Kako globalno obrazovanje uvesti u formalno?

Globalno obrazovanje odgovor je na globalne izazove i njihov uticaj na lokalne sredine. Uvođenjem takvog oblika učenja u škole značilo bi da obrazovanje odgovara potrebama društva, ne da služi sticanju diplome. 

Sa nedavnog regionalnog seminara o globalnom obrazovanju u Beogradu

Školstvo u Srbiji međutim još nema strategiju kako da globalno obrazovanje uvede u formalno, jer te programe uglavnom sprovode organizacije civilnog sektora. A podeljene su i nadležnosti – za promene u formalnom obrazovanju nadležno je Ministarstvo prosvete dok je nacionalni koordinator za sprovođenje globalnog obrazovanja Ministarstvo omladine i sporta, koje ima ingerencije samo za nevladine organizacije. Tako najveći broj učenika ostaje izvan programa sprovođenja globalnog obrazovanja.

Migel Silva iz Centra Sever-jug pri Savetu Evrope koji sprovodi globalno obrazovanje, smatra da to nije problem jer upravo u neformalnom obrazovanju leži potencijal.

"Naš cilj je da iskustvo neformalnog obrazovanja uvedemo u formalno kako bi postao operativniji i bolje odgovorio potrebama društva. Ovde bi naša uloga bila od pomoći jer smo međuvladina organizacija i možemo kroz naša međunarodna tela i organizacije da postavimo ova pitanja kao prioritetna za nacionalne vlade", objašnjava Silva.

Ono što bi bilo najbliže globalnom obrazovanju, u Srbiji je građansko vaspitanje, uvedeno kao izborni predmet 2001. godine. Međutim, prve analize postignutog rezlutata 2014. godine bile su porazne - skoro polovina profesora koji predaju građansko vaspitanje taj posao smatra nametnutim, trećina njih da može tu obavezu prepustila bi nekom drugom profesoru a svaki drugi nastavnik ima problem da ostvari zahteve programa.
Samostalna savetnica u grupi za obrazovanje nacionalnih manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja u Ministarstvu prosvete Snežana Vuković, potvrdila je da je upravo zbog svih tih odgovora Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u proceduri pripreme novog plana i programa građanskog vaspitanja.

"Predmet građansko vaspitanje ima veliki potencijal koji nije iskorišćen i potrebna je revizija. Pre svega je važno da se pripremi i obuka nastavnika novih planova u okviru koji će biti i novih elemenata koji podrazumevaju globalno obrazovanje", dodaje Vukovićeva.

Sa druge strane, negoduju i učenici. Jovana Jankov iz Unije srednjoškolaca Srbije kaže da kvalitet građanskog obrazovanja zavisi od škole do škole. "Mi kao organizacija ne možemo mnogo toga da uradimo bez sistemske podrške a mladima nedostaje obrazovanje u oblasti finansijske i medijske pismenosti, poznavanja različitih kultura,  prava i obaveza u oblasti prava, rešavanja konfliktinih situacija, poštovanja ljudskih prava i antidiskriminatornog ponašanja", dodaje ona.

Zato Silva poziva na formiranje nacionalog tima koji će prati uvođenje globalnog obrazovanja u Srbiji, napominjući da će to biti prvi korak na sistemskom pristupu obrazovanja budućih građana i građanki. Jer to bi trebalo da bude indentitet mladih u globalnom svetu, dodaje profesorica Bojana Ćulum sa Sveučilišta u Rijeci. U suprotnom kaže, zatvorićemo se još više.

"Mladi će napuštaju Rijeku i napuštaće je sve više. U toj mobilnosti nije više dovoljno da znaju samo jezik zemlje u koju idu. Moramo ih pripremiti da žive sa drugima i drugačijima. Zato ne vidim svrhu da se mladi stavljaju u kalupe verskih, nacionalnih i drugih identiteta. Zašto jednostavno ne bi bili građani i tačka", zaključuje Ćulum.

Marija Marić

Globalno obrazovanje bila je tema poslednjeg izdanja emisije "Reflektor", koju možete preslušati na ovom linku