Studentski standard u Srbiji slabiji u odnosu na svet

Četvrti april se u Srbiji obeležava kao Dan studenata, u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta prava koji je tragično izgubio život u studentskim demonstracijama 1936. godine. Dan studenata je i prilika da se ukaže na njihove probleme: uslove studiranja, zastareli sistem i teško nalaženje posla, iako studentske organizacije to po pravilu slabo čine i na današnji datum uglavnom organizuju žurke i terevenke.

Ovaj datum idealan  je da se progovori i o studentskom standardu, odnosno o svim aspektima koji ga čine. Bilo da su u pitanju cena studiranja, prateći troškovi, kvalitet hrane u menzi, dostupnost i aktuelnost udžbenika, kvalitet smeštaja, studentski standard u Srbiji bitno se razlikuje od onog u zapadnim zemljama. Studenti sasvim sigurno imaju mišljenje o kvalitetu svog studentskog standarda, iako najčešće nisu spremni da se za njega bore.

Portal studentskizivot.com radio je istraživanje među studentima o tome na koje sve načine je moguće poboljšati standard budućih akademaca.

Pre svega, studenti smatraju da prvi korak ka poboljšanju studentskog standarda predstavlja unapređenje rada studentskih službi na fakultetima, sa 29 odsto glasova. Na drugom mestu, sa 20 odsto glasova nalazi se poboljšanje ishrane u studentskim menzama, dok se studentski smeštaj našao na trećem mestu sa 19% glasova.

Sa studentima iz inostranstva koji su boravili u Novom Sadu na konferenciji BIMUN, razgovarali smo o studentskom standardu u njihovim državama. Kako kaže Lukas iz Nemačke, koji je trenutno na razmeni Francuskoj, glavna prednost studiranja u njegovoj zemlji je finansijska podrška države.

"U Nemačkoj se obično dobija finansijska podrška od države. Naravno, svako može da se zaposli, ali država obezbeđuje finansijski deo. Takođe, postoji dosta domova kao i stanova koji se mogu iznajmiti sa cimerom što će smanjiti kiriju", rekao je Lukas.

Među ponuđenim odgovorima našao se i kvalitet informisanja o studentskim pitanjima. Zadovoljstvo informisanjem se za sada nalazi na zadovoljavajućem nivou, ali to ne znači da  kvalitet informacija i kanala informisanja ne treba poboljšati.

Saradnja sa studentskim organizacijama našla se na predposlednjem mestu sa svega 8 odsto glasova, dok se rad na zaštiti zdravlja studenata nalazi na poslednjem mestu sa 6% glasova.

Sa ovim podacima bi se složio i glavni mladi delegat Srbije u Ujedinjenim nacijama Samedin Rovčanin, koji kaže da Srbiji nedostaje studentsko organizovanje.

"Ne postoji adekvatno i smisleno studentsko organizovanje, ne postoji život van fakulteta, ponekad imam utisak da studenti dođu da studiraju samo da uzmu to parče papira, da bi im olakšalo život, a obično ih ne olakša već ih oteža. Nekako mi fali da se kroz taj formalni program učimo nekim drugim veštinama", rekao nam je Rovčanin.

Iako studenti sasvim sigurno imaju mišljenje o kvalitetu svog studentskog standarda najčešće nisu spremni da se za njega bore. Zbog toga, Noa iz Egipta kaže da je kod njihovih studenata primarni problem motivacija.

"Pre će izaći negde nego raditi, ali u isto vreme studenti dosta čitaju, u suštini ako imaju dobre profesore, oni će se zainteresovati, tako da, Egiptu je potreban bolji učiteljski kadar", kaže student iz Egipta.

Za razliku od Nemačke koja finansijski podržava studente, student žurnalistike Ivan Čolić kaže da stipendija u našoj zemlji nije dovoljna za pokrivanje troškova, ako se ne živi u studentskom domu.

"Stipendija je dovoljna da  pokrije troškove menze i doma. Da živim u stanu, dve stipendije bi mi otišlo samo  na kiriju sa cimerom, zato sam u domu", kaže Ivan.

Prilikom učenja, studenti se često žale na zastarelost literature. Zbog toga, kako kaže Ana iz Rumunije, oni u svojoj državi imaju problem sa starim knjigama koje imaju seksistički sadržaj.

"Školski sistem je veoma težak, identičan francuskom. Kada se dođe do koledža, koliko čujem, većina se odseli iz Rumunije jer ako ne studiraš pravo ili medicinu, verovatno ćeš studirati u nekoj drugoj državi", kaže Ana.

Gostujući u emisji "U kakvoj zemlji želim da živim", Ivan Čolić nam je objasnio da je u Srbiji drugačiji problem sa zastarom literaturom. S obzirom na to da on studira novinarstvo, dinamika razvoja profesije podrazumeva literatura mora prilagoditi toj brzini.

"Novinarstvo je jako dinamična profesija koja se kroz deset godina može promeniti drastično, pa nam je zbog toga literatura malo zastarela. Ali za razliku iz Beograda iz kog sam došao, Filozofski fakultet je jako dobro koncipiran", rekao je on.

Studentski standard u Srbiji i u svetu ima dosta mana, međutim studenti se prilagođavaju sistemu i nalaze načine kako da preduprede svoj život.

Jedno od rešenja može biti povećanje delovanja studenski organizacija kako bi studentski problemi bili što transparentiji za javnost i samim tim bili bliži svojim rešenjima. 

Kompletnu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" poslušajte na našem podkastu.

S.P./P.K.