Treba da se priča o onome što je najvažnije, a to su uzroci, šta je u stvari trgovina ljudima i ko su žrtve, koje osobe su u riziku, koje vrste eksploatacije postoje. To se zanemaruje, a prepričavaju se slučajevi i narušava se njihova privatnost. Time se potpuno promašuje poenta i iskrivljuje slika. Ne radi se nikakva prevencija i širenje svesti o tome koliko je to ozbiljan društveni problem", kaže Lidija.

Ona naglašava da je opasno misliti da je trgovina ljudima samo prodaja ili kupovina i držanje u lancima.

"To je davno prevaziđeno. Zato imamo problem da neki oblici koji su tu prisutni i koji mogu biti vidljiviji i na vreme identifikovani, prolaze pored nas. Pogotovo danas, kada govorimo o dostupnosti interneta i društvenih mreža, gde su mnoge lične informacije dostupnije. Jako lako i mladi i stariji mogu biti na stubu srama, da dođe do osude, do ucene i držanja u potčinjenom položaju, koristeći lične podatke i fotografije. Mnogo je efikasnije držati osobu u strahu, u uceni i poništavanju osnovnih prava, gde ona ne vidi zaštitu sisitema. Tu nema fizičkog kažnjavanja ili zadržavanja u nekom prostoru. Sada postoje novi načini manipulacije kojima se osoba može zavrbovati, što dovodi do kasnije eksploatacije", ističe Lidija.

Neki od prioriteta u Srbiji su sistematska primena standardne operativne strukture i identifikovanje žrtava svih oblika trgovine ljudima. Studentkinja Medicinskog fakulteta Nastja Prodanić kaže da treba obratiti pažnju i na osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

"Oni i te kako mogu da budu žrtve nasilja i da se koriste u seksualnoj i radnoj eksploataciji, kao i u zlopotrebi. Pogotovo kada su sitne krađe i kriminalne radnje manjeg stepena u pitanju. U poslednje vreme se mnogo više priča o svemu tome, ali i dalje je nedovoljno. Jedno dete romske popluacije nema isti tretman kao dete tipične popualcije. Jedna osoba sa invaliditetom se neće uzeti za žrtvu seksualnog eksploatisanja, jer ona to neće ni razumeti kao eksploataciju. Na žalost, naše društvo još uvek zatvara jedno oko i začepljuje jedno uho. Jako je mali broj i retki su oni ljudi koji su u sistemu koji će doći i stvarno odreagovati", ističe Nastja.

U celoj priči veliku ulogu imaju mladi, koji će sutra moći da pomognu u borbi protiv trgovine ljudima. Bojana Krgović (26) iz OPENS-a kaže da nije bila sigurna šta je to tačno trgovina ljudima, ali da će se sada više uključiti.

"Pre svega, jako je bitna prevencija. Važno je uključiti mlade i aktivirati ih da se informišu. Treba naći način na koji oni mogu doći do informacija o trgovini ljudima. Velika mi je dilema da li nam internet olakšava ili otežava stvari kada pričamo o toj temi. Neke stvari olakšava, lakše ćemo doći do nekih informacija, a otežava jer nisi siguran da li su informacije tačne. Pre svega se treba informisati i edukovati od nekih pouzadnih ljudi i stučnjaka kako da tražimo informacije", kaže Bojana.

Udruženje građana Sloboda nema cenu – Stop trgovini ljudima organizovalo je konferenciju koja je bila namenjena prvenstveno mladim socijalnim radnicima, pravnicima i novinarima. Onima koji će sutra biti na prvoj liniji fronta. Dobrila Marković iz ovog Udruženja kaže da je prošle godine zabeležen rekordno nizak broj identifikovanih žrtava i da je to signal da treba da radimo sa mladima.

"Mi se usmeravamo na buduće profesionalce, studente psihologije, socijalnog rada, prava i novinarstva kako bi ih spremili da sutra znaju na pravi način da odgovore na potrebe žrtava ili na pravi način da izveštavaju o trgovini ljudima. Važno je da neko ko će sa žrtvama da razgovara zna kako da se ophodi prema njima. Jedna ili dve pogrešne rečenice mogu da naprave problem. Zato je važno ulaganje u te ljude koji će biti na prvim linijama", kaže Dobrila.

Ona dodaje da je uloga medija u borbi protiv trgovine ljudima jednako važna kao i pravnika, policajca ili nekoga ko radi u službama za socijalni rad.

"Mediji su ti koji formiraju stavove javnosti. Važno je da oni budu svesni šta su stereotipi i predrasude i da njihove priče utiču na žrtve. Može doći do ozbiljnih problema ako se otkrije identitet žrtve. Mislim da je neophodno da shvatimo da se problem dešava ovde, kod nas, ne tamo negde", naglašava Dobrila.

Lidija Đorđević napominje i da se u radu sa ovim žrtvama uvek pretpostavlja da su doživeli neku traumu i da nema mesta kalupima. Eksploatacija nije više samo seksualna, već i radna. Iskorišćava se nečiji lošiji položaj i ugroženost. Onda oni pristaju na poslovne ponude u krajnje nehumanim i degradirajućim uslovima.

Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo. Uobičajeni stereotip je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, gde su žrtve žene i devojčice. Zaborvalja se na radnu eksploataciju gde su žrtve najčešće muškarci. Ukoliko ne možemo da budem ona prvoj liniji fronta, možemo, na trećoj, petoj ili desetoj. A za početak da se informišemo i doprinesmo borbi protiv trgovine ljudima koliko možemo.  

Ovo su kontakti udruženja Atina za borbu protiv trgovine ljudima ukoliko primetite nešto ili imate nedoumica: dežurni telefon: +381 61 63 84 071 i/ili office@atina.org.rs i udruženja Sloboda nema cenu: slobodasloboda.nema.cenu@gmail.com

Ovom temom bavili smo se u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim". Poslušajte je ovde:

J. Božić

Foto: canva.com