Ekskurzije da budu edukacija, ne terevenke

Ekskurzije su velika glavobolja za sve osim za učenike. Roditelji brinu o tome kako da plate prenaduvane aranžmane, da bi potom danima brinuli za decu u inostranstvu. Nastavnici umeju da budu u prilično nezavidnom položaju dok učenike vode na razne destinacije i bore se sa alkoholom, noćnim žurkama, bukom po sobama i divljanjem po hotelima, povredama i drugim problematičnim situacijama. Sa druge strane, uloga nastavnika u organizaciji ekskurzija može imati i veoma negativnu konotaciju budući da deo njih izbegava propise, organizuje poluprivatna putovanja s učenicima ne bi li izbegli tendere i zaradili koji dinar više.

To je samo deo razloga zbog kojih je Ministarstvo prosvete još proletos pripremilo novi pravilnik o đačkim putovanjima. Nova pravila kažu da će samo maturanti ubuduće moći da na ekskurzije da idu u inostranstvo. Đaci trećeg razreda gimnazija i srednjih stručnih škola imaće organizovanja putovanja po državi i eventualno do Republike Srpske.

Šansu da organizovano, preko škole, posete matične države, dobiće i učenici pripadnici nacionalnih manjina. Oni će moći da organizuju putovanje u Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju ili drugu matičnu zemlju, ali sa detaljno obrazloženim planom posete. Kako je reč o studijskim putovanjima, moraće da imaju i pozivno pismo organizacije koja će im biti domaćin. Ista pravila važiće i za sva druga studijska putovanja.

Strogo su definisana pravila i kada je reč o izboru agencija. Striktno će se kontrolisati da li sve škole sprovode javne nabavke za ekskurzije čija vrednost prelazi 500.000 dinara. Iako ova pravila već važe, mnoge škole se oglušuju o njih, pa oglase samo javni poziv. U komisiji koja učestvuje u proceduri javnih nabavki moraće da bude i predstavnik roditelja. Definisani su i kriterijumi odabira smeštaja za decu. Predloženi su i svi regioni Srbije, sa idejom da deca vide još nešto osim Zlatibora i Kopaonika.

Šta bi ekskurzije zapravo trebalo da budu i kako izgleda kada se one shvate ozbiljno, pričao nam je u emisiji "Za i protiv" docent Igor Stamenković sa Departmana za geografiju PMF-a.

"Ekskurzija bi trebalo da bude deo nastave i to obavezan, na kojoj ono što učimo u učionici treba da se interpretira učenicima na terenu. Može biti tematska, usko vezana za struku ili opšta. Naše su ekskurzije tematski vezane za kurikulum i za predmete i treba da imaju određeni broj časova pripreme za ekskurziju. Ističemo studentima zašto je važno da vide to što će videti i za šta će im to kasnije biti korisno", objašnjava Igor

I u srednjim školama se učenička putovanja, makar načelno, biraju po kurikulumu i edukativna su, iako to u praksi najčešće nije slučaj. Već godinama unazad ekskurzije su biznis koji je počeo da diktira i tempo i obim, a na žalost i sam sadržaj tih putovanja. Naš sagovornik kaže da su ekskurzije ranije imale mnogo više smisla, ali on ima ideju šta one moraju biti i na koji način na tim putovanjima treba brinuti o učenicima ili studentima

"Zavisi o kojoj vrsti srednje škole pričamo. Nisu iste ekskurzije za strukovne škole ili gimnazije. Decu iz ugostiteljske škole možete odvesti na veoma ozbiljnu ekskurziju, na kojoj će se upoznati sa procesima rada u nekom hotelu ili restoranu, da postave prava pitanja, da imaju praktičan deo, da postoji ozbiljna interakcija između učenika i učitelja. Mi ovde pre svake ekskurzije imamo sastanke u kojima studentima objašnjavamo pravila ponašanja, pravila odevanja na raznim lokalitetima. Govorim im šta ih sve čeka i šta će im svima biti potrebno. Saslušam i šta njima u svemu tome odgovara, a šta ne, pa pokušavamo da se unapred dogovorimo o tome kako će izgledati to studijsko putovanje", kaže Igor.

Putovanja sa studentima ili učenicima ne moraju da budu izvor prekomernog stresa ukoliko se profesori ozbiljno pripreme. Naš sagovornik ističe da postoji velika razlika u vođenju maloletnika i studenata, te da je nastavnički posao tu znatno teži. 

Problem, međutim, predstavljaju aktuelna pravila. Veoma često se događa da se bira između tri identične ponude, da pojedine agencije imaju monopol na određeni broj škola, da nastavnici sa roditeljima učenika sklapaju ugovore po kojima decu vode na polu-privatna putovanja, koja nemaju veze ni sa školom ni sa nastavom.

I ovu bi pojavu novi Pravilnik trebalo da eliminiše, ali nam je nastavnica Nada Polić objasnila kako izgleda procedura za izbor ponude za putovanje, makar na papiru.  

"Potrebno je raspisati tender, koji je uspešan ako stignu tri zatvorene ponude. Kada se ponude otvaraju, prisutni su i predstavnici agencija koji tada i usmeno pojasne svoje programe. Kasnije odluka ide na Roditeljski savet koji bira najpovovoljniju ponudu", objašnjava Nada Polić.

Naša sagovornica kaže da je svesna da se ovakav pravilnik prečesto izbegava i krši, ali da su njena dosadašnja iskustva mahom pozitivna, te da nije imala neželjenih događaja na putovanjaima, što se ne može reći za odnos sa agencijama i prevoznicima.

"Događalo nam se da se autobus pokvari ili da imamo nekih manjih problema sa smeštajem, ali to su sve stvari koje se događaju i nisu mnogo problematične. Nekih većih incidenata nismo imali nikada i svaka ekskurzija se uglavnom završi onako kako su kolege i planirale", tvrdi Nada.

Kada govorimo moramo da pomenemo i cenu. Činjenica je da većina tih putovanja u evropske destinacije bude i po 30 odsto skuplja nego standardni aranžmani za građane koji uključuju identičan program.

Zvonimir Jović iz Unije sindikata prosvetara gostovao je nedavno na RTV-u gde se osvrnuo i na ovaj problem, kao i na problem dnevnica za nastavnike koji treba da vode decu.

"Mislim da su cene 'prenaduvane' i visoke. Tu se ubacuju troškovi za koje ne znam da li postoje. Što se tiče dnevnica koje nastavnici dobijaju, o njima odluku donose roditelji. Nigde ne postoji pravilnik koji kaže kolike one treba da budu. Problematično je, po sadašnjem sistemu i kako isplatiti nastavnicima dnevnicu, jer zakon ne poznaje isplatu iz roditeljskog dinara", rekao je Jović.

On dodaje da je svestan da se događaju razne malverzacije u procesima izbora najboljeg ponuđača, te da su tu potrebna efikasnija pravila igre

"Isto kao i javne nabavke za sve drugo, imate profesionalce koji se time bave. Uveren sam da te ekskurzije idu tako da se nameštaju tri identične ponude, jer kako bilo ko može da dokaže da smo mi, koji smo ponude dali, povezani i dajemo jednu ponudu. Ne može tu inspekcija da reaguje. Te javne nabavke dovode do toga da profesori izbegavaju javnu nabavku, pa se dešava da profesori vode decu kao grupu građana u privatnom aranžmanu. Tu nema odgovornosti nastavnika, jer oni vode decu po pristanku roditelja", kaže Jović.

Problem visokih cena i lanca u kojem se previše nepotrebnih ljudi ugrađuje u cenu koju plaćaju roditelji ostaje do danas. Novi Pravilnik bi morao da se pozabavi i time, što tek treba da vidimo. Time je pokušalo da se pozabavi i Društvo direktora škola, na žalost bezuspešno. Naši sagovornici se slažu da su potrebna bolja i detaljnija pravila, ali ističu da sve može da se reši i čistim insistiranjem da ekskurzije prate nastavu i vrate svoju svrhu. Tada bi i poslovni pritisak sa svih strana morao malo da olabavi.  

Više o ovoj temi poslušajte na našem podkastu.

P.K.