...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music Mix by Bea

Društvo / Obrazovanje

Bez seksualnog obrazovanja predrasude i bolesti bujaju

05.04.2018.

Polne bolesti u Srbiji u stalnom su porastu poslednjih godina. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, broj inficiranih sifilisom trostruko je povećan u poslednjih deset godina. Po učestalosti, drugo mesto zauzima gonoreja, dok je na trećem hlamidija trahomatis. Stručnjaci su saglasni da je glavni razlog porasta polno prenosivih bolesti promiskuitetno ponašanje, a da je dobra okolnost to što se zbog seksualne infekcije sve češće odlazi kod lekara i da se one pravovremeno leče.

.

Samo ovi podaci dovoljni su da se ozbilno razmisli o uvođenju seksualnog obrazovanja osnovnoškolcima i srednjoškolcima. Ministarstvo obrazovanja već se godinama sprema na ovaj korak, uvek uz pritiske desničarskih organizacija, crkve ili delova sindikata u obrazovanju. S druge strane, u uzrastu između 15 i 19 godina u Srbiji svake godine dogodi se oko 5.000 neželjenih trudnoća.

Mladi u Srbiji prepuni su zabluda i predrasuda o seksualnom zdravlju, odgovornosti i obavezama. Prema rečima doktorke Aleksandre Kapamadžije, istraživanja su pokazala da deca i mladi znaju premalo o reproduktivnom zdravlju.

"Ono što je jako važno, oni ti ne znaju, a znanje i svesno i odgovorno ponašanje je jako važno za očuvanje reproduktivnog zdravlja, koje nam omogućuje da imamo decu. Oni ne znaju koje su to najčešće polno prenosive bolesti, ne znaju koliko se mladi često zarazi njima. Takođe, ne poznaju kontracepciju, osim kondoma koji i ne koriste često", kaže Kapamadžija.

sexeducation1 jpg

Prema njenim rečima među mladima vladaju i velike zablude o kontracepciji, naročito  o hormonskoj kontracepciji.

"Najveći broj mladih devojaka ima velike predrasude prema hormonskoj kontracepciiji i to je jako teško iskoreniti. Inače, ovaj vid prevencije je potpuno bezopasan po organizam i veoma efikasan, ali eto zablude su i dalje jake", kaže Kapamadžija.

Strahinja Tijanić iz organizacije JAZAS kaže da je njihov program vršnjačke edukacije pokazao da se mladi najčešće obraćaju svojim vršnjacima kada traže informacije o seksu.

"Dvadeset prvi je vek, svaka mlada osoba ima bar jedan pametni uređaj sa sobom i dostupno im je obilje informacija. Pitali smo ih kako koriste internet, ali uglavnom ne znaju gde da nađu informacije koje ih zanimaju jer je internet preplavljen, pa dosta njih potpada pod dezinformacije", objašnjava Strahinja.

On kaže da mladi često ne žele o seksualnom obrazovanju da slušaju ex katedra, već se više i kvalitetnije otvore u razgovoru sa vršnjacima.

"Svake godine edukujemo oko 2.500 mladih o prevenciji HIV-a i side u Novom Sadu i okolini, tako da oni iznose dezinformacije koje pokupe usput, pa im onda razbijamo te uvrežene zablude", kaže Strahinja.

Neke od najčešćih predrasuda koje kolaju među mladima su priče da samo promiskuitetni i loši ljudi dobijaju polne infekcije, da samo odrasli dobijaju polne bolesti, da ih je moguće dobiti ako sedite na istoj WC šolji kao i osoba koja ima polnu bolest...

Strahinja kaže da je iz iskustava prikupljenih u JAZAS-u ipak najviše predrasuda pokazano prema HIV pozitivnim osobama, te da bi seksualno obrazovanje moglo ozbiljno da poradi i na uklanjanju tih strahova i predrasuda.

U Vojvodini je 40 odeljenja drugog razreda srednjih škola, odnosno 1.200 učenika imalo pre skoro dve godine priliku da učestvuje u pilot programu seksualnog obrazovanja. Taj izbor je napravljen nakon sprovođenja ankete među učenicima i njihovim roditeljima u vojvođanskim školama. Tom prilikom izdat je i udžbenik koji je rađen po uzoru na preporuke Svetske zdravstvene organizacije i iskustva iz zapadnih zemalja.

strahinja jpeg

Strahinja Tijanić, Jazas

Negde u isto ovo vreme prošle godine u javnosti je zavladala bura povodom uvođenja obrazovnih paketa o reproduktivnom zdravlju koje je osmislila dr Ljiljana Bogavac iz Incest trauma centra. Protivnici seksualnog obrazovanja, pre svega verske zajednice, Dveri, pojedini sindikati u obrazovanju, smatrali su da je materijal neprimeren uzrastu dece, tradiciji naroda i tako dalje.

Strahinja kaže da, kao student psihologija, razume odakle protivnicima uvođenja seksualnog obrazovanja stavovi kakve promovišu, ali da mu nisu prihvatljivi.

"Ti stavovi bi mi bili jasni da mladi u Srbiji nemaju seks pre braka, da ulaze u te odnose sa 21 godinom, da se drže nekog tradicionalnog vaspitanja. Međutim, činjenica je da oni prva iskustva stiču sa 15-16 godina i da čine sve suprotno i u tom smislu, ja te stavove ne razumem. Obrazovanje nam je potrebno jer ima previše neželjenih trudnoća i polnih bolesti o kojima moramo ozbiljnije da povedemo računa", kaže Strahinja.  

Kompletnu emisiju "Za i protiv" posvećenu edukaciji o reproduktivnom zdravlju možete poslušati na našem podkastu.

P. K.

Možda te još zanima:

.

Seksualno obrazovanje pokreće teme pristanka, prevencije i zaštite

Znate li koje su to prirodne, a koje mehaničke metode kontracepcije ili šta znače plodni i neplodni dani menstrualnog ciklusa?…

.

Tinder jedan od krivaca za ekspanziju polnih bolesti

Evropa trenutno proživljava porast broje slučajeva sifilisa čemu su, između ostalog, doprinele i aplikacije za pronalaženje partnera i smanjen strah…

.

Električna vozila, muka ili spas

Najavljivana su kao civilizacijski spas. Osporavana kao nosioci problema koji, do sada, nisu postojali. Nekada egzotika, danas realnost mnogih domaćinstava.…

.

Više razloga da naučite znakovni jezik

Prošlog vikenda u Kotoru je održan međunarodni filmski festival "Uhvati film", posvećen promociji filmova koji se bave temom invalidnosti. U…

.

Ulaganje u mlade je investicija

Deset gradova i opština u Srbiji dobija svoje Omladinske centre. Sporazum o saradnji potpisali su predstavnici OPENS-a i gradonačelnici gradova…

.

Jedinstveni umetnički izraz Andreje Kargačin

Promocija umetničkog stvaralaštva Andreje Kargačin održana je u SKCNS-u u saradnji sa Udruženjem studenata književnosti "Uliks." Predstavljena je njena zbirka…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 05:00 Music mix by Anja
  • 11:00 Leto na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo