Najcool naučnik Marko Jovanović: Epi napad zbog novih fasada

Arhitekta Marko Jovanović danas je asistent na Fakultetu tehničkih nauka i izabran je za jednog od 10 najcool naučnika u Novom Sadu. Dok završava doktorat iz oblasti robotike u arhitekturi, profesionalne se bavi plesom i kreiranjem društvenih igara. Voleo bi svoju akademsku karijeru da nastavi ovde jer, kako kaže, još uvek uspeva sa kolegama da prati tempo istraživača sa zapada.

Odabran si za jednog od najcool naučnika na Novosadskom univerzitetu. Šta ti govori ta titula?

Kada smo primetili da postoji manifestacija Noć istraživača, potrebno je bilo da vas nominuje neko od kolega. Potrebno je da imate i akademsku karijeru na nivou, kao i neki ozbiljan hobi. Kada sam nominovan bila mi je velika čast, a kamo li činjenica da sam dospeo u prvih 10.

Da li ovakav način promocije nauke može biti efikasan?

Tijana Prodanović koja bila zadužena za to napravila je dosta dobru promociju u smislu razbijnja stereotipa o tome, a i dobro je poslati poruku ljudima da može da se uradi nešto sa strane akademske zajednice isto zanimljivo.

Završio si arhitekturu, a sada radiš na doktoratu iz malo drugačije oblasti?

Završio sam arhitekturu ovde kod nas, kao i master, a onda sam primetio da bi bilo dobro, prateći savremene trendove i primenu digitalnih tehnologija i slično, primeniti industrijsku robotiku u arhitekturi, odnosno u arhitektonskoj fabrikaciji. Konkretno, da možemo iskoristiti robotsku ruku da ona može nešto da nam fabrikuje, što je drastično teže uraditi savremenim mašinama kao što su laserske mašine.

Da li se to već negde primenjuje u svetu ili vi pokušavate da uradite nešto novo?

Uvek postoje neki lideri u svetu sa puno više sredstava i mogu više da postignu. Samim tim što i mi imamo konja za trku u tome je super jer pokušavamo da održćavamo tempo, odnosno da budemo u savremenim tokovima. Jako je bitno imati sredstva koja imamo na FTN-u.

Kako bi trebalo da izgleda tvoja akademska karijera u narednih deset godina?

Najbitnije je završiti doktorat i pomaknuti se sa tačke na kojoj nisam siguran šta bih istraživali. Kada sam to prevazišao započeo sam dokorat koji bi trebalo da predstavlja prekretnicu ka tome gde želim da se usmerim, a to je robotika u arhitekturi.

Kada pogledaš novu gradnju u Novom Sadu, šta ti prvo padne na pamet?

Epi napad mi padne na pamet! Razumem da je potrebno razvijati grad, ali postoje čini mi se bolji primeri kako razvijati višeporodično stanovanje nego ono što se kod nas primenjuje. Napraviti objekat, staviti neki Erker, Rizalit, staviti malter i u nekoj boji napraviti, to mi prosto ne odaje utisak da može nešto da postigne time u estetskom smislu. Možda će biti funcionalno ako su arhitekte bile savesne, ali mi se čini da je jako loš kvalitet fasadnog platna ako ostane na tom nivou. Da li je to zbog regulacije, manjka entuzijazma, finansijske situacije, ne znam, ali to što vidimo nije dobro. Postoje i pozitivni primeri kakva je zgrada 'Metals banke' koja je uspela da isprati sve tokove kako se to pravi, kako se uklapa u okolinu i koja interpolacija postoji.

Osim naučnog rada profesionalno se baviš i plesom. Kako je krenula ta priča u tvom životu?

Negde na kraju studija sam počeo da idem rekreativno na ples, a posle godinu-dve da pomažem u održavanju časova i na taj način napredovao pa krenuo na takmičenja. Dopalo mi se što ples spaja neke kognitivne procese u glavi zajedno sa fizičkim pokretima. Tako se stvaraju neke nove veze u glavi koje mi olakšavaju da uradim neke stvari u toku dana.

Takmičiš se u plesu. Kakve si uspehe postigao do sada?

Kao i arhitektura ples je subjektivna stvar. Sa jedne strane vam neko kaže da su koraci u redu, a sa druge neko drugi kaže da nisu. Ići na takmičenje ne mora da garantuje da ćete uvek imati isti rezultat, bez obzira da li napredujete. U nižim kategorijama uvek sam osvajao medalje, u C kategoriji je bilo slično, ali zlato sam uzeo tek na pretposlednjem turiniru. Izazovi su sve veći, ali ih rado prihvatam.

Koja vrsta plesa ti je omiljena?

Mi se bavimo latino-ameičkim i standardnim plesovima. Meni je Paso doble omiljen jer agresivno deluje, a ima lepe figure i priču koja je povezana sa Koridom, sa plaštom i pozicije su takve da se na celu pesmu mora odigrati.

Pored svega toga tvoja strast su Jugio karte. Šta te je privuklo njima i koliko si postao dobar u tome?

Primetio sam ih kada su se pojavili crtani filmovi. Šta god Japanci naprave to bude zanimljivo, pa sam hteo da vidim šta se tu dešava. Imao sam mlađe rođake koji su se time bavili pa smo počeli da kreiramo scene koje su videli u crtanim filmovima i postalo je zanimljivo. Kupio sam špil jer u Novom Sadu postoji klub koji se bavi samo time. Jednom mesečno sam odlazio do njih na partije. Zanimljivo mi je jer to nije prosto bacanje karata već pokušavate da kreirate svet i strategiju.

Slično tome je i kreiranje bord igara. Ti trenutno radiš na razvoju jedne društvene igre...

Jednu noć kada smo igrali Riziko bilo mi je baš glupo da kada imate više tenkova, a kocka vas neće, možete izgubiti od osobe koja ima samo jedan tenk. Odlučio sam da napravimo neku igru koja obuhvata sve dobre aspekte aktuelnih igara. Već godinu i po je razvijamo. Uspeli smo da napravimo nove koncepte, da igra i dizajn budu dobri i novi. Nadamo se da će jednog dana biti zanimljivo i drugim ljudima ako uspemo da je plasiramo.

P. Klaić