Društvo / Obrazovanje
Sajam knjiga u Novom Sadu privukao mlade
Međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu održan je prošle nedelje i privukao je veliki broj posetilaca koji su imali mogućnost da kupe knjige po sajamskim cenama, ali i da osvoje neke od nagrada. Ovaj događaj privukao je brojnu mladu publici.
Veliki broj mladih na Novosadskom sajmu knjiga srušio je stereotipe koji se vezuju za njihovu nezainteresovanost. Dok su starije generacije obilazile kutke sa klasicima i teškim štivom, poput psiholoških i ratnih romana, omladina se fokusirala na raznovrsnu ponudu stripova. Jedan od radnika izdavačke kuće Komiko, Zoran Francuski, rekao nam je da je ponuda stripova izuzetno široka, a da interesovanje za njih raste.
"Mladi su sve više zainteresovani za strip, mislim da je osnovni razlog velika produkcija mangi u poslednjih par godina. To je ono prvo od čega današnji omladinci počinju i preko mangi se polako zainteresuju i za drugu stranu stripova, za ovaj evropski i američki deo te kompletne stripovske ponude i domaće naravno", kaže Zoran.
Prošli vek bio je zlatno doba kada govorimo o stripovima, dok je njihova popularnost kod novih generacija do skoro bila izuzetno niska. Međutim, kako su mange postale popularne na društvenim mrežama, omladina je ponovo počela da se okreće stripu, što potvrđuje i Slađana Bovan iz Bulevar booksa.
"U našoj ponudi imamo manga stripove to najviše čitaju mladi, to ne moram ni da nudim jer sami dođu i traže. Čitaju i neke tinejdž romane i nešto od klasika ako im treba za školu, ali ređe", ističe Slađana.
Sajam knjiga, ipak, je manifestacija sa širokom ponudom, pa stripovi nisu jedino štivo koje je privuklo mlađe posetioce. Mladi sa kojima smo razgovarali uglavnom čitaju stručnu literaturu za ispite, kratku prozu, poeziju, drame ili misterije.
Pojedinci su se okupljali i oko moderne psihologije, koja govori o razvoju, ličnom napretku i borbi sa stresom i anksioznošću na poslu ili u okruženju. Knjiga Atomske navike, koja objašnjava koncept navika i daje praktične savete, zainteresovala je neke od mlađih posetilaca. Radnica beogradske izdavačke kuće Finesa, Sara Božić, objašnjava koja starosna grupa najčešće bira ovu vrstu literature.
"Mladi od 25 pa gore, a ne toliko mlađi tinejdžeri i malo stariji tinejdžeri. Zbog toga što su mlađi tinejdžeri fokusirani na školu, malo stariji tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci na fakultet i onda tek kada krenemo da radimo imamo vremena da razmišljamo o ličnom razvoju", objašnjava Sara.
Omladina čita ono što je zanima, a tvrdnja da su nezainteresovani za književnost ispostavlja se kao netačna, barem kada sudimo po njihovom prisustvu na ovogodišnjem sajmu. Kako su nam neki od njih rekli, izbegavaju čitanje onih knjiga koje nisu sami birali nego su im obaveza, dok društvene mreže koriste kao dodatnu pomoć za preporuke i informacije o mestima na kojima povoljno mogu nabaviti svoje omiljene naslove.
M. Blagojević