Izbor fakulteta nije lak posao

Za sve one maturante koji su rešili da nastave školovanje i upišu fakultete, glavna tema trenutno je prijemni ispiti. Tome su predhodile odluke, učenje, pripreme, izbori, želje i mogućnosti. Nije mala stvar izabrati ono čime želiš da se baviš, a nije ni lako. Pogotovo kada se u veliko finale spremanja za prijemni ispit ubaci vanredno stanje, pandemija i neizvesnost. Iako je mnogo toga bilo na klackalici, prijemni ispiti će se održati kao i do sada. To znači da će fakultetske učionice i amfiteatri ovih dana biti mesta gde će mnogi završiti sa srednjom školom i uskočiti u početak studentskog života.

Svako se spremao na svoj način. Neki su počeli sa učenjem i istraživanjem još prošle godine, neki koriste ove poslednje dane, a neki su morali i mnogo ranije da se spreme za sve, s obzirom na to da postoje fakulteti i smerovi gde su prijemni ispiti mnogo ranije nego na većini fakulteta. Upravo se u takvoj situaciji našao i maturant gimnazija "Svetozar Marković" Uroš Subotić koji je kokurisao na Vojnoj akademiji.

"Moj prijemni je bio malo drugačiji nego na ostalim fakultetima. Sastojao iz četiri dela: matematika, fizičko (trčanje na kratko i dugo, skok u dalj i zgibovi), psiho test, tj. hedonik, kako oni to nazivaju i na kraju lekarski pregled. Sve je eliminacionog karaktera, tako da, ako se padne na jednom od ta četiri, pada se skroz, uopšte se ne rangira dalje. Kada pogledam unazad, matematika i fizičko nisu nešto teški, ali hedonik i lekarski nisu na nama - ili čovek jeste spreman ili nije. Imao sam sreću da sve to prođem. Nemam osećaj olakšanja, jer nastavljam pripreme za Fakulet tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Smer za koji sam konkurisao na Vojnoj se zove Vojnoelektronsko inženjerstvo, a identični smerovi postoje na FTN-u, samo nose drugačije ime", kaže Uroš i dodaje da se na oba fakulteta uče iste stvari i da se nakon njih radi na istim poslovima.

"Samo što se nakon Vojne akadmeije radi u Ministarstvu odbrane, a ovamo u nekoj drugoj firmi, ali se isto znanje dobija. Prioritet mi je ipak FTN, jer živim u Novom Sadu", ističe on. 

Mnogi su faktori koji utiču na izbor fakulteta. Afiniteti i sklonosti su prva vodilja, pored želja, veština i znanja koje posedujemo. Izbor fakulteta zavisi i od oblasti u kojima smo dobri. Dodatno su tu mesta u kojima postoje fakulteti koji nas interesuju, finansijska situacija i ono veoma važno pitanje: Da li ću nakon završenog fakulteta moći da se zaposlim u struci?  Maturantkinja ekonomske škole Marijana Božanić se upravo ovim vodila.

"Upisujem Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Mislim da on ima najbolju perspektivu za moje dalje usavršavanje i lakše pronalaženje posla. Spremanje za prijemni je krenulo na vreme i dobila sam neke skripte. Jeste teško, ali uz dobru organizaciju i ako se krene na vreme, sve se stigne. Iako smo imali mnogo obaveza oko maturskih ispita, sve je fino prošlo. Informisala sam se preko starije sestre, koja je isto ovo upisala, a i preko njihovog sajta. Imam i dosta prijatelja koji su mi pomogli oko odabira smera", kaže Marijana i dodaje da je birala smer nakon koga će imati posla i gde će joj biti zanimljivo. 

Verovatno je san svakoga ko se školuje za nešto što voli i da zarađuje od toga. Na žalost, to se ne dešava stalno. Potražnje za nekim profesijama ima i previše, a za nekima ni malo. Ne čudi da je mnogima veliki problem da se odluče za fakultet koji će im doneti oba i biti garancija za siguran život. Ono što je takođe važno je i da se smerovi koji nisu takoreći novi, unapređuju i tako postanu privlačni budućim studentima, koji će onda to znanje moći i da uspešno primene. Šef odseka za Medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dejan Pralica kaže da se na ovom odseku ove godine prvi put pravi prijemni za dva smera.

"Za svoj smer koji postoji od osnivanja - Osnovnih studija žurnalistike i novi smer - Osnovinh studija komunikologije i odnosa s javnošću. Prijemni ispit će biti identičan, dakle, iz dva dela. Prvi deo je opšta i medijska kultura, gde su pitanja iz sociologije i ustava i deo koji je iz oblasti medija. Drugi deo je iz srpske,  odnosno, maternje književnosti. Oni kojima srpski jezik nije maternji mogu da polažu na mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom i jedan i drugi test. Upisujemo 70 studenata. Polovina će studirati novinarstvo, a druga polovina odnose sa javnošću", kaže Pralica.

Prema njegovim rečima, interesovanje za ovaj odsek je mnogo veća nego prošle godine čemu je doprineo i novi smer.

"Imali smo jedna uživo otvorena vrata i dva puta online, na kojima je bilo mnogo zainteresovanih. Sa više desetina potencijalnih studenta smo razgovarali o mogućnostima tokom studiranja, programu, o praksi, a pošto smo interdisciplianrni i o mogućnsotima za zaposlenje nakon fakulteta", ističe Pralica

On dodaje da će tokom polaganja prijemnog ispita biti neophodne maska i rukavice, što važi za sve zaposlene, studente i potencijalne studente. Takođe, kako on kaže, postojaće razmaci između studenata i profesora, kako bi se osigurala bezbednost. 

Bez obzira koliko uživanje i uzbuđenje donosi sve oko prijemnih ispita, često se pojavljuje i stres. Psihološkinja Edit Vereš skreće pažnju na podršku koja je maturantima sada potrebna i na to da je ovo zaista težak period za njih.

"Verujem da maturantima nije ni malo laka ova situacija, pre svega zato što su bili zatvoreni u karantinu i sada počinje leto, žele da se druže i zabave, a oni, opet, moraju ostajati kod kuće da uče za prijemni. Ovo je veoma zahtevna situacija. Podrška porodice i prijatelja i međusobno razumevanje je neophodno. Maturantima u tom kontekstu treba još više podrške nego što je to trebalo ranijim generacijama, jer su se prvi put susreli sa ovom situacijom. Upis na fakultet je velika i značajna odluka, promena i veliki je pritisak", kaže Edit i dodaje da maturanti treba da se fokusiraju na pravi izbor fakulteta i da će posle sve ići lakše. 

Različiti su načini priprema za prijemni ispit. To zavisi i od fakulteta i od predznanja stečenog u srednjim školama, ali i od ličnih vrednosti i mogućnosti. Ono što je sigurno je da je upis na fakultet, za one koji to žele, jedan veliki životni korak kome predstoji uspešno odrađen prijemni ispit. I na tome sada treba da bude fokus. Fakulteti su tu da se pobrinu da ispoštuju sve propisane mere radi bezbednsoti. Maturski ispiti su prošli, tako da nema više brige oko srednjoškolskih obaveza. A na budućim akademskim građanima je da u narednim danima sebi obezbede mesto u fakultetskim amfiteatrima.

Više o ovoj temi poslušajte u našoj emisiji "Maturski panO"

J. Božić