Srednjoškolci protiv novog modela državne mature

Prošle nedelje predstavnici neformalnog udruženja srednjoškolaca "I mi se pitamo" Luka Babić, Dorotea Vasić i sagovornik Oradija Stefan Marković imali su sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbiiji uključujući i aktuelnog ministra Branka Ružića. Ovom sastanku prethodio je miran protest koji je u Beogradu okupio više od 500 srednjoškolaca.

Povod okupljanja bila je predaja peticije protiv državne mature, čije je uvođenje planirano za školsku 2024/2025. godinu, koju je potpisalo više od 25 hiljada ljudi. 

"Predali smo im dokument koji se sastoji od oko dvadeset pitanja i ideja koja se tiču realizacije projekta državne mature i očekujemo odgovor narednih dana ili nedelja. Ono što smo u tom dokumentu zahtevali jeste, pre svega, da dobijemo prelazni period od nekoliko godina u kome bi se paralelno polagala državna matura i prijemni ispit. Da naglasim, ne državna matura kakva je planirana, već samo vrsta pilotiranja i probe u realnim uslovima, ali bez uticanja na bodovni sistem. Ministarstvo je ovo pismo primilo, a kako nam je rečeno, u razmatranju je, te ćemo na sledećem sastanku detaljnije razgovarati o našim zahtevima. Mi ćemo svakako u daljem periodu insistirati na njihovom ispunjenju", kaže Stefan. 

Novi model državne mature značio bi to da se sa dosadašnjeg modela maturskih i prijemnih ispita, u osnovi, prelazi na sistem u kome će đaci u svojim srednjim školama polagati dva obavezna predmeta - srpski jezik i matematiku, kao i jedan izborni po njihovoj volji, nevezano od daljeg izbora fakulteta. Iako je ministar Ružić nakon sastanka rekao da uvođenje državne mature ima za cilj da učenicima olakša upis, smanji stres i unapredi kvalitet obrazovnog sistema, situacija nije toliko jednostavna kao što zvuči, kaže nam Stefan.

"Naša organizacija protivi se celom tom sistemu državne mature. Prelazimo sa prostog modela polaganja jednog prijemnog ispita, koji polažemo shodno našim interesovanjima, na potpuno nov model u kome ćemo morati da polažemo minimum tri ispita. To donosi dodatan stres srednjoškolcima i budućim studentima. Osim toga, iziskuje mnogo ozbiljnije pripreme. Pokušana je da se napravi paralela između male i državne mature, ali to prosto nije moguće. Ne postoji tolika diferencijacija među gradivom i programom u osnovim školama, ali ona i te kako postoji u srednjim školama", objašnjava Stefan.

Prema njegovim rečima, ne postoji mogućnost da svi srednjoškolci polažu iste testove iz obaveznih predmeta, jer ih ne uče na istom nivou i u istom obimu. Daje primer gimnazija, gde u društveno-jezičkom smeru postoji više časova srpskog jezika, nego matematike, dok je u prirodno-matematičkom smeru obrnuto. Uz to ukazuje i na velike razlike između srednjih stručnih škola i gimnazija. Pored toga, skreće pažnju i na fenomen tzv. dvostrukih ispita.

"Svedoci smo da se menja termin prijemnih ispita u famozne testove skolnosti. Kako bi bilo jasnije o čemu se radi, iskoristiću primer koji su nam dali u Ministarstvu prosvete kada smo upitali šta to znači. Vi ne možete dva puta da polažete isti predmet, te, ako biste da upišete Medicinski fakultet, naravno, ne možete dva puta da polažete biologiju ili hemiju, nego vas na testu sklonosti stave pred telo mrtvaka i ako padnete test, niste za taj fakultet. Međutim, ja bih rekao da do toga neće doći, već da je ovo samo manipulacija i prikriveni naziv za prijemne ispite, gde će srednjoškolci više puta polagati iste stvari", tvrdi Stefan.

Ovo su samo neke od nejasnoća i problema modela državne mature na koje članovi udruženja “I mi se pitamo” ukazuju. Kako kažu, kao konstruktivna strana, imaju poverenje i ulažu nadu da će se razgovori i pregovori nastaviti. Stefan naglašava da oni ne žele da zavaravaju ni sebe i svoje vršnjake, te da iznevere veliku podršku koju su proteklih meseci prikupili.

"Mi nećemo dozvoliti da se ovi sastanci pretvore u kupovinu vremena i da se time ništa ne postigne. Ne želimo da dođe do toga da ovaj projekat ne bude projekat, nego realnost. Apsolutno imamo o čemu da razgovaramo i apsolutno ćemo insistirati na našim zahtevima. Ukoliko se ovo sve pretvori u neku novu farsu, mi ćemo konkretizovati i radikalizovati naše mere u narednom periodu sa ciljem sprovođenja naših zahteva", zaključuje Stefan.

Ovom temom bavili smo se i u poslednjem izdanju emisije Pop up:

D. Predin

Foto: vreme.com/ A.I.