Trgovci ljudima i žrtve trefikinga možemo postati svi

Slučaj indijskih radnika, koje je Građevinsko preduzeće Nikolić iz Kraljeva dovelo u Srbiju i koji su bili ili su još uvek angažovani na kapitalnim državnim infrastrukturnim projektima (kao što su izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte, Koridora 11, vijadukta "Čortanovci", itd.), pokazao je da je trgovina ljudima itekako prisutna i u Srbiji, koja nije više samo zemlja porekla brojnih žrtava, već je i njihova destinacija.

Indijskim radnicima u jednom trenutku više nisu bile isplaćivane zarade, oni su bili bez novca u nepoznatoj zemlji, lokalni jezik nisu govorili, oduzeta su im dokumenta, živeli su u neuslovnom objektu za kolektivni smeštaj, gde su povremeno ostajali bez struje i vode i bili bez novca za povratak kući.

Oni su se u januaru ove godine pobunili i posle niza peripetija, a zahvaljujući angažmanu nevladine organizacije "Astra" na kraju su se uspešno vratili svojim porodicama u Indiju.

Konsultantkinja ASTRA Tima za podršku žrtvama trgovine ljudima Marija Vukašinović za Oradio kaže da je organizacija za koju radi ove godine imala više od 3.000 poziva, od kojih je čak 87 odsto bilo povezano sa problemom trgovine ljudima, dok je ostatak poziva otišao na informativne razgovore o trefikingu, sigurnim destinacijama i poslovima i slično.

"Od početka našeg rada, od 2002. godine, identifikovali smo 535 žrtava trgovine ljudima, a ove godine bilo ih je 25. Najčešće je u pitanju seksualna eksploatacija i žene su te koje su najčešće žrtve. Što se muškaraca tiče, oni su uglavnom žrtve radne eksploatacije", objašnjava Marija.

Prema njenim rečima, veliki broj dece kao žrtava trefikinga zabeležen je u njihovom radu.

"Više od 40 odsto svih žrtava su deca, koja se najčešće eksploatišu prinudom na činjenje krivičnih dela, jer do 14. godine ne odgovaraju krivično i trgovci to vrlo vešto koriste. Deca su uglavnom naterana na prosjačenje i druga dela", kaže Marija.

Poslednjih nekoliko godina, radna eksploatacija postala je veliki deo trgovine ljudima i sve češće možemo čuti za slučajeve kada su neki naši sugrađani, u potrazi za zaradom, završili na nekom inostranom gradilištu bez pasoša, primanja i bilo kakvih radnih i ljudskih prava. Marija kaže da se stopa poziva i broj žrtava koji se obraćaju "Astri" sa ovim problemom vidno povećava.

"Najčešće su to ljudi koji rade u Slovačkoj ili Nemačkoj, a bilo je dosta poziva iz Danske. Kada je letnja sezona, radnici se eksploatišu u mediteranskim zemljama poput Hrvatske, Crne Gore, Italije... Nisu, međutim, samo naši građani žrtve u drugim državama, moram reći da polako postaje trend da se javljaju i žrtve iz drugih zemalja, koje su eksploatisane kod nas. Tu je onaj čuveni slučaj indijskih radnika koji su bili angažovani na infrastrukturnim radovima u Srbiji, a koji su bili lišeni svih prava, pa je sada Srbija i destinacija trgovine ljudima, a ne samo zemlja porekla žrtava. To jednako važi i za seksualnu i za radnu eksploataciju", kaže Marija. 

Sagovornica Oradija kaže da je teško napraviti profil ljudi koji najčešće upadnu u zamku trgovine ljudima.

"Ima različitih slučajeva, ne postoji tačno određeni šablon po kojem su, recimo, siromašni ljudi predodređeni za ovu vrstu nevolje. Imamo najrazličitije slučajeve i profile, ali je potencijalnim žrtvama seksualnog trefikinga zajedničko to da su prethodno bili žrtve porodičnog ili partnertskog nasilja, da su iz disfunkcionalnih porodica, pa uz to ide i siromaštvo. Za radnu eksploataciju važi pravilo da su žrtve uglavnom ljudi koji toliko teško žive da jako lako poveruju kada im neko ponudi posao i fer platu, kako je baš to spas za njih i način da prehrane porodicu. Oni veruju u obećanja o dobrim platama i boljem životu. Takva priča im se i servira kroz medije, a nužda ih tera da prihvate, ne razmišljajući šta može biti iza toga", priča Marija.

Najčešći poslovi u kojima se zaglavi su građevina, ugostiteljstvo, hotelijerstvo...

"Imali smo čak i slčučajeve gde se traži nega starijih, čuvanje dece i slično, sve su to ponude i slučajevi koje smo beležili kroz rad", kaže naša sagovornica.

Ukoliko građani posumnjaju na slučaj trgovine ljudima, mogu se obratiti "Astri" na SOS telefon 0117850000, a mogu pozvati i policiju ili se obratiti Državnom centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao i organizaciji "ATINA". Marija kaže da, koju god adresu izaberete, nećete pogrešiti.

"Svima bi trebalo da postane jasno da trgovac ljudima i žrtva može da postane buikvalno svako. Trgovina ljudima se dešava svuda oko nas i to je realnost koja postoji. Najbolji način da se zaštitimo je oprez i da imamo osobe od poverenja kojima ćemo uvek reći gde idemo i šta planiramo da radimo", zaključuje Marija.

P.K.