Najuzbudljivija naučna dostignuća u 2015.

Kraj godine može se smatrati momentom kada je najlakše podvući crtu i rekapitulirati ono što je do tada učinjeno u određenoj oblasti. Zajedno sa mladom naučnicom Tijanom Prodanović sa Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu pokušali smo da se prisetimo šta nam je to novo nauka donela u 2015. godini i koja su bila najveća naučna otkrića u njoj.

Nauka je napredovala neverovatnom brzinom i tu mislimo na sve njene oblasti, od medicine, IT sektora ili hemije, pa do fizike i astronomije. Prema Tijaninom mišljenju, najvažnije stvari su se desile u astronomiji, u oblasti za koju je i profesionalno vezana.

Photo: NASA

1. Misija New Horizons

"Najinteresantnija je svakako bila misija New Horizons, dugo očekivana poseta Plutonu. Jula prošle godine kada je letilica New Horisons konačno prišla Plutonu, to je bilo baš veliko uzbuđenje i to sa razlogom. Otkriveno je puno stvari koje su bile iznenađenje. Između ostalog, otkriveno je da Pluton, umesto da ima kratere, ima planine i to od zaleđene vode i ispostavilo se da je geološki aktivan. Naučnike posebno zanima šta je gorivo za tu geološku aktivnost. Otkrivena je izmaglica, koja izgleda kao da se atmosfera ustvari smrzava i pada na površinu. Još gomila otkrića nas očekuje sa Plutona, jer će biti potrebno više od 500 dana da svi podaci stignu do Zemlje. Ta letilica će nastaviti put dalje, a ideja projekta je da poseti još jedan ili dva objekta iz Kajperovog pojasa", ispričala je Tijana.

2. Odmah nakon misije ka Plutonu, u septembru 2015. godine, objavljeno je još jedno veliko otkriće iz astronomije, a to je da Marsu postoji tečna voda.

"Znamo već dugo da je na Marsu bilo vode, imamo zaleđene polarne kape, ali nismo znali da ima i tečne vode. To je ono što je bitno, jer kada imate tečnu vodu onda možete da pričate o mogućoj šansi za postojanje nekih primitivnih organizama. Zato je to tako velika stvar. Ono što se pretpostavlja je da određene soli na površini Marsa, da tako kažem, usisavaju ili upijaju vodenu paru i tako se formiraju posebne hidrirane soli. Vezivanje vode za so je omogućilo da ta voda ostane tečna i na temperaturama od minus 23 Celzijusa. To je kao kada zimi putari posipaju puteve solju da se ne bi smrzavali", kazala je Tijana.

3. Iako je Higsov bozon otkriven tokom prvog pokretanja Velikog hadronskog sudarača čestica u CERN-u (LHC), ove godine on je ponovo pokrenut, ali sa mnogo većim brzinama, odnosno energijama sudaranja. Tijana kaže da se nauka nada da će ovako otkriti nove čestice koje još nikada nisu vidjene.

 "LHC je imao jedno vreme pauzu i konačno je ponovo pokrenut. Sada je još i bolji, jer dolazi do još većih energija u sudarima čestica, nego što su bile ranije. To su energije koje je rani svemir imao odmah nakon Velikog praska, još daleko u prvoj, ili još manjem delu prve sekunde nakon njega. Mi sada pravimo te uslove u laboratoriji i sudaramo čestice sa tako velikim energijama. Ajnštajn nam je rekao da je energija jednako masa, što znači da onda tu energiju nekako možemo da pretočimo u masu i da iz te velike energije sudara nastanu neke čestice koje možda još nikada nismo videli. Tome se nadamo", kazala je Tijana.

Photo: CERN

4. Iz oblasti fizike premeštamo se u medicinu, gde je protekla godina bila neverovatan dokaz da još uvek ne znamo sve o našem telu i imunom sistemu. Tijana kaže da je bila potpuno oduševljena pronalaskom naučnika iz oblasti medicine.

"Za mene je to bilo jedno fantastično otkriće! Radi se o otkriću da postoji posebna veza između imunog sistema i mozga. Mislili smo da o ljudskom telu i njegovoj strukturi znamo sve. Međutim, u julu 2015. godine je objavljena vest da je otkriven poseban limfni sistem i mreža limfnih sudova koji se prostiru kroz moždanu membranu. Ovo može da bude jako bitno za dalja saznanja o nekim vrlo teškim imunološkim oboljenjima, kao što su Alchajmerova bolest, Multipla skleroza ili Autizam. Dakle, za sve bolesti koje imaju neke veze sa imunologijom", objasnila nam je Tijana.

5. Tokom prošle godine donet je jedan veoma važan dokument - Pariski sporazum. Radi se o sporazumu o klimi koji bi mogao označiti prekretnicu kada je reč o klimatskim promenama. Izaslanici 195 država odobrili su sporazum, koji nudi nadu da čovečanstvo može da izbegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju. Prema Tijaninim rečima, ovo možda nije naučno otkriće, ali je definitivno veoma važna prekretnica.

"Potpisan je u decembru 2015. i mislim da će on biti jako važan za klimatologe. Dakle, ne pričamo o nekom otkriću, ali smatram da je ovo zaista važno, jer je ideja da se oko 200 nacija konačno usaglasilo da treba nešto da se uradi po tom pitanju i da su efekti klimatskih promena i našeg uticaja na njih mnogo ozbiljniji nego što smo mislili. Koliko znam, treba da stupi na snagu 2020. godine i da organiči rast globalne temperature na do 1,5 stepen Celzijusa do 2100. godine", navela je ona.

Prema Tijaninim rečima, Srbija je zemlja koja u svim velikim naučnim otkrićima često učestvuje posredno i ima naučnika koji su zainteresovani za učešće u ovim podvizima. Oni srećom mogu da pronadju većinu podataka na interentu, jer su informacije sve dostupnije.

"Imamo naše naučnike koji su direkno uključeni u eksperimente u CERNU-u. Takvi veliki eksperimenti nisu delo malog broja ljudi, već je ideja da se ujedini znanje i resursi mnogo nacija. To podrazumeva i plaćanje članstva. Mi za CERN imamo članstvo, a za neke druge stvari nemamo. Dobra stvar je što sva ta naučna otkrića postaju sve dostupnija na internetu", dodala je Tijana.

Poruka je svakako da je nauka ono što pokreće svet, ali i same države u njihovom razvitku i poboljšanju uslova života. Tijana se slaže da rezultati možda nisu vidljivi odmah, ali se ulaganje u ove procese svakako dugoročno isplati.

M. Leđenac