Društvo / Obrazovanje
Kako pronaći motivaciju za učenje?
Mladi se danas sve češće susreću sa poteškoćama pri učenju. Prenatrpani rasporedi, puno predispitnih i ispitnih obaveza na fakultetu. Sve ovo može dovesti do prezasićenja, gubitka koncentracije i motivacije za učenje, pa i za samo studiranje. Upravo ovim pitanjima bavili smo se u ovonedeljnom "Pokretaču", koji pripremaju studenti Novosadskog univerziteta.
Foto: pexels.com
U gostima su nam bili Mirjana Mundžić, studentkinja hemije na PMF-u, koja je prošle godie bila na studentskoj razmeni u Finskoj, Nemanja Milenković student treće godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koji je imao prvu samostalnu izložbu u Beogradu i student ekonomije Branko Jelić Savanović, koji je preneo svoje utiske sa popularnog studentskog programa "Work and Travel".
Studentkinja Mirjana Mundžić ispričala nam je da joj sada nije teško da pronađe motivaciju, jer, kako kaže, sada je već na trećoj godini i jasno jo je da je to što studira upravo ono što želi. Ne voli da ostavlja ispite, već da "čisti" godinu u roku, a motivaciju joj predstavlja i to što bi volela da master završi u inostranstvu.
Mirjana je prošle godine bila na razmeni u Finskoj, koja je severna i hladna zemlja, no kako kaže, ipak je donela neke lepe i tople uspomene. Nije joj bilo teško da uči na engleskom jeziku, jer je na to od samog početka bila i spremna, ali dodaje da su kursevi vrlo prilagodljivi strancima, te da se lepo uklopila.
Marija Mundžić
I dok neki studenti tačno znaju šta žele i lako postižu željene rezultate, nekima je ipak teže da se koncentrišu ili pronađu motivaciju za učenje.
Prepoznavši to kao sve češću pojavu, psihološkinja Sanja Perković već godinama radi sa studentima kako bi im pomogla da vrate izgubljenu motivaciju, kada su učenje, ali i sam fakultet u pitanju. Ona je svoj rad sa studentima počela kroz radionice, koje su se sastojale od nekoliko tema, odnosno ključnih problema zbog kojih neko ne može da uči. Kako ona navodi, glavni razlozi zbog kojih studenti gube motivaciju su otpor prema gradivu, odnos sa roditeljima, organizacija vremena i zamišljanje budućnosti, odnosno, šta će osoba raditi posle završenog fakulteta, ali i trema koju neko ima pred sam ispit.
"Radionnice su nastale tako što sam razmišljala o tome šta je to sa čime studenti u stvari imaju problem. Motivacija su mi bile moje koleginice koje su bile apsolventi po nekoliko godina, nisu mogle da završe. Ja sam rekla: 'Okej, šta može tu biti problem?'. I tako se iskristalisalo nekih pet osnovnih tema koje su glavni razlog zbog kojih neko ne uči", kaže je Sanja Perković.
Pri radu sa studentom, ona se fokusira na konkretan problem koji neko ima, tako da ne postoji neki određeni šablon uz koji se postižu rezultati. Kako Sanja navodi, jedan od najčešćih problema je zasićenje, koje je sada sve češće jer se studira po Bolonjskom sistemu, pa studenti imaju dosa predispitnih obaveza i obavezna predavanja.
Kada se tome dodaju i neke druge, privatne, aktivnosti, dolazi do mentalnog ali i fizičkog umora, te Sanja insistira na tome da student ima makar jedan dan odmora od fakulteta i učenja. Ključ je dakle slobodno vreme, koje će svako ispuniti drugačije. Naša sagovornica Mirjana Mundžić to vreme iskoristi kako bi pogledala neku novu predstavu.
Foto: pexels.com
Roditelji, kako Sanja dalje navodi, igraju veliku ulogu kada je sam izbor studija u pitanju. Neki studenti sa kojima radi navode da imaju velike pritiske kod kuće, jer su na neki način nagovoreni da upišu ono što ne vole. Sanja ističe da roditelji ponekad mogu imati drugačija očekivanja od deteta, ili potpuno drugi plan, jer je kod nas ustaljena porodična tradicija. Na seanse ne dolaze roditelji, jer su studenti punoletni, mada ih ponekad, u dogovoru sa studentom kontaktira telefonom.
"Ono što je roditeljima šokantno jeste da, prosto, nekada osoba ne mora da završi fakultet, jer bi bila srećnija ako radi nešto drugo i našla bi svoj smisao i svoju svrhu. Verovatno bi našla i veće lično i profesionalno ispunjenje u nekoj drugoj profesiji", dodala je Sanja.
Trema takođe može biti jedan od faktora i problema sa kojima se studenti susreću. Prema rečima Sanje Perković, trema može da se manifestuje na dva načina: jedna je stimulišuća trema koja nas podstiče na akciju, brzo razmišljanje, dok je drugi oblik parališuća trema, gde se ljudi više fokusiraju na ono što ne znaju i na to kakav će utisak ostaviti. Tu dolazi do pitanja Šta ako me pita baš ono što ne znam? ili Šta ako me profesor iskritikuje?
"Suština jeste u tome da osoba iz presabiranja šta sve ne zna, počne da radi na tome šta sve zna i da razmišlja Ako izvučem ovo pitanje odgovaraću tako i tako, a ne Jao, šta ako me to pita, a ja ne znam sve. Tu je ključno pomeranje fokusa sa ličnosti koja prezentuje na sadržaj koji se prezentuje. Radimo na tome da osoba prevaziđe svoja uverenja koja joj onemogućavaju da nastupa sigurno i samouvereno", objašnjava psihološkinja.
Ona ističe da je svaka osoba individualac i da na svoj način usvaja gradivo. Međutim, kako kaže, glavno je imati cilj i dobru organizaciju, kako bi se postigli dobri rezultati.
Nemanja Milenković, student slikarstva na Akademiji umetnosti, kaže da ga na svakom otvaranju izložbe pomalo obuzme trema, ali da je ona pozitivna i da brzo prođe, jer je, po njegovim rečime, to "pozitivna trema, koja te navodi da nešto uradiš još bolje nego što si očekivao".
Nemanja Milenković
Nemanja je do sada imao nekoliko samostalnih izložbi sa svojom serijom crteža "Nepoznati", a nedavno je njegove radove ima priliku da vidi i beogradska publika. Nemanja je veliki borac za prava životinja i shvatio je da snažnu poruku može preneti i svojim radovima.
Inspiracija, kaže Nemanja, uvek kreće od društva jer sva umetnička dela govore o sudbini čoveka, pa tako i njegovi radovi.
"Tu postoji i momenat komuniciranja sa samim sobom, gde ti definišeš svoje emocije, odnosno, pitaš se šta je to što je kod tebe prouzrokovalo određene emocije. Te emocije gledaš da razumeš kroz određeno delo", objašnjava Nemanja.
Studentkinja hemije Mirjana Mundžić, navodi da je, kada je otišla u Finsku i prvi put ušla u studentsku kafeteriju Univerziteta na kojem je učila, upravo zbog treme i nesigurnosti, odmah sela za sto za kojim se čuo srpski jezik.
"Prvo sam prišla njima i upoznala se. Spontano je tako krenulo i druženje, jer smo sa sličnog područja, kulturoloških razlika nema, pa je sa njima nekako bilo lakše i ostvariti kontakt. Imajući u vidu da treba da se upoznamo i sa ostalim studentima, krenuli smo polako da upoznajemo ljude. Svi smo tu bili mladi, ali i sami u Finskoj. Družili smo se sa studentima koji su takođe došli na razmenu i jedni drugima upotpunili vreme", priča Mirjana. Dodaje i da je sa tim studentima ostala u kontaktu, te da sada ima prijatelje iz celog sveta.
Student ekonomije, Branko Jelić Savanović, svakako je morao imati hrabrosti ali se i susretao s tremom kada je u pitanju studentski program "Work and Travel", na koji je prošle godine išao i na koji će ići ponovo. Prošle godine bio je u Njujorku, a ove godine ide u San Francisko, jer je, kako kaže, oduvek maštao da poseti Kaliforniju.
Branko Jelić Savanović
Prema njegovim rečima, prošle godine nisu baš svi uslovi iz ugovora bili ispoštovani i upozorava da studenti ne bi trebalo da se zaleću za ponude koje zvuče najbolje.
"Ukoliko je moguće, trebalo bi da izaberete poziciju servera. Najbolje ćete iskoristiti jezik, jer svakodnevno komunicirate sa ljudima i upoznajete nove ljude", objašnjava Branko.
On je motivaciju za studiranje pronašao i zbog programa "Work and travel", ali ga je motivisala i životna želja da živi u Americi. Zanimalo ga je, kako kaže, da li je sve to tako kako izgleda.
Na kraju, psihološkinja Sanja Perković dodake da svako pronalazi motivaciju u nečemu drugom. Kada je učenje u pitanju, ona preporučuje da se napravi dobar plan raspodele gradiva, kao i da se pri učenju beleže ključne reči, te da se u vezi sa njima razviju određene asocijacije, kako bi se gradivo lakše usvojilo.
Prema njenim rečima, iza problema sa motivacijom, često se kriju neki dublji i ozbiljniji problemi, koji se svakako prvi moraju rešiti, kako bi se ponovo uspostavile radne navike i želja za učenjem.
O ovoj temi razgovarali smo u emisiji "Pokretač" koju možete preslušati na podkastu Oradija.
Filip Ilić / Milica Bikicki