Izbori koji kasne: šta se dešava na Univerzitetu u Novom Sadu?

Dok se u ostatku Srbije održavaju izbori za studentske parlamente, na Univerzitetu u Novom Sadu oni kasne i to mimo zakonskih rokova. Izbori za studentski parlament održavaju se svake druge godine, u aprilu, a zakon propisuje da između raspisivanja i održavanja mora da prođe najmanje 20 dana, što znači da je krajnji rok bio 10. april. Ipak, u Novom Sadu izbori su raspisani na samo tri od ukupno 14 fakulteta, Medicinskom, Pravnom i na Akademiji umetnosti.

foto: Kampus

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković produžio je rok, pozivajući se na, kako kaže, specifičnu situaciju u Novom Sadu. Na osnovu toga, Ministarstvo nije predložilo izmenu zakona, već donelo mišljenje da izbore treba odložiti.

Studentkinja Filozofskog fakulteta Jovana Lakić kaže da takvo tumačenje nije u skladu sa zakonom.

“Prorektorka za nastavu nam je rekla da to nije u njenoj nadležnosti, a zatim se pozvala na mišljenje Ministarstva koje je protumačeno kao odluka. Međutim, odluka može da se donese samo promenom zakona u Skupštini, a ne na osnovu mišljenja jedne osobe“, kaže Jovana.

Profesorka Filozofskog fakulteta Smiljana Milinkov smatra da je situacija zabrinjavajuća i da je raspisivanje izbora obaveza studentskog parlamenta.

"Mislim da je procenjeno da je u interesu postojećih struktura da se izbori odlože, jer su studenti danas mnogo zainteresovaniji da učestvuju i da menjaju stvari. Studentski parlament predstavlja sve studente i učestvuje u donošenju važnih odluka na fakultetu", objašnjava profesorka Milinkov.

Dok u Novom Sadu izbori kasne, u ostatku zemlje oni se uglavnom održavaju. Na Univerzitetu u Beogradu izbori su završeni na više fakulteta, a u Nišu su na Pravnom i Medicinskom pobedile liste studenata u blokadi.

profesorka Smiljana Milinkov

Najviše pažnje privukao je Medicinski fakultet u Beogradu, gde su studenti iz organizacije “Sinapsa“ osporili rezultate zbog sumnje da je više od 200 glasačkih listića falsifikovano. Nakon što je izborna komisija odbacila prigovor, usledile su blokade i protesti, koji su završeni incidentima i pretnjama krivičnim prijavama.

Jovana dodaje da su ovakve situacije pokazale koliko je studentski parlament zapravo važan.

“Mnogi su mislili da je to nebitno telo, ali sada vidimo koliko je važno ko u njemu sedi. Ovakve situacije se ne dešavaju slučajno, jer studentski parlament odlučuje o važnim stvarima na fakultetu“, kaže ona.

Profesorka Milinkov upozorava da bi slične scene mogle da se ponove i u Novom Sadu kada izbori budu raspisani.

"Već smo imali situacije u kojima su u studentske parlamente ulazili podobni studenti, pa se postavlja pitanje koliko oni zaista predstavljaju sve studente. Ako je podrška mala, onda je i legitimitet upitan“, smatra naša sagovornica.

A šta o svemu misle studenti sa kojima smo razgovarali?

Jedna studentkinja nam je rekla da je u osnovnim crtama upućena u dešavanja oko izbora i da primećuje dosta nejasnoća, posebno u Novom Sadu i Beogradu. Druga ističe da ne bi imala puno poverenja da izađe na izbore posle svega što se desilo na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Treća smatra da izbori mogu da donesu promene, ali samo ako su potpuno fer i transparentni, jer u suprotnom mogu dodatno da prodube nepoverenje.

Jovana Lakić za kraj poručuje da studenti pokušavaju da pronađu način da učestvuju u procesu i izbore se za svoja prava.

“Sve u vezi sa studentima odlučuje studentski parlament i zato je važno da ga menjamo. Ako želimo slobodu studentskog organizovanja, moramo sami da se izborimo za to“, zaključuje ona.

Dok se u Beogradu studenti bore oko regularnosti izbora, u Novom Sadu se bore da izbori uopšte postoje. Bez njih, ostaje otvoreno pitanje ko zapravo predstavlja studente.

Ceo prilog poslušajte ovde: 

Jelena Bursać