Najcool naučnik Stevan Armaković: Nauka nije bauk

Mladi doktor fizike Stevan Armaković izabran je za jednog od deset najcool naučnika Novosadskog univerziteta, povodom "Noći istraživača". Trenutno je saradnik u nastavi na Prirodno matematičkom fakultetu, a njegova interesovanja nalaze se u rasponu od nauke, preko muzike, ljubavi prema životinjama, pa sve do pisanja SF romana. 

Izabran si za jednog od deset najcool naučnika na Novosadskom univerzitetu. Kakvo je tvoje mišljenje o ovakvoj promociji nauke?

Ovakav vid promocije nauke jako je bitan za razvoj svesti kod naših učenika, jer doprinosi tome da se prirodne nauke više ne posmatraju kao bauk i da to nije preterano teško pa mogu, bezmalo svi, time da se bave. Jako je dobro za decu koja su sve to videla, jer će otići kući i razmišljati o tome, pa poželeti jednog dana da se vrate kod nas na fakultet.

Izdvajanja za naučna istraživanja su jako mala. Mislite li da bi država morala da proprati ovo što vi radite povodom Noći istraživača?

Svakako. Izdvajanja su krajnje simbolična i moralo bi se nešto uraditi po tom pitanju. Međutim, nisu novci jedini problem. Mora se uraditi reorganizacija celog naučno-obrazovnog sistema i neće više biti toliko problema.

Ima li Novosadski univerzitet dovoljno znanja i snage da proizvede neke nove mlade, ozbiljne, naučnike u svetskim okvirima?

Siguno da može. Novosadski univerzitet konstantno proizvodi nove naučnike, međutim ono na čemu se ne radi dovoljno je definitivno da oni ne ostaju na univerzitetu i na tome treba puno uraditi.

Doktorirao si fiziku. Zašto si se odlučio za taj predmet i kako će izgledati tvoj dalji akademski put?

Taj predmet me je najviše zainteresovao jer nudi najviše odgovora na neka goruća pitanja u nauci. Što se tiče moje dalje karijere, želim da ostanem ovde i sa suprugom osnujem laboratoriju za molekulsko modelovanje. Mislimo da je to nešto veoma aktuelno i da može da proizvede nove mlade naučnike. 

Čime će se baviti ta laboratorija?

Tu bismo vršili kompjuterske simulacije organskih molekula i nanostruktura i to je prvi korak u njihovom ispitivanju i daljoj primeni. U farmaceutskoj industriji, recimo.

Pored naučne karijere ti se baviš i komponovanjem muzike. Odakle ta strast?

To je još iz ranih tinejdžerskih dana kada sam išao u muzičku školu. Tamo sam proveo lepo vreme, naučio sam puno toga. Pored toga što sam naučio da sviram klarinet i gitaru, naučio sam i kako javno da nastupam .

Kakvu muziku komponuješ?

Za sada je to i dalje u neostvarenim domenima dečačkih dana. Volim pank, hard rok i hevi metal pa takve stvari i pravim.

Pored karijere i muzike baviš se i sportom...

Bavim se aikidom. To nije sport već borilačka veština, jer nema takmičenja. To je divna veština koja nas uči kako da se nosimo sa problemima, ne samo sa paternom koji vežbamo. To je umetnost usklađivanja. Aikido nas uči da se ne suprotstavljamo problemima, nego da ih prihvatamo kakvi jesu i da ih rešavamo.

To verovatno pomaže i u akademskoj karijeri?

Apsolutno! Aikido je primenjiv u svim segmentima života. Vežba se u sali, ali ga primenjujemo u životu uopšte.

Uz sve to krenuo si da pišeš i SF roman...

Volim epsku, ali više naučnu fantatstiku. Ovo će biti malo prizemniji naučno-fantastični roman. Biće u kasnijim interakcijama i osvajanja Marsa i kosmosa, ali videćemo. Verujem da će biti gotova inicijalna verzija do sledeće Noći istraživača.

Živimo u doba kada su superheroji veliki deo pop-kulture. Ko je tvoj superheroj u svetu fizike?

To je definitivno Ernest Radeford. Ko je čuo za njega prepoznaće ga po gustim brkovima. Meni je on idol jer je konstantno oko sebe okupljao mlade istraživače i davao im šansu. To je ono što nedostaje u našem okruženju. Imamo jake istraživačke grupe, međutim, malo je prostora da se oni dokažu. Ne radi se tu samo o zvanju i dostupnim sredstvima, mora ipak malo da postoji i priznanje za to što oni rade.

Petar Klaić