Dualno obrazovanje: Dobra opcija, ne i rešenje problema

U Rekoratu Univerziteta u Novom Sadu održan je četvrti sastanak konzorcijuma visokoobrazovnih ustanova zemalja mehanizma 16 + 1, odnosno 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine. Rektori, prorektori, dekani i profesori univerziteta i istraživačkih instituta razgovarali su o saradnji i inovacijama, unapređenju talenata i primeni stačenog znanja i veština, o zajedničkoj izgradnji obrazovnih kurikuluma u naučnim i istraživačkim delatnostima i učenju jezika, kao i o kulturnim razmenama. Takođe, bilo je reči i o mobilnosti, akademskim resursima i integraciji, kao i o Novosadskoj deklaraciji koja je ranije usaglašena, a koja će biti poslata svim državama na finalno potvrđivanje.

"Rezultat ovakve saradnje u oblastima prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su i brojni bilateralni projekti koje imamo sa okolnim državama, a naročito sa Kinom. Saradnja sa Kinom u zadnjih nekoliko godina, a i zbog ovog mehanizma je izuzetno porasla. Imamo skoro 50 projekata koji se bilateralno razvijaju između naših univerziteta i instituta. Od nekih od tih projekata očekujemo veoma konkretne rezultate koji nisu samo bazirani na osnovnim istraživanjima", rekao je državni sekretar u Minsitarstvu prosvete Vladimir Popović.

Razgovaralo se i o konceptu dualnog obrazovanja koji se često pominje tokom ova dva dana, a podrazumeva usku saradnju između univerziteta i privrednih subjekata, odnosno školovanje radnika i stručnjaka za konkretne privredne delatnosti. Kina je u ovom napredna, a Marko Ljubičić sa Instituta "Pojas i put" kaže da je u našem slučaju to inetresantna fraza koja marketinški dobro zvuči, ali ne može biti jedino rešenje za problem našeg obrazovanja.

"Dulano obrazovanje je dobra solucija, ali ne može postojati samo dualno obrazovanje, moramo negovati i klasično, tradicionalno, na koje smo navikli. Ja se ne slažem da naši učenici uče previše, da stiču dosta nepotrebnog znanja u osnovnim i srednjim školama. Jako sam zadovoljan obrazovanjem koje sam dobio, a ja sam 1982. godište. Međutim, nedostatak strategije u pogledu razvoja privrede, ekonomije i industrije je i uzrok tog traganja za pravom formulom u obrazovnom, akademskom smislu, jer su te dve stvari izuzetno povezane", kaže Marko, koji je diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka, dobio stipendiju Kineske ambasade, te doktorirao na Univerzitetu Donghua u Šangaju, gde danas predaje kao redovni profesor. On je i jedan od onih koji su najzaslužniji za saradnju Novosadskog i Šangajskog univerziteta, kao i za organizaciju ova dva skupa.

"Kinezi imaju takozvane vokacione škole, u kojima se studenti posle niže ili više srednje škole obrazuju nekoliko godina za konkertan posao i te škole najčešće su sponzorisane od strane nekog privrednog subjekta iz konkretne oblasti, provincije ili regije, gde se te nalaze. Škole i privredni subjekti su u vrlo tesnoj sprezi i to je jako dobra formula, kada ste svesni kakvi vam stručnjaci ili radnici trebaju i onda sponzorišete vokacionu školu koja će te radnike proizvesti. Kod nas je situacija takva da prvo treba da smislimo kakvi radnici nam trebaju pa onda da razgovaramo o tome kakvo obrazovanje nam treba. To je jedno kompleksno pitanje, a lično mislim da bi ova zemlja trebalo da razvija infornacione tehnologije, poljoprivredu i turizam", dodaje Marko, koji je na novosadskom FTN-u završio industrijsko inženjerstvo i menadžment, a doktorirao u oblasti biznis menadžmenta.

Kada je reč o Novosadskoj deklaraciji, on kaže da ona zapravo formulacija zajedničke želje o saradnji zemalja centralne i istočne Evrope i Kine.

"Kina je država koja eksplodira u svim pogledima i mnoge inciijative koje ona prokreće nisu u početku dovoljno jasno formulisane. Inicijativa 'Pojas i put' je krenula kao inicijativa kineskog predsednika, ali većini zemalja koje je ona potencijalno obuhvatala nije bilo jasno šta ona podrazumeva. Jer, oni prvo krenu sa idejom, a kasnije razrađuju tu ideju, formalizuju je i pretaču u konkretne strategije. Kod nas žalost, studentima, ali i dekanima, profesorima i višem naučnom i nastavnom kadru nije baš jasno i poznato šta se događa u zemljama u regionu, u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini... Akademska saradnja je više na ličnom, nego što je na nekom formalnom nivou sa konkretnim platformama, tako da je Novosadska inicjativa zapravo jedna ideja o formalizaciji saradnje, sa konkretnim stavkama koje bi trebalo sprovesti da bi do nje došlo", objašnjava on.

Na otvaranju drugog dana sastanaka, govor je održao gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je istakao da je Novi Sad  oduvek podržavao Univerzitet jer je svestan činjenice da je znanje najjače oružje, te da su inovacije i moderne tehnologije put ka prosperitetnom društvu.

"Novi Sad je grad koji zna da ceni znanje, obrazovanje, suživot i poštuje različitosti", zaključio je Vučević.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglasio je da svaki obrazovni sistem treba da bude otvoren za iskustva drugih, zato je ovo izvanredna prilika za razmenu iskustava ali i definisanje strategija i dijaloga o obrazovnim politikama.

Govoreći o inicijativi "Pojas i put" Mirović je rekao da je to za Srbiju jedna od najvažnijih globalnih inicijativa od koje će koristi imati svi učesnici.

J. Zdjelarević/P. Klaić