Digitalna nastava zavisi od entuzijazma profesora i studenata

Pandemija koronavirusa ponovo je zabravila škole, makar za đake viših razreda osnovne i za srednjoškolce i studente. Nastava će za njih sada, kao i u martu, biti organizovana online, što je metod koji uspeva da premosti problem i pruži profesorima i učenicima šansu da ne gube čitavo pougodište ili semestar, ali i tu ima brojnih problema.

Skoro godinu dana od izbijanja pandemije, kada se govori o učenju na daljinu postavljaju se brojna pitanja, među kojima su najčešća: Da li digitalno učenje škodi društvenoj dinamici? Kako biti motivisan u pohađanju nastave od kuće i kako održati red i disciplinu na onlajn času? Kako nove okolnosti utiču na osetljive grupe u školama? Na koji način profesori i nastavnici mogu zadržati autoritet i kvalitet nastave na daljinu?

Iskustvo od proleća pokazalo je da je najveći teret učenja od kuće pao na roditelje koji, često, nisu mogli da postignu ni da iskontrolišu sve što deca uče, a kamo li da ih organizuju na pravi način. Srednjoškolci i studenti uglavnom nemaju taj problem, ako su disciplinovani, ali se sada već ozbiljno postavlja pitanje kvaliteta takve nastave, kvaliteta znanja koje će studenti i školarci poneti i strah od ozbiljnih rupa u znanju koje će teško biti nadomešteno kasnije.

Kakva je online nastava, kakva se iskustva tu izvlače i ima li straha od lošeg obrazovanja, razgovarali smo sa onima kojima to znanje najviše znači, a to su studenti različitih fakulteta.

Studentkinja FPN-a Darija Stijepić za Oradio priča kako je prošao njen poslednji semestar na fakultetu i prvi na postdiplomskim studijama. Njena iskustva sa ovim vidom učenja nisu ni malo negativna.

"Prošlog semestra sam bila studentkinja Žurnalistike i poslednji semestar smo imali online. Posle sam upisala postdiplomske studije na FPN-u gde takođe slušam nastavu na isti način, ali ovde postoji neka vrsta kombinovane nastave, gde predavanja idu uživo za studente u učionici, a prenosi se za ostale koji ne mogu da budu tu. Nastava se nije razlikovala na Filozofskom fakultetu od predavanja uživo ili je čak bila i kvalitetnija. Bila je vrlo interaktivna, imali smo priliku da postavljamo pitanja, raspravljamo... Takođe smo bili usredsređeni na nastavu. jer je mnogima to bila jedina aktivnost u toku policijskih časova", kaže Darija.

Ona dodaje da kvalitet znanja koji se stiče u online nastavi nije nužno gori od onog koji studenti dobijaju u amfitearima, ali to uveliko zavisi od motivacije i profesora i studenata ponaosob.

"Što se ocene znanja tiče, ne bih rekla da je kvalitet znanja koji stičemo gori. Možda je to slučaj u osnovnim i srednjim školama, jer smo u tim uzrastima buntovniji i nismo toliko zainteresovani kao na fakultetima. Mi smo na Filozofskom fakultetu doživeli da nam neke lekcije budu skraćene i neke banalne stvari smo propustili, ali ne bih rekla da je nivo znanja koje smo dobili gori", tvrdi Darija.

Evropski info centar organizovao je studentsku debatu o digitalnoj nastavi na kojoj su iznesene najveće zamerke i pohvale ovakvom načinu učenja. Ines Savuljević sa Pravnog fakulteta zalagala se za digitalnu nastavu, dajući joj prednost nad tradicionalnom iz mnogo razloga.

"Online nastava ima svoje prednosti u odnosu na nastavu u učionici. Roditelji nemaju previše vremena da se posvete deci, pa ukoliko bismo imali online nastavu, mislim da bi deca provodila više vremena sa roditeljima, oni bi bili upućeni u njihov napredak. Takođe, za online nastavu se koriste knjige u pdf formatu, koriste se  razne alatke, što bi bitno smanjilo troškove. Nastavu bi držali nastavnici, ona bi bila snimljena, što bi omogućilo deci da se više puta vraćaju na predavanja i bolje shvate gradivo", kaže Ines.

Stav da je tradicionalna nastava mnogo bolja od digitalne zastupao je student Ekonomskog fakulteta u Subotici Milan Galčić. On smatra da ništa ne može da zameni živu raspravu u učionici.

"Tehnološki razvoj menja naš život, izmeštajući ga u digitalnu sferu. Međutim, u vreme pandemije videli smo da su neke tradicionalne metode najefikasnije, a među njima je i prisutnost đaka u učionicama. Učenici dolaze iz različitih porodica, jaz između bogate i siromašne dece itekako postoji. Istraživanja u Americi su pokazala da siromašna deca usvajaju manje znanja nego bogata na ovaj način, a njihovo učešče u online nastavi je mnogo manje. Nemaju svi pristup računarima i internetu, a ako imaju, dele ih sa braćom i sestrama. Tu nema uslova za nastavu i napredak", kaže Milan.

Od proleća zamerke roditelja na online nastavu se ne menjaju, a najčešće se svode na to da roditelji neće da zamenjuju nastavnike, jer to niti mogu, niti bi trebalo da čine. Nedostatak socijalizacije je druga najčešća zamerka. Upravo ta socijalizacija u učionici i amfiteatru, smatraju brojni roditelji, doprinosi kvalitetu učenja, jer može biti podsticajna, takmičarska, ali je svakako važan deo ukupnog iskustva školovanja.

Sa druge strane, neke škole su brižno analizirale online nastavu od proleća ove godine, nadajući se da se iz toga mogu izvući pouke koje će poboljšati ovu delatnost. Gimnazija "Mihajlo Pupin" je to učinila na vreme, a profesorica Tatjana Brtkova obrazložila nam je taj potez škole.

"Ovo nas je sve zateklo nespremne, ali sam zadovoljna kako smo se organizovali. Nastavnici su izabrali alatke po svom nahođenju, a učenici su to prihvatli kako treba i to nam je mnogo olakšalo kasniji rad. Zbog toga smo sproveli istraživanje među nastavnicima, učenicima i roditeljima, kako bismo ubuduće nastavu prilagodili svima i bili efikasniji", kaže Tatjana.

U međuvremenu su stigli i rezultati istraživanja i oni su vrlo zadovoljavajući. Tatjana smatra da đaci nisu izgubili bezmalo ništa od onoga što ih je čekalo u tom školskom periodu.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.