Nepoverenje mladih u institucije se ne menja

 

 

Mladi su i u 2023. godini ekonomski i stambeno teško osamostaljuju. Imaju mesečena primanja, koja po njihovom mišljenju, nisu dovoljna za pristojan život. Mladi su, u dominantnoj meri (više od 90 odsto), ocenili da je plata koja je viša od 80 hiljada dinara dovoljna za normalan život, a svaka peta osoba tek može sebi da priušti tu platu i živi dostojanstveno. Samo 13 odsto mladih ima plaćene radne prakse, što pokazuje koliko su mladi nesigurni na tržištu rada i koliko ih poslodavci, najčešće, kada ih uvlače na tržište rada, dobijaju kao besplatnu radnu snagu. To vodi do eksploatacije i lošeg položaja mladih na tržištu rada i nemogućnosti da pristupe svim socijalnim i ekonomskim pravima koja proizilaze iz radnog odnosa. 

 

 

Na skali od jedan do pet, gde su mladi ocenjivali njihov uticaj na donošenje odluka (1 - najmanji uticaj, 5 - najviši), uglavnom su to odgovori jedan i dva, odnosno mladi u ovom trenutku smatraju da nemaju uticaja na donošenje odluka. A koliko su mladi zastupljeni u ključnim institucijama, kao što je Skupština, govori i procenat koji kaže, da svega 3,6 odsto čine mladi poslanici. Mlade smo pitali i koji način za participaciju im je najpribližniji i šta su do sada praktikovali. Svaka druga mlada osoba je u prethodne dve godina potpisala peticiju ili narodnu inicijativu i učestvovala na prostestima civilnog društva, studenta. To nam govori da se mladi ne prepoznaju u instucijama i njihove mehanizme ne vide kao sredstvo za uticanje na donošenje odluka.

 

 

Kada uporedimo ovaj podatak i podatak da je 64 odsto njih reklo da bi, u hipotetičkoj situaciji, da su izbori naredne nedelje, oni izašli da glasaju, to govori da mladi ipak žele da učestvuju i menjaju stvari, koliko god da smatraju da izbori nisu fer i pošteni. Voljni su da se uključe i kažu svoje mišljenje. Ono što ih dodatno demotiviše je to što veruju da nemaju adekvatnu opciju. Razlozi za neizlazak na izbore su i to što, po njihovom mišljenju, političare i ne rade u interesu građana. Izuzetno je važno da se participativnost mladih neguje u formalnom obrazovanju i u svakoj instituciji koju Srbija ima. Građansko vaspitanje i dalje nije obavezni predmet, a to je naša preporuka od samog početka jer i dalje nema taj značaj koji može da ima. Smatramo da je važno da se u srednjoj školi priča o ljudskim pravima, demokratiji i načinima participativnosti. Naša je preporuka da se u profesorskoj struci radi na jačanju tih kompetnecija, da svako, iz svog domena, može da radi sa mladima na izgradnji njihove demokatske i participativne kulture.

 

Nezaposlenost se smanjila u odnosu na prethodnu godinu. To je veoma važno, imajući u vidu da je nezaposlenost u prethodnim Alternativnim izveštajima bila ključni problem, a sada nije prepoznata ni u prva tri problema i prioriteta. I dalje su mladi nezadovoljni obrazovnim sistemom, a nezadovoljstvo stanjem životne sredine se pogoršalo. Kada govorimo o sitemu vrednosti, mladi nisu zadovolji time kako država njihove ključne vrednosti, poput lične slobode, vrednuje i uključuje u funkcionisanje. Zabrinjavajući podatak je što se povećao broj mladih koji smatra da nasilje može biti opravdano, sa 25 odsto na 40 odsto, što je veliki skok u odnosu na prethodnu godinu. Treba imati u vidu da je upitnik sproveden u aprilu pre majskih tragedija. Definitno treba raditi na prevenciji nasilja sa mladima. Ono što je konstanta godinama unazad je nepoverenje mladih u institucije. 

 

 

 

Mora postojati sistemska briga, centralna institucija koja je zadužena za mlade ne sme biti predmet cenkanja. Sektor za omladinu i ministarstvo za mlade treba da budu koordinatori između drugih sektora koji bi trebalo da se bave pitanjima mladih. Treba povećati izdvajanja ua omladinsku politiku, koja u ovom trenutku iznose 0,03 odsto. Neophodno je da se dugo najavljivani set zakona: Zakon o mladima, Zakon o volontiranju i radnoj praski konačno i privedu kraju i da se usvoje. Prepoznavanje mladih kao ključne partnere je nešto bez čega se ne može dalje.