Mladi u regionu još uvek "objekti" u priči

Prema poslednjem KOMS-ovom Alternativnom izveštaju o potrebama i položaju mladih, oni (mladi), smatraju da bi mediji morali da puste mlade da kreiraju sadržaje za svoju generaciju, kako bi se došlo do onoga što ih zaista zanima i na način na koji to njih zanima. Drugi problem koji mladi prepoznaju jeste negativno predstavljanje mladih u medijima ili njihovo prikazivanje bez stavova ili kao neutralnih posmatrača. Oni, kako se navodi u ovom istraživanju, smatraju da ne treba da budu samo objekti u priči, već i da njihov glas treba da se čuje, aktivno i u ulozi subjekta.

U drugom KOMS-ovom istraživanju "Mladi u medijskom ogledalu", navodi se između ostalog da su priče koje dolaze iz Beograda najzastupljenije, nesrazmerno više u odnosu na druge opštine, u kojima takođe žive mladi. Zanimljivo je pomenuti i da više od 50 odsto nose događaji koji su aktuelni, dok iza njih ide medijska inicijativa. Takođe "pasivni pristup izveštavanju daleko je prisutniji od proaktivnog, a prostor za javnu diskusiju je      prilično uzak". Pozitivno je ocenjeno to što nema diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, pola ili vere.

Urednica crnogorskog omladinskog medija, jutjub kanala Hexatorm, Snežana Radusinović smatra da Crna Gora nije drugačija od čitavog regiona što se tiče izveštavanja o mladima.

"Po nekim istraživanjima, mladi širom sveta smatraju da ne postoji ni jedan medij koji se njima obraća direktno. Znači da oni ne prepoznaju medije njima namenjene i krenuli su u potragu za sadržajima koji ih interesuju. U tom smislu, konvencionalni mediji u Crnoj Gori, radio, televizije, štampani mediji, uključujući i javni servis, nemaju neku veliku posvećenost mladima, niti su mladi previše vidljivi u tom medijskom horizontu", kaže Snežana.

Foto: Privatna arhiva

Prema njenim rečima, u medijima se vidi nezainteresovanost za autentični glas mladih, a kritičkog  osvrta na neku pojavu ima sve manje. Razlozi za to su, kako ona kaže, najrazličitiji. Za Oradio je ispričala situaciju koja se desila u Hexatormu.

"Jedan vrlo simpatični, duhoviti sadržaj, kome nije bila primarna kritika realnosti, u školi je izazvao burne reakcije. Sadržao je lični utisak devojčice koja ga je pravila: da na praksi u medicinskoj školi ne radi ništa preterano zanimljivo, da se u prostoru koji nije adekvatan presvlače, itd... Morala da idem da objasnim šta je cilj ovog projekta i da se potrudim da ona ne trpi posledice. To pokazuje koliko su mladi objektivizirani i koliko mi kao društvo nismo zainteresovani da oni budu inicijatori, lideri i da budu subjekti", ističe Snežana.

Menadžer Dojče vele akademije za Srbiju i Zapadni Balkan Klaus Dahman smatra da pomaka ima i da se način na koji se izveštava o mladima popravio, ali da ima još posla, pogotovo kada govorimo o saradnji medija.

"Neki mediji su pokrenuli značajne postupke da stvore nove sadržaje, pre svega na internetu: portali, aplikacije... Ali i prisutnost na društvenim mrežama. To je srž svega jer se tamo nalaze mladi. Vidim da je velika spremnost medija da nešto rade, da daju glas mladima, što je mnogo važno. Ne da se izveštava o mladima i za mlade, već sa mladima zajedno", naglašava Klaus.

On dodaje da trenutno saradnja između medija nije razvijena, ni na lokalnom, ni na regionalnom nivou.

"U jutjuberskom svetu se stvorila balkanska sfera jutjubera. Tu se vidi da se mladi mogu jako dobro povezati na celom Zapadnom Balkanu. Uglavnom mladi nemaju nikakvih prepreka u glavi da stupe u kontakt sa medijima iz susednih država i zbog toga je jako važno da mediji sami imaju platformu za komunikaciju među mladima na ovom području. Ovo je generacija sa kojom se to može i treba raditi", kaže Klaus.

Foto: nauci.me

Urednik portala Karike Anes Osmić kaže da izveštavanje o mladima ni u Sarajevu nije na zavidnom nivou, ali da se omladinski mediji i ljudi koji to žele da rade snalaze na različite načine.

"Uspeva nam zato što imamo omladinsku novinsku asocijaciju koja postoji već duže vreme, koja ima iza sebe niz super ralizovanih projekata i već imamo neko poverenje od nekoliko donatora i to nam je sigurna baza iz koje krećemo i kojoj se vraćamo. Mi dajemo priliku mladima da sami o sebi govore, da oni skreiraju sadržaj za mlade", navodi naš sagovornik.

I Anes skreće pažnju na to da mladi ne treba da budu samo objekti, da treba imati poverenja u njih. Kako on kaže "treba im dati priliku da kažu ono što misle, a ne ono što se očekuje od njih da kažu".

Urednik omladinskog programa BHRT-a Vedran Prodić smatra da je glavni uzrok neadekvatnog izveštavanja o mladima upravo to što mladi nisu dovoljno zastupljeni u kreiranju sadržaja za mlade. On kaže da su redakcije koje imaju mlade u velikoj prednosti.

"Samim tim kada postoji redakcija koja je zadužena za mlade i u kojoj oni rade, ogromna prednost bilo kojih medija koji imaju to. Na primer, mi dozvoljavamo mladima da cirkulišu kroz našu redakciju. Tu su ljudi sa fakulteta ili sa bilo kakvim sklonostima ka omladinskim pričama ili aktivizmu. Mi im dajemo priliku da svoje ideje afirmišu i ispričaju i to super funkcioniše. Kroz redakciju je prošlo mnogo ljudi koji su tu došli kao početnici, tu su stasali i tu su uspeli da steknu prve korake", ističe Vedran.

Izgleda da iste muke muče različiti mediji u regionu, ali to ne znači da nema onih koji su primeri dobre prakse. Možda je dobar početak za sve medije koji izveštavaju o mladima, bez obzira da li su omladinski mediji ili imaju deo programa o mladima ili za mlade, da zaista to počnu da rade sa mladima.

J. Božić