Fizičarka koja istražuje komarce

Jedna od govornica nedavno održanog TEDx-a u Novom Sadu bila je i mlada naučnica Mina Petrić, koja je učesnicima otkrila na koji način se mogu upotrebljavati matematički modeli u predviđanju i sprečavanju haosa, konkretno, onog koji stvaraju komarci. Sasvim nesvakidašnja tema, zar ne? 

U tvojoj biografiji piše da se u doktorskim studijama baviš numeričkim modeliranjem dinamike populacije insekata i njihove interakcije sa meteorološkim veličinama. Da li možeš to da nam prevedeš na "običan" jezik, da shvatimo o čemu se zapravo radi?

To znači da gledamo na koji način komarci reaguju na određene promene u našoj sredini, kao što su temperatura, relativna vlažnost ili promene u količini padavina. Kiša je, na primer, parametar koji je jako značajan za razvoj komaraca, za faze koje žive i razvijaju se u vodenim površinama, poput jaja, larvi i pupa. Za odraslog komarca su mnogo važniji parametri temperatura i relativna vlažnost, koji utiču na to koliko će da bodu, da li će da bodu, koliko će da budu aktivni, kao i koliko će se brzo virus, ukoliko postoji u komarcu, razvijati u ženki komarca.

Na koji način matematika učestvuje u takvim istraživanjima?

Na veoma značajan način. Ako hoćemo da posmatramo bilo koji proces koji ima vremenski karakter, to jest, koji se menja iz trenutka u trenutak, moramo da koristimo diferencijalne jednačine, koje, kada ih koristimo u kompjuterima, razlažemo na nešto što se zove jednačina u konačnim razlikama i to je osnova numeričkog modeliranja dinamičkih sistema, a populacija komaraca je jedan od takvih sistema.

Da li je sve te neke slične prirodne pojave moguće proračunati i na neki način eventualno sprečiti haos?

Jako teško, jer imamo haos koji nastaje u samoj prirodi, na primer, u meteorološkoj turbulenciji, pa samim posmatranjem prirode već vidimo jednu komponentu haosa, a onda puštanjem tih numeričkih modela koji su nelinearni dolazi do numeričkog haosa. Razlikovati haos koji postoji u populaciji komaraca, u meteorološkim veličinama i onog koji je posledica numerike je dosta teško. Zato je, u principu, prognoza i posmatranje dinamike kao neka navigacija između tih stanja i koriste se razni modeli za prepoznavanje tipova haosa koji nastaju, tako da možemo na neki način da ih isfiltriramo kroz sistem ili samo da ih uključimo na taj način da možemo da kažemo znamo šta je ovo, prepoznali smo to.

Kako si došla do te oblasti? Šta si studirala pre toga?

Krenula sam od astrofizike, zapravo završila sam osnovne studije iz opšte, teoretske fizike, završila sam meteorologiju na master studijama u Novom Sadu i odatle smo došli do neke priče sa tom ekipom iz Belgije, koja mi je ponudila short-term scientific mission, a to je razmena naučnika, gde odeš na dve do četiri nedelje da radiš u njihovom institutu i tu sam radila sa super zanimljivim matematičarima, meteorolozima i entomolozima (naučnicima koji se bave insektima). To mi se jako svidelo i onda sam u saradnji sa njima na tu temu napisala master tezu, a onda se za doktorske preselila u Belgiju da bih završila rad sa istom ekipom.

Radiš i na projektu Evropske svemirske agencije. Kakav je to projekat?

Tu radimo sa nečim malo drugačijim. Radimo na skupljanju podataka koje ja koristim u svojim modelima za komarce. Sa sistemom koji se zove wireless sensor networks postavljamo mreže senzora i snimamo lokalnu mikrometeorologiju. Za sad ih ima u Egiptu, Gvadalupeu i Južnoj Africi. Imamo jedan uređaj koji skuplja sve podatke i mrežu od nekih 20-30 senzora koje postavimo okolo na različitim visinama i mestima, koji bi bili važni za komarce i odatle prikupljamo detaljne informacije o temperaturi, na primer. Zašto svemirska agencija? Zato što oni trenutno razvijaju aplikacije i prikupljaju informacije o drugim pametnim uređajima koji hoće da komuniciraju sa našim sistemom, a to sve treba da integrišemo sa satelitskom komunikacijom i slikama koje dobijamo sa satelita.

Da li uz pomoć tih informacija neke organizacije utiču na razmnožavanje komaraca?

Mi se direktno ne mešamo i ne diramo komarce. Ja samo dobijam informacije od entomologa koji su skupili komarce, prebrojali ih i identifikovali. Organizacija sa kojom trenutno radim u Belgiji nije zadužena ni za kakvu direktnu kontrolu, u smislu promene genetskog materijala, generisanja sterilnih komaraca i sličnih stvari. To rade drugi timovi širom sveta. Znam dobar tim u Italiji, koji je već imao nekoliko primera gde su to testirali i funkcioniše dosta dobro. Dakle, puštanje sterilnih komaraca zarad smanjenja populacije.

Razgovor sa Minom poslušajte u plejeru:

J. G.