Nauka za sve ili dostupna svima?

Otvorena nauka je sintagma koja obuhvata veliki broj aktivnosti koje menjaju pristup naučnom istraživanju i rezultatima naučnog rada i doprinosi demokratizaciji i transparentnosti nauke, kao i postizanju određenog cilja, a to je - nauka za sve. Na nedavnoj konferenciji "Dani otvorene nauke u Srbiji" učestvovao je i Centar za bihejvioralnu genetiku Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Prema rečima prof. dr Snežane Smederevac, sa ovog Odseka, veliki broj ljudi ne može da pristupi rezultatima naučnog rada, čak ni sami autori, jer to moraju da plate.

"Međunarodne izdavačke kuće koje objavljuju naučnu literaturu ostvaruju ogroman profit, veći, recimo, od farmaceutske industrije ili autoindustrije i to bez suštinskog ulaganja. Pošto se taj pristup plaća, mnogo zemalja ili univerziteta mora da izdvoji novac kako bi se moglo raspolagati određenim naučnim dobrom. Srbija  već godinama plaća oko dva miliona evra godišnje kako bi svi naučnici mogli da pristupe rezultatima, ne samo svog rada, nego i rezultatima rada drugih naučnika, što je osnov za istraživački rad u bilo kojoj oblasti ili disciplini", kaže naša sagovornica.

Otvorena nauka podrazumeva pre svega otvoreni pristup, ali i niz drugih aktivnosti koje danas čine istraživači da bi svoj rad učinili transparentnijim i dostupnijim svima.

"Jedan od tih aspekata su otvoreni podaci. Pokazalo se da postoje naučnici i umetnici koji se nedovoljno savesno posvećuju problemu dostupnosti podataka. Da bismo rezultate procesa naučnog ili umetničkog rada učinili transparentnim i pokazali da smo zaista uradili vredno naučno delo, moramo otvoriti podatke. Takođe, istraživanja koja se sprovode moraju se unapred definisati i formirati hipoteze, zbog loših istraživačkih praksi. Danas je veliki uticaj otvorene nauke upravo na podizanju kredibiliteta nauke, kako bi ona bila vidljiva, proverljiva i dostupna", ističe prof. Smederevac.

Snežana Smederevac

Sistematski pristup otvorenoj nauci u našoj zemlji započeo je 2016. godine realizacijom projekta "Beopen" u kome su učestvovali svi državni univerziteti i resorno ministarstvo. Jedan od rezultata projekta jeste nacionalna platforma za otvorenu nauku, koja propisuje svim istraživačima u Srbiji da moraju deponovati rezultate istraživačkog rada u otvoreni pristup u posebne repozitorijume koji postoje na svim univerzitetima u zemlji.

"Ta platforma je napravila veliki pomak u svesti istraživača. Univerzitet u Novom Sadu je jedini koji trenutno ima vrlo jasno definisana pravila vezana za otvorene podatke. Svi mladi istraživači kao rezultat svojih doktorskih disertacija moraju priložiti i plan tretmana podataka. A Srbija je jedina od zemalja Zapadnog Balkana koja ima definisane članove u vezi sa otvorenom naukom u Zakonu o nauci i istraživanjima. Kao zemlja smo učinili mnogo toga da se svest o otvorenoj nauci razvije među istraživačima”, navodi prof. Smederevac.    

U okviru projekta "Beopen" engleski termin citizen science preveli su kao volonterska nauka, jer na najbolji način opisuje aktivno učešće svih ljudi koji su zainteresovani za nauku, odnosno, naučna istraživanja.

"Volonterska nauka predstavlja vrstu saradnje između naučnika i građana ili naučnika-volontera u svim aspektima naučnog rada. Naučnici-volonteri mogu učestvovati u pripremi istraživanja, formulisanju istraživačkih ciljeva, u različitim merenjima ili prikupljanju podataka, u popularizaciji naučnih rezultata, dakle u svim koracima koji se sprovode tokom naučnog istraživanja", pojašnjava naša sagovornica.  

Ona dodaje da kod nas, za sada, postoji nekoliko projekata volonterske nauke.

"Jedan od njih provodi Centar za promociju nauke u okviru međunarodnih projekata, a drugi je naš Centar za bihejvioralnu genetiku, koji je tokom pandemije koronavirusa sproveo prvo psihološko istraživanje na principima volonterske nauke, uključivši veliki broj ljudi u dnevno praćenje reakcija ljudi u toj situaciji", dodaje prof. Snežana Smederevac.

Ponekad se stiče utisak da naučni radnici objavljuju radove samo da bi izgradili lične karijere, bez suštinskog značaja za nauku i umetnost. U svetu se u naučnim časopisima objavi nekoliko hiljada radova mesečno, ali većina ima trivijalan doprinos nauci. Otvorena nauka upravo predstavlja novu paradigmu koja može vratiti donekle poljuljano poverenje u nauku.

A.Trešnjić