Kad pokreneš nešto svoje nećeš mrzeti ponedeljak

Nedavno je objavljeno istraživanje Mladi i preduzetništvo u Republici Srbiji koje su su zajednički uradili Beogradski centar za ljudska prava, Krovna organizacija mladih Srbije, orgnizacija M-peeria i Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada. U istraživanju se, između ostalog, navodi da je prema podacima iz septembra 2019. godine broj nezaposlenih mladih osoba u Srbiji više od sto hiljada. To praktično znači da je jedna petina ukupno nezaposlenih u Srbiji u kategoriji mladih. 

U ovom istraživanju daje se nekoliko definicija preduzetništva. Jedna od njih glasi: preduzetništvo predstavlja stazu ili put za integrisanje mladih na tržište rada i unapređenje njihove ekonomske nezavisnosti. Za deo mladih preduzetništvo i samozapošljavanje predstavljaju dohodak, samoodrživost i put za rast i razvoj ljudskog kapitala.

Tema omladinskog preduzetništva je i jedna od važnijih tema u zvaničnim dokumentima koji se bave mladima. Tako u Nacionalnoj strategiji za mlade stoji da treba stimulisati zapošljavanje i samozapošljavanje mladih i omladinsko preduzetništvo.

Autor Sasvim obične emisije Stefan Papić (27) kaže da je pokrenuti nešto svoje jako lepo i da bi to trebalo da bude cilj svake osobe.

"Kada pokreneš nešto svoje pokrenuo si nešto u šta veruješ. Radiš ono što voliš i nećeš nikada mrzeti ponedeljak. To je zato jer tvoj hobi pretvaraš u posao. To je put između ideje i realizacije, u kome se dešava težak rad. Koliko god mi voleli taj naš hobi, posao, mora se teško raditi, inače ideje i talenti padaju u vodu. Tek od skora sam shvatio da se moraš nečemu posvetiti do kraja. Kao posledica tog shvatanja imamo 'Sasvim obličnu emisiju'", kaže Stefan.

On napominje i da je važan proces planiranja, usklađivanja želja i resursa, ali da je lepota u pokretanju nečeg svog upravo taj kreativni rad. 

"Ne mogu da shvatim ljude kojima je cilj visoka plata, a često sam to čuo. Da li je moguće da neko može da sanja da radi za nekoga, da ima šefa nad glavom. I na kraju svega, da se plašiš otkaza. Ja to govorim sada kada se meni emisija uopšte ne isplaćuje. Mogu da pričam o tome, ne zarađujem, ali radim ono što volim. Zašto bi neko želeo da radi za drugoga. Jedan jedini razlog zbog koga bih ja to radio je da ukradem znanje", ističe Stefan i dodaje da u slučaju njegove emisije nije teško raditi u Srbiji, ali i da postoje otežavajuće okolnosti, poput poreza, u našoj zemlji.

U istraživanju stoji da mladi retko biraju samozapošljavanje kao prvi izbor, što može da se dovede u vezu sa činjenicom da opredeljenje za samozapošljavanjem među mlađim generacijama nije dovoljno prepoznato kao put u izboru karijere.

Prema dostupnim istraživanjima iz 2016. godine o razlozima samozapošljavanja mladih, više od 50 odsto ispitanika je to učinilo jer nije moglo da nađe posao za platu. Preko 20 odsto kaže da je zbog veće nezavisnosti, a oko četiri odsto navodi da je to zbog fleksibilnijeg radnog vremena. Oko 11 odsto ispitanika navodi veće prihode, dok oko 1,5 radi takav posao jer je od njih to zahtevala porodica.

Mladi preduzetnik Strahinja Malin (30) koji je sa svojim drugom započeo biznis uzgajanja vazdušastih biljaka, kaže da je sve krenulo jer su "morali da kopaju dalje od onoga što im se nudilo u našoj zemlji".

"Posao smo pokrenuli moj drug i ja, koji mi je i predložio celu priču pre tri, četiri godine. Znao je da obožavam biljke. Na početku mi ništa nije bilo jasno, a onda smo krenuli da istražujemo. To je danas već opsesija. Realizacija još uvek nije na 100 odsto, ostalo je još neke stvari da rešimo. Mi smo kupili jednu biljku, pa dve, pa ubili jednu biljku, pa smo slušali ljude, učili preko interneta, pričali sa ljudima. Iskreno, uopšte nije lako. Mi smo na svom džepu i svom isksutvu morali da učimo, jer to nije toliko rasprostranjeno kod nas. To su velika ulaganja i tek ove godine ćemo probati da apliciramo za neku pomoć i da povratimo neka sredstva. Bukvalno važi da bez muke, nema nauke", kaže Strahinja.

On ističe i da su tri stvari potrebne za pokretanje nečeg svog.

"Kod nas za to treba ludost, kada su specifične stvari u pitanju, kao ovo. Treba dobar tim. Jedna osoba ne može sama. Sutra kada padneš, treba ti neko da te podigne. Treba prihvatiti i da su greške ok. Ja sam najviše iz nekih grešaka naučio. Bilo je i neprespavanih noći, ali je to isto proces učenja", ističe Strahinja.

U istraživanju se navodi i da u pogledu izazova u poslovanju preduzetnici kao najveći izazov navode nedovoljne finansijske resurse. Tek nakon toga, sa značajno manjom učestalosti odgovora nalaze se konkurencija na tržištu i pravni propisi.

Preduzetnica Nataša Pavlović (26) kaže da je kod nas jako teško pokrenuti nešto svoje, a prema njenim rečima i uslovi kod nas su loši.

"Pomoć države je minimalna. A ulaganje za sam početak je izuzetno veliko. Smatram da naši mladi ljudi nemaju želju za pokretanjem nečeg sopstvenog jer im je lakše i sigurnije da počnu negde da rade i ne snose odgovornost. Mislim da je to loše, jer je omladina ta koja treba da donese neke promene, da se pokaže na tržištu sa nekim novinama", kaže Nataša i dodaje da je pokretanje sopstvenog posla fantastična stvar.

"Neopisiv je osećaj kada ste vi neko ko je glavni za svoj život i svoj posao, da odgovarate sami sebi. Sve ono što poželite možete i da ostvarite. Za mene je pokretanje biznisa ostvarenje svačijeg sna. Treba imati iskustva, koje ne mora da bude rad u tom sektoru. To nije samo da ćete se baviti tim poslom, ima papirologije i pravnog znanja, o državnim ustanovama, o porezima i svim stvarima koje idu propratno. Mislim da je jako bitno pričati i sa drugim ljudima i biti otvoren za predloge, kritike i pohvale", ističe Nataša.

Pomenuto istraživanje ukazuje na četiri ključna problema za razvoj preduzetništva kod mladih. Oni se boje pokretanja vlastitog biznisa, riskiranja i neuspeha, pa radije pronalaze posao u bilo kom preduzeću nego što pokreću sopstveni biznis. U ogromnoj većini smatraju i da poslovna kultura u Srbiji ne podstiče preduzetnički duh. Drugi razlog je nedostatak finansijskih sredstava za pokretanje biznisa. Mladi se najčešće oslanjaju na porodicu i prijatelje. Na trećem mestu su komplikovane birokratske procedure i nedostatak poreskih olakšica. Na četvrtom mestu mladi navode trenutnu preduzetičku infrakstrukturu i preduzetništvo.

U istraživanju koje su radile ove četiri organizacije možete naći preporuke, smernice, savete i druge korisne stvari o omladinskom preduzetništvu.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: Pixabay.com